GENERAL KOGA SU I NACISTI POŠTOVALI S najvećim zanosom je svoj intelekt posvetio vojsci (VIDEO)
Krsta Smiljanić (Ljubiš, 17/29. decembar 1868 — Beograd, 14. maj 1944) bio je armijski general, ban Zetske banovine 1929-31 i senator.
Krsta Smiljanić je jedan od najboljih vojnih stratega koga je vojska Srbije imala.
Odrastao je u porodici u kojoj je vladalo mišljenje da nema časnijeg poziva od oficira u srpskoj uniformi, zato je s najvećim zanosom svoj intelekt posvetio vojsci.
Zbog svojih sposobnosti već u Balkanskim ratovima je dobio čin pukovnika. U Prvom svetskom ratu mu je bila poverena komanda nad jednom od najbitnijih divizija, Drinskom divizijom.
Možda vas zanima:
BUDUĆI CENTAR SPORTSKOG TURIZMA NA ZLATIBORU Ovaj kompleks, postavljanjem solarnih panela, postao je energetski samoodrživ (FOTO/VIDEO)
Turističko rekreativni kompleks Zlatibor, sa svojih 10.000 metara kvadratnih površine postavljanjem solarnih panela na krovu postao je energetski samoodrživ i mesto koje će u budućnosti biti centar sporstkog turizma na Zlatiboru.
PO OVAKVIM GRAĐEVINAMA PAMTI SE ZLATIBOR Temelji ovog hrama su osvećeni 1993. godine na Preobraženje (FOTO/VIDEO)
Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru, po izgledu, naslanja se na tradiciju „Raške škole”
Možda vas zanima:
BUDUĆI CENTAR SPORTSKOG TURIZMA NA ZLATIBORU Ovaj kompleks, postavljanjem solarnih panela, postao je energetski samoodrživ (FOTO/VIDEO)
Turističko rekreativni kompleks Zlatibor, sa svojih 10.000 metara kvadratnih površine postavljanjem solarnih panela na krovu postao je energetski samoodrživ i mesto koje će u budućnosti biti centar sporstkog turizma na Zlatiboru.
PO OVAKVIM GRAĐEVINAMA PAMTI SE ZLATIBOR Temelji ovog hrama su osvećeni 1993. godine na Preobraženje (FOTO/VIDEO)
Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru, po izgledu, naslanja se na tradiciju „Raške škole”
Možda vas zanima:
BUDUĆI CENTAR SPORTSKOG TURIZMA NA ZLATIBORU Ovaj kompleks, postavljanjem solarnih panela, postao je energetski samoodrživ (FOTO/VIDEO)
Turističko rekreativni kompleks Zlatibor, sa svojih 10.000 metara kvadratnih površine postavljanjem solarnih panela na krovu postao je energetski samoodrživ i mesto koje će u budućnosti biti centar sporstkog turizma na Zlatiboru.
PO OVAKVIM GRAĐEVINAMA PAMTI SE ZLATIBOR Temelji ovog hrama su osvećeni 1993. godine na Preobraženje (FOTO/VIDEO)
Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru, po izgledu, naslanja se na tradiciju „Raške škole”
Kada su Nemci okupirali Beograd u Drugom svetskom ratu jedan od prvih zadataka im je bio da ga uhapse zbog opasnosti koju je on sa svojim veštinama mogao da organizuje.
Kada su nacisti ušli u njegov stan, hapšenje su izveli uz vojni pozdrav i veliko poštovanje.
Sve vreme su ga držali pod nadzorom u njegovom stanu gde je i preminuo.
Rođen je i najduži deo života je posvetio Zlatiboru.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)