KULTURNO DOBRO OD VELIKOG ZNAČAJA Fasada sa dušom, druga najstarija zgrada u Nišu prkosi vremenu još od 19. veka (VIDEO)
Kuća Mišićevih je jedina privatna kuća iz 19 veka koja je ostala u Nišu u svom izvornom stanju. Ova kuća u ulici Voždovoj prkosi vremenu i još uvek služi za stanovanje. Nakon osobođenja Niša od Turaka ovu kuću je od vlasnice Šemzi – hanume otkupio trgovac Đoka Mišić. Biserka Đorđević koja je naslednica kuće Mišićevih kaže da je turkinja nakon oslobođenja Niša prodala ovu kuću.
„Turkinja koja je držala kuću je bila jako imućna, kako sam čula iz priča imala je čak 14 dućana. Kada su dolazili majstori da sređuju nešto oko kuće bili su u čudu kako je krovna konstrukcija urađena i koliko je još uvek stabilna posle toliko vremena“, kazala je Đorđević.
Ona je u ovoj kući boravi više od 60 godina i nada se da će ona nekada postati muzej i dobiti oblik kakav zaslužuje.
„Ja imam unuke koji će naslediti kuću, ali ne želim da se ona nikada proda već da ostane tu kao nešto vredno za sve“, kazala je Đorđević.
Možda vas zanima:
TAJNA KUĆE NIKOLE PAŠIĆA Bila je privremeni dom beskućnicima, koji su gulili njene zidove i uništavali podove (VIDEO)
Kada krenete niz Francusku ulicu, uklesanu u dorćolsku padinu i za sobom ostavite Narodno pozorište, baš na uglu sa Gospodar Jevremovom, pod brojem 21, nalazi se kuća Nikole Pašića. Ova građevina čuva mnoge tajne našeg najuticajnijeg državnika sa kraja 19. i početka 20.veka.
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
Možda vas zanima:
TAJNA KUĆE NIKOLE PAŠIĆA Bila je privremeni dom beskućnicima, koji su gulili njene zidove i uništavali podove (VIDEO)
Kada krenete niz Francusku ulicu, uklesanu u dorćolsku padinu i za sobom ostavite Narodno pozorište, baš na uglu sa Gospodar Jevremovom, pod brojem 21, nalazi se kuća Nikole Pašića. Ova građevina čuva mnoge tajne našeg najuticajnijeg državnika sa kraja 19. i početka 20.veka.
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
Možda vas zanima:
TAJNA KUĆE NIKOLE PAŠIĆA Bila je privremeni dom beskućnicima, koji su gulili njene zidove i uništavali podove (VIDEO)
Kada krenete niz Francusku ulicu, uklesanu u dorćolsku padinu i za sobom ostavite Narodno pozorište, baš na uglu sa Gospodar Jevremovom, pod brojem 21, nalazi se kuća Nikole Pašića. Ova građevina čuva mnoge tajne našeg najuticajnijeg državnika sa kraja 19. i početka 20.veka.
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
Ona je dodala, da sve što se na kući popravlja mora sama i da se niko do sada nije ponudio da joj pomogne.
„Kuću održavam da bude onakva kakva je godinama bila, ništa ne menjam, ali potrebno je da se održava, a ja pomoć nikada nisam dobila za održavanje“, kazala je Đorđević.
Arhitekta Hadži Ivan Redi rekao je da osim kuće Mišićevih koja je ostala u izvornom stanju iz tog perioda ne postoji nijedan drugi objekat koji nije promenjen.
„U pitanju je jako mali broj objekata koji su sačuvani iz tog vremena. Oslobađanjem Niša od Turaka 1878. godine dolazi do euforije kod stanovništva. Posle toliko godina bili smo svoji na svome i veliki broj objekata je porušen, dosta objekata je porušeno i zbog sistema koji su Turci koristili za izgradnju. U pitanju su drvene konstrukcije ispunjene nekim materijalom tako da je veliki broj građevina porušen jer je bio sklon padu“, kazao je Redi.
On je istakao da je još jedan od razloga za rušenje velikog broja objekata tog vremena bio i da je Niš par meseci od oslobađanja dobio prvi planski dokument za njegovu obnovu i izgradnju.
„Turske ulice i naše se u mnogome razlikuju kao i način na koji se gradi i razvija jedan grad. Tursku karakterišu sokaci i slepe ulice dok je Evropski način gradnje koji potiče od Rimljana mnogo bolji za orijentaciju“, kazao je Redi.
On je dodao, da kuća Mišićevih je objekat od velikog značaja za Niš i njegovu istoriju.
„Ova kuća je pod zaštitom zakona i ona ne bi trebalo da se menja već da joj se vrati stari sjaj u njenom izvornom obliku“, kazao je Redi.
Oko kuće Mišićevih nalazi se veliko dvorište, sama kuća još uvek odoleva vremenu, ali je potrebno ulaganje kako bi se očuvala i vratila svoj nekadašnji izgled. Ova kuća i pored toga što je jedina koja je ostala u svom izvornom obliku nije dostupna turistima i ne koristi se njen puni potencijal.
Zbog svog istorijskog i arhitektonskog značaja kuća Mišićevih u Nišu proglašena je, 23. decembra 1982. godine, za „Kulturno dobro od velikog značaja“ i pod brojem SK 308 uvedena je u centralni registar spomenika kulture u Republici Srbiji.
Više informacija na: vikipedija
Izvor: niskevesti
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)