Zanimljivo je i da je u sklopu hotela bio i kazino, gde su se bogati gosti kockali i ostavljali veliki novac.
Shutterstock
Profesionalno pozorište, u Vršcu, osnovano je davne 1920. godine odlukom Ministarstva prosvete na čijem se čelu nalazio Branislav Nušić.
Velika sala za balove i pozorišne predstave izgrađena je 1896. godine u sklopu hotela „Aleksandrović“, kasnije „Glikman, pa „Srbija“. Hotel je svojevremeno posedovao luksuzne sobe, salu sa bifeom, prelepu baštu, veliku balsku salu, sa binom i balkonima, gde su se održavali balovi.
Sada se u toj sali nalazi Narodno pozorište „Sterija“.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Zanimljivo je i da je u sklopu hotela bio i kazino, gde su se bogati gosti kockali i ostavljali veliki novac.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Danas se na mestu kazina nalazi parfimerija „Lilly“ a stariji sugrađani pamte i prodavnicu „Kod petla“.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
U pojedinim selima u Srbiji postoji mnoštvo običaja koji se praktikuju kada se sahranjuju pokojnici. Jedan od njih mnogima nije poznat, ali za njega kažu da je možda čak i jedini koji znači porodici koja sahranjuje svog bližnjeg.
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Vršac je grad u Južnobanatskom okrugu kojeg, pre svega, odlikuju karakteristična arhitektura i zelenilo. Gradski park prostire se na površini od približno šest hektara, a nastao je tridesetih godina 18. veka i pripadao je plemićkoj porodici francuskih kolonista Fon Šeribl. Veruje se da je osnivač prvih zasada današnjeg Gradskog parka Johan fon Šeribl.
Komentari(0)