Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Biljke koje nisu samo lek, već i štit
Bosiljak je u narodnom verovanju bio biljka svetlosti i duhovnog mira. Njime su se kadile kuće, kvasio se novac za zdravlje, i stavljao se u vodu za umivanje dece. U avgustu, kad je biljka najjača, brala se pre zore i plela u venčiće zajedno sa zvezdanom (asterom) – simbolom tišine, postojanosti i smirenja.
Dodavali su se i neven (za zaštitu kože i ženskog zdravlja), kantarion (za snagu duše), a ponekad i nana (za mir u kući). Biljke su se brale levom rukom, „da srce zna šta uzima“, i nikada se nisu čupale s korenom.
Možda vas zanima:
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Kraljičke povorke iz Vranja: Neobičan običaj u kom devojke simbolično postaju kraljice
Saznajte sve o jedinstvenom običaju sa juga Srbije gde mlade devojke oblače raskošne nošnje i šetaju selom u posebnoj ceremoniji koja priziva zdravlje i plodnost
Možda vas zanima:
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Kraljičke povorke iz Vranja: Neobičan običaj u kom devojke simbolično postaju kraljice
Saznajte sve o jedinstvenom običaju sa juga Srbije gde mlade devojke oblače raskošne nošnje i šetaju selom u posebnoj ceremoniji koja priziva zdravlje i plodnost
Možda vas zanima:
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Kraljičke povorke iz Vranja: Neobičan običaj u kom devojke simbolično postaju kraljice
Saznajte sve o jedinstvenom običaju sa juga Srbije gde mlade devojke oblače raskošne nošnje i šetaju selom u posebnoj ceremoniji koja priziva zdravlje i plodnost
Gde se venčići kače i šta znače
Gotovi venci su se kačili iznad:
-
ulaznih vrata – da niko „nema lošu misao kad uđe“
-
okvira kreveta kod dece – „da sanja lepo i ne plače“
-
staje ili torova – da „zli jezik ne uzme mleko“
-
volovskih kola i bicikala – ako neko kreće na put
Ponekad su se čuvali ispod jastuka, naročito kod mladih devojaka koje su verovale da će im doneti san o budućem mužu. Ako bi venac uvenuo naglo, smatralo se da neko „misli zlo o domaćinu“ ili da kuću čeka neka teskoba – tada bi se spalio i napravio novi.
Shutterstock
Kako su žene plele i kome su ih poklanjale
Pletenje se često obavljalo u društvu, u hladu ispod oraha ili trešnje. Žene bi sedele u krug, pričale priče, a najveštija bi vodila ritam pletenja. Devojke su pravile venciće za simpatije i poklanjale ih krišom. Starije žene su ih nosile u crkvu, ostavljale kod ikone i palile sveću za zdravlje porodice.
Zanimljivosti koje se zaboravljaju
– Verovalo se da bosiljak „zna istinu“ – ako venčić padne sam od sebe, to je znak da nešto nije kako treba u kući.
– Zvezdan se u nekim krajevima zvao „dušina zvezda“ – i stavljao se samo onima koji imaju nemiran san.
– U nekim selima se i danas na Veliku Gospojinu (28. avgust) nose venčići u crkvu i ostavljaju na ikoni Presvete Bogorodice.
– Stariji su verovali da venac od letnjih biljaka čuva i od nevremena, pa bi ga okačili i na prozor kad grmi.
Zašto da oživimo ovaj običaj
U vremenu kad nam nedostaje i prirode i rituala, venac od letnjih biljaka može biti simbol sporosti, pažnje i nežnosti – sve ono što savremen život gura u stranu. Ne mora da bude magičan, ali će mirišati na leto, dom i vreme kad se znalo da se i od biljke može napraviti krug zaštite.
Raskovnik – biljka koja otključava svaku bravu: Legende i verovanja o čudu iz srpske narodne botanike
U narodnom predanju, postojala je biljka koja može da otključa svaku bravu, razveže svaki čvor i razbije svaki okov – raskovnik. Iako njeno postojanje nikada nije naučno potvrđeno, raskovnik je ostao snažan simbol oslobađanja, unutrašnje snage i duhovnog ključa koji otključava nevidljiva vrata.
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Zlatne kupole iznad Banstola: Prva pravoslavna crkva posvećena žrtvama "Oluje" sagrađena u ruskom stilu
Na obroncima Fruške gore, u selu Banstol, podignut je hram koji nije samo verski objekat – već i zavet, spomen i kulturna veza između Srbije i Rusije
Komentari(0)