Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Biljke koje nisu samo lek, već i štit
Bosiljak je u narodnom verovanju bio biljka svetlosti i duhovnog mira. Njime su se kadile kuće, kvasio se novac za zdravlje, i stavljao se u vodu za umivanje dece. U avgustu, kad je biljka najjača, brala se pre zore i plela u venčiće zajedno sa zvezdanom (asterom) – simbolom tišine, postojanosti i smirenja.
Dodavali su se i neven (za zaštitu kože i ženskog zdravlja), kantarion (za snagu duše), a ponekad i nana (za mir u kući). Biljke su se brale levom rukom, „da srce zna šta uzima“, i nikada se nisu čupale s korenom.
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Starinski nakit i amajlije u Srbiji – kako su se ljudi štitili od uroka i zlih sila
Pre nego što je nakit postao modni detalj, on je u srpskoj tradiciji imao prvenstveno zaštitnu ulogu. Pravili su ga od srebra, kosti, drveta ili tkanine, a verovalo se da svaki predmet nosi posebnu moć.
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Starinski nakit i amajlije u Srbiji – kako su se ljudi štitili od uroka i zlih sila
Pre nego što je nakit postao modni detalj, on je u srpskoj tradiciji imao prvenstveno zaštitnu ulogu. Pravili su ga od srebra, kosti, drveta ili tkanine, a verovalo se da svaki predmet nosi posebnu moć.
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Starinski nakit i amajlije u Srbiji – kako su se ljudi štitili od uroka i zlih sila
Pre nego što je nakit postao modni detalj, on je u srpskoj tradiciji imao prvenstveno zaštitnu ulogu. Pravili su ga od srebra, kosti, drveta ili tkanine, a verovalo se da svaki predmet nosi posebnu moć.
Gde se venčići kače i šta znače
Gotovi venci su se kačili iznad:
-
ulaznih vrata – da niko „nema lošu misao kad uđe“
-
okvira kreveta kod dece – „da sanja lepo i ne plače“
-
staje ili torova – da „zli jezik ne uzme mleko“
-
volovskih kola i bicikala – ako neko kreće na put
Ponekad su se čuvali ispod jastuka, naročito kod mladih devojaka koje su verovale da će im doneti san o budućem mužu. Ako bi venac uvenuo naglo, smatralo se da neko „misli zlo o domaćinu“ ili da kuću čeka neka teskoba – tada bi se spalio i napravio novi.
Shutterstock
Kako su žene plele i kome su ih poklanjale
Pletenje se često obavljalo u društvu, u hladu ispod oraha ili trešnje. Žene bi sedele u krug, pričale priče, a najveštija bi vodila ritam pletenja. Devojke su pravile venciće za simpatije i poklanjale ih krišom. Starije žene su ih nosile u crkvu, ostavljale kod ikone i palile sveću za zdravlje porodice.
Zanimljivosti koje se zaboravljaju
– Verovalo se da bosiljak „zna istinu“ – ako venčić padne sam od sebe, to je znak da nešto nije kako treba u kući.
– Zvezdan se u nekim krajevima zvao „dušina zvezda“ – i stavljao se samo onima koji imaju nemiran san.
– U nekim selima se i danas na Veliku Gospojinu (28. avgust) nose venčići u crkvu i ostavljaju na ikoni Presvete Bogorodice.
– Stariji su verovali da venac od letnjih biljaka čuva i od nevremena, pa bi ga okačili i na prozor kad grmi.
Zašto da oživimo ovaj običaj
U vremenu kad nam nedostaje i prirode i rituala, venac od letnjih biljaka može biti simbol sporosti, pažnje i nežnosti – sve ono što savremen život gura u stranu. Ne mora da bude magičan, ali će mirišati na leto, dom i vreme kad se znalo da se i od biljke može napraviti krug zaštite.
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
Ova Nemica je spasila 15.000 srpske dece iz ustaških logora: Zbog svega što je gledala doživljavala nervne slomove, do smrti se nije oporavila od užasa
Do kraja rata Diana je odlazila u logore širom NDH i pregovarala sa majkama da joj daju decu, tražeći im smeštaj i spas. Sa velikom pažnjom vodila je detaljnu kartoteku o deci, kako bi svi mogli da budu vraćeni roditeljima - ako prežive.
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Komentari(0)