NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Svoje pesme je pisao na čistom narodnom jeziku, a stihovi koji su izašli iz njegovog pera postali su večni. Međutim, neverovatna ljubavna priča Radičevića ostavila je veliki pečat na njegov život.
Rođen kao Aleskije Radičević 1824. godine u Slavonskom Brodu. Njegov otac, Teodor Radičević je bio činovnik koji se bavio prevođenjem književnih dela sa nemačkoj jezika, a jedan od njegovih najznačajnijih prevoda bila je drama „Viljem Tel“, nemačkog pesnika, dramaturga, filozofa i istoričara Fridrih Šilera.
Brankova majka Ruža Radičević je bila ćerka bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića. Teodor i Ruža su imali još dvoje dece, sina Stevana i ćerku Amaliju koja je preminula kada je imala dve godine.
Možda vas zanima:
O toj ljubavi peva čuveni Čolin hit: Branko Radičević do smrti je voleo jednu ženu, ali njihova priča nije srećna
Neostvarena ljubavna priča pesnika Branka Radičevića i ćerke Vuka Karadžića preživela je vekove
Možda vas zanima:
O toj ljubavi peva čuveni Čolin hit: Branko Radičević do smrti je voleo jednu ženu, ali njihova priča nije srećna
Neostvarena ljubavna priča pesnika Branka Radičevića i ćerke Vuka Karadžića preživela je vekove
Možda vas zanima:
O toj ljubavi peva čuveni Čolin hit: Branko Radičević do smrti je voleo jednu ženu, ali njihova priča nije srećna
Neostvarena ljubavna priča pesnika Branka Radičevića i ćerke Vuka Karadžića preživela je vekove
Nije samo Branko Radičević imao nesrećnu sudbinu. Njegova nesuđena draga, Vilhelmina – Mina bila je sedmo od ukupno trinaestoro dece Vuka Stefanovića Karadžića i njegove supruge, Nemice Ane Marije Kraus. Samo Mina i njen brat Dimitrije nadživeli su svog oca, dok su ostala deca preminula kao mala ili vrlo mlada.
U 30. godini u Beogradu udala se za bratanca kneginje Ljubice, profesora Beogradskog liceja Aleksu Vukomanovića, čije će prezime, uz očevo, nositi do kraja života. Godinu posle venčanja, rodila je sina Janka, veliku radost Vukovu, ali suprug joj ubrzo umire. Bežeći od tuge, vratila se sa sinom u Beč, gde joj samo nekoliko godina kasnije umiru roditelji, a potom i brat. Najveću tugu Mina je doživela 1878. godine: njen sin Janko, koji se školovao u Rusiji i bio dobrovoljac u rusko-turskom ratu, umro je na Kavkazu. Mininom smrću 1894. ugašena je loza Vuka Karadžića.
Brankova smrt
Pesnik je preminuo 1. jula 1853. godine u bečkoj bolnici, a u momentu njegove smrti negovala ga je Ana Kraus, supruga Vuka Karadžića. Branko Radičević je nakon prerane smrti bio donekle zaboravljen, a grob mu nije održavan i negovan.
Njegov kult je počeo da se stvara među Srbima nakon dve decenije. Njegova želja je bila da bude sahranjen na Stražilovu, a nakon nekoliko neuspelih pokušaja "Srpska omladina" mu je 1883. godine ispunila tu želju.
A na Brankovoj večnoj kući je napisno:
„Mnogo hteo, mnogo započeo, Čas umrli, njega je omeo!“
(Opanak)
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)