O toj ljubavi peva čuveni Čolin hit: Branko Radičević do smrti je voleo jednu ženu, ali njihova priča nije srećna
Neostvarena ljubavna priča pesnika Branka Radičevića i ćerke Vuka Karadžića preživela je vekove
U doba srpskog romantizma bilo je mnogo manje ili više skrivenih ljubavi znamenitih ličnosti tog doba o kojima smo čitali, a malo je poznato da je ona koja je inspirisala jednu od najlepših pesama bila neostvarena.
Pesma "Pevam danju, pevam noću", koju je 1847. godine napisao u bečkom jermenskom manastiru slavni Branko Radičević dobro je poznata i onima koji ne čitaju često poeziju. Upravo je ovaj tekst otpevao Zdravko Čolić 1977. godine, a pesma je postala jedan od najvećih pop hitova na našim prostorima do danas.
Ono što mnogi ne znaju jeste da je Radičević posvetio tu pesmu Vilhemini Mini Karadžić, ćerki reformatora srpskog jezika Vuka Karadžića.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Možda vas zanima:
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Mina, sedmo od trinaestoro dece Vuka Stefanovića Karadžića i Bečlijke Ane Marije Kraus, došla je na svet 12. jula 1828. godine. Bila je izuzetno obrazovana žena za to vreme, a dokazala se i kao književnica i slikarka,dok se i o njenoj lepoti i dalje raspredaju priče.
Dok je odrastala u Beču, mnoge velike ličnosti tadašnje srpske kulture posećivale su njen dom i bile bliski prijatelji njenog oca i čitave porodice Karadžić, a samo neki od njih su prota Mateja Nenadović, Njegoš, knez Mihailo Obrenović, Đuro Daničić...
Jedan od njih bio je mladi pesnik Branko Radičević, koji se u Mininim očima izdvajao iz grupe svojih velikih savremenika. Bio je drugačiji, a ta njegova seta i različitost spojili su ih tako da su postali prijatelji za ceo život.
Kako su zapisali istoričari i biografi Branka Radičevića, za njega to nije bilo samo prijateljstvo već je bio zaljubljen u Vukovu ćerku. Navodno su mnoge njegove pesme posvećene Mini i nastale u trenucima najvećeg ljubavnog zanosa, ali pesnik nije želeo da prizna svoja osećanja iz prevelikog poštovanja prema Vuku. Uz to, smatrao je da je nedostojan njene ruke jer je porodica Karadžić bila i bogata i uticajna i uživala ogroman ugled.
Wikipedia
Ipak, ona je nesvesno postala njegova velika muza, a najlepša pesma koju je inspirisala Mina Karadžić bila je "Pevam danju, pevam noću", poletna, puna uzbuđenja i opijenosti ljubavlju. Raspoloženje koje je prožima umnogome se poklapa s onim kako je Mina videla Branka.
— Veselost, neka blaga, detinjska veselost, beše uopšte poglavita sadržina Brankove naravi — zapisala je ona u svom čuvenom tekstu "Sećanje na Branka", a poznato je da je autorka više Radičevićevih portreta.
Naširoko je pisala o Brankovom pesničkom daru i njegovom prirodnom ponašanju, a zabeležila je i da joj se 1849. godine na Badnje veče upisao u spomenicu. Navodno je pesnik, dok se ona okrenula, već napisao pesmu i bio mu je potreban samo tren!
Pesnik je saznao i da boluje od tuberkuloze, zbog čega je znao da mu se bliži kraj, pa nije želeo bilo koga da vezuje za sebe. Preminuo je 1. jula 1853. godine u Beču, kad mu je bilo samo 29 godina, i to na rukama Minine majke Ane.
Vilhemina Mina Karadžić pet godina kasnije prešla je u pravoslavlje i udala se za bratanca knjeginje Ljubice Aleksu Vukomanovića, koji je bio ugledni profesor Beogradskog Liceja. Par je dobio sina Janka i, baš kad je bila Vukova ćerka najsrećnija, samo mesec dana posle Jankovog rođenja Aleksa je preminuo. Očajna Mina vratila se sa sinom kod roditelja u Beč, a usledile su godine bola — jedno za drugim, umrli su Vuk, Ana, a potom i jedan od njene braće, da bi zatim i njen sin Janko poginuo na frontu.
Do smrti je pisala i slikala i tražila utehu i spokoj u umetnosti, svet je napustila 1894. godine.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
Komentari(0)