Prvi klas ne seče se odmah: Običaj da se prvi klas ostavi da „čuje da li je godina blaga“
U mnogim delovima Srbije i danas se poštuje nepisano pravilo: prvi klas se ne kosi. Ne iz sujeverja, već iz poštovanja prema zemlji. Veruje se da klas koji ostane uspravno sluša vetar i nosi poruku – da li će godina biti laka ili teška.
Početak žetve se ne meri datumom, već trenutkom kada klas sam kaže da je spreman. U narodnoj tradiciji, prvi klas na njivi nikada se nije sekao odmah. Ostavljan je da stoji dan, dva – ponekad i do kraja žetve. Oko njega se nije gazilo, niti se diralo. Govorilo se: „Taj klas sluša vetar. Ako ćuti – godina ne viče.“ Ovaj običaj danas se retko spominje, ali ima duboko značenje koje povezuje ritam prirode i ritam domaćina.
Zašto se prvi klas ostavlja
U prošlosti, žetva je bila čin dostojan tišine. Prvi izlazak na njivu nije bio za rad, već za osluškivanje. Ako se klas povija lagano, a ne puca pod rukom – to je dobar znak. Taj jedan, prvi klas predstavlja celu godinu rada, i zato se ne dira dok ne „izbroji misli“ onoga ko ga gleda.
Kako se to radilo
Kada bi se ljudi spremali za žetvu, žena bi prva odlazila na kraj njive i izdvajala najzdraviji klas. Oko njega bi se napravio mali krug, nogom ili motikom. Taj prostor nije se dirao. Ostao bi netaknut sve do kraja žetve, a ponekad se donosio kući i stavljao iza ikone – kao čuvar hleba za celu porodicu.
Da li je ovo sujeverje ili tiha zahvalnost
Za domaćine koji su živeli sa zemljom, sve je imalo značenje. Prvi klas je bio tiha molitva, znak da se ne ulazi u rad bez razumevanja. Danas se ovaj običaj smatra arhaičnim, ali ga se poneki još sećaju – i kad god mogu, puste da jedan klas stoji sam.
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Komentari(0)