DA LI ZNATE KOME JE BRANKO RADIČEVIĆ POSVETIO PESMU "PEVAM DANJU, PEVAM NOĆU"? Vek kasnije Zdravko Čolić hitom ovekovečio u sećanju velikog pesnika
Bio mu je potreban samo jedan tren!
Branko Radičević (1824–1853), jedan je od najznačajnijih srpskih romantičarskih pesnika.Na rođenju je dobio ime Aleksije, ali je odlučio je da svoje ime grčkog porekla promeni u ime Branko.
Dok se školovao u Beču, upoznao je Vuka Stefanovića Karadžića, kojem je pružio važnu podršku u borbi za književni jezik na osnovama narodnog jezika.
Legenda o ljubavi Branka Radičevića i Vilhemine-Mine Karadžić, kćerke Vuka Stefanovića Karadžića, prati kao senka ceo Brankov opus.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
BURNA LJUBAV GA JE OTERALA U LUDILO Milan Rakić je oslobađao Kosovo, bio je tajni agent, a voleo je dve žene (VIDEO)
Bliski prijatelji Milana Rakića znali su da žene u stihovima velikog pesnika nisu, kao kod mnogih njegovih kolega, tek san o ljubavi i njena idealna vizija, nego prave lične drame.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
BURNA LJUBAV GA JE OTERALA U LUDILO Milan Rakić je oslobađao Kosovo, bio je tajni agent, a voleo je dve žene (VIDEO)
Bliski prijatelji Milana Rakića znali su da žene u stihovima velikog pesnika nisu, kao kod mnogih njegovih kolega, tek san o ljubavi i njena idealna vizija, nego prave lične drame.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
BURNA LJUBAV GA JE OTERALA U LUDILO Milan Rakić je oslobađao Kosovo, bio je tajni agent, a voleo je dve žene (VIDEO)
Bliski prijatelji Milana Rakića znali su da žene u stihovima velikog pesnika nisu, kao kod mnogih njegovih kolega, tek san o ljubavi i njena idealna vizija, nego prave lične drame.
Mina, ili kako ju je Vuk Karadžić odmilja zvao Minka, rođena 24. jula 1828. godine, je bila nesvakidašnje talentovana i izuzetno obrazovana, bavila se slikanjem, muzikom i književnošću, prevodila i pisala pesme, odlično je znala francuski, italijanski, engleski, ruski, srpski i svoj maternji, nemački jezik a krasila ju je izuzetna lepota.
Wikipedia
U njegovim pesmama se oseća Minin duh, ali se pouzdano zna da je isključivo njoj posvetio jednu, neki kažu svoju najlepšu pesmu „Pevam danju, pevam noću“. Poznati stihovi kroz želju da je „digne međ’ zvezdice“ iskazuju vrhunsku idealizaciju Mininog lika.
Pesma nastala na Badnji dan
Kako je na Badnji dan 1849. godine nastala ova Brankova pesma, koju je vek i po kasnije, svojim neverovatnim glasom u večne hitove uvrstio Zdravko Čolić.
Mina je zapisala:
“Na taj dan, Vuk je gostio svoje zvanice, a i prijatelje, a jedan od tijeh donio je meni na dar knjižicu – spomenicu. Ja zaredih da mi svaki od gostiju što u nju upiše, pa dođoh i na Branka. Dok se okrenuh, već je napisao: “Pevam danju, pevam noću, pevam sele što god ‘oću, a i što ‘oću to i mogu, samo jedno još ne mogu, da zapevam glasovito, glasovito, silovito, da te dignem sa zemljice, da te metnem međ’ zvezdice..."
Bio mu je potreban samo jedan tren!
Brankovu pesmu Mina je oduševljeno i nežno prokomentarisala rečima da su ti stihovi "mirisav jutarnji cvijetak", a na drugom mestu za pesnika kaže da je “đenije”.
Iz Mininog kasnijeg idealizovanog likovnog i književnog portreta Brankovog, naslućuje se da su između njih postojale uzajamne simpatije, a o tome svedoči i Brankova prepiska s Daničićem. Međutim, siromašni student nije mogao ni pomisliti da se u nekoj obziljnoj nameri približi Vukovoj ćerki.
Branko je imao samo 25 godina kada je posvetio pesmu dvadesetjednogodišnjoj Mini. Kao siromašni student na beznadežnom lečenju od tuberkuloze u Beču, imao je još toliko snage i pesničkog poleta da Minu “izdigne” među zvezde u pesmi koja počinje stihom “Pevam danju, pevam noću”.
Branko je preminuo od tuberkuloze 1853. godine u 29. godini. Pet godina kasnije, Mina se udala u Sabornoj crkvi u Beogradu za Aleksu Vukomanovića, osnivača katedre za srpski jezik, istoriju i književnost na beogradskom Liceju, i bratanca kneginje Ljubice.
U braku je dobila sina Janka, ali nikada nije bila srećna. Dve godine pošto je postala majka, preminuo joj je suprug, a godine 1876. je u ratu izgubila i sina jedinca.
Mininom smrću 1894. ugašena je loza Vuka Karadžića.
Pevam danju, pevam noću
Pevam danju, pevam noću,
Pevam sele, što god hoću;
I što hoću, to i mogu,
Samo jedno još ne mogu:
Da zapevam glasovito,
Glasovito, silovito,
Da te dignem sa zemljice,
Da te metnem međ’ zvezdice.
Kad si zvezda, sele moja,
Da si među zvezdicama,
Među svojim, sele moja,
Milim sestricama.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(2)
Dante
28.12.2022 22:54
Ксенија
28.12.2022 23:48
Није Чолић ништа "прославио"! Напротив! Унаказио је дивну песму тако што ју је"превео" на босански!
Ne kaze se za dzaba Srbi su nebeski narod! Ovo treba čuvati od zaborava… Nenad Škorić