KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Književnik Đura Jakšić (1832-78; poživeo 46 godina) najtipičnija je beomska figura unutar srpskog romantizma, a pored pesama, pisao je pripovetke, drame i uz sve to još je i slikao.
Život Đure Jakšića ispunjava nemir, revolt, bunt, lutanja, bol, grčina, siromaštvo, beda, itd… Rodio se u sveštničkoj porodici u Srpskoj Crnji. Već sa 16 leta učesnik je u ustanku 1848, kada su se pobunili seljaci njegovog kraja. Revolucionari su poraženi i razočarani, a ideali i zanosi te 1848 slomljeni.
Jakšić se specijalizovao za slikarstvo. Napustio je treći razed gimnazije i posvećuje se slikarstvu, koje uči kod privatnih učitelja. Stiže do Beča i Minhena, ali pošto je prirodom nestalani i nestrpljiv, ne zadržava se nigde predugo, tu boravi kraće vreme.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Najviše vremena provodi u Srbiji, na čije državljanstvo malo duže čeka, a gde radi kao nastavnik crtanja po selima, palankama i unutrašnjim zabačenim srpskim stranama. Živeo je jako bedno i teško – oskudno.
Porodicu nije mogao da hrani, a dolazio je u sukob sa zatucanim ljudima, sa nepismenima koji su ga progonili, vređali, hapsili, davali mu otkaze, itd… Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Jakšić dolazi 1872 u Beograd i dobija mesto korektora pri državnoj štampariji – 17 novembra 1872 i to je onaj malo svetliji trenutak, a kad ga nečja ruka malo više zaštiti…. Ali pre toga iskusio je Jakšić i nadničarski teški posao, te je radio na nekoj građevini u Beogradu nosajući malter!… Bio je i telesno slab i gladan, ali nikad razočaran u srpstvo…
Shutterstock
Anegdota o njemu, svakako, ima onoliko koliko je pića stao da popije Jakšić Đura, a mi smo ovog puta izdvojili neke od najinteresantijih:
**U jednoj anegdoti pesnik Đura Jakšić seda na fijaker unatraške, kočijaš ga upita što ne sedne napred, na šta mu Đura kaže:
– Pa gde ste vi videli da Srbin gleda unapred?!
** U kafani, kasnije nazvanoj „Poslednji groš“ ili “Kod zadnjeg groša”, Đura je dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno, tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila i ime:
– Nema više pića, jer si potrošio sve novce. Ništa ti nije ostalo, a na veresiju ne dajem!
– Nisi u pravu, ostao mi je još jedan groš.
– Pa šta možeš sa jednim grošem, ajde reci?
– Da, ali ovo nije običan groš, nego zlatan! – odgovorio je Đura.
** Jedan učitelj doneo je Đuri Jakšiću gomilu svojih pesama da ih pogleda i kaže svoje mišljenje. Đura je brzo pročitao pesme, ali je bio iznenađen velikim brojem pesama koje mu je kolega doneo, pa ga je upitao kako je mogao toliko da ih napiše.
– Ne znam ni sam kako sam to napisao, odgovara učitelj, malo više sam popio, pa mi došlo lepo u duši, osetio sam neko božansko nadahnuće, pa sve to stavio na papir… Gorim od nestrpljenja da čujem vaše cenjeno mišljenje.
– Dragi prijatelju, moje mišljenje je, bar što se tiče vaše poezije, da se odmah upišete u trezvenjake.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Danas je Sveti Jovan Zlatousti: Pridržavajte se OVIH PRAVILA DO PONOĆI, ako želite ono najvrednije
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora.
"DOŠLO MI DA ODEM KUĆI" Ženu iznenadio običaj na sahrani
U pojedinim selima u Srbiji postoji mnoštvo običaja koji se praktikuju kada se sahranjuju pokojnici. Jedan od njih mnogima nije poznat, ali za njega kažu da je možda čak i jedini koji znači porodici koja sahranjuje svog bližnjeg.
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Komentari(0)