KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Književnik Đura Jakšić (1832-78; poživeo 46 godina) najtipičnija je beomska figura unutar srpskog romantizma, a pored pesama, pisao je pripovetke, drame i uz sve to još je i slikao.
Život Đure Jakšića ispunjava nemir, revolt, bunt, lutanja, bol, grčina, siromaštvo, beda, itd… Rodio se u sveštničkoj porodici u Srpskoj Crnji. Već sa 16 leta učesnik je u ustanku 1848, kada su se pobunili seljaci njegovog kraja. Revolucionari su poraženi i razočarani, a ideali i zanosi te 1848 slomljeni.
Jakšić se specijalizovao za slikarstvo. Napustio je treći razed gimnazije i posvećuje se slikarstvu, koje uči kod privatnih učitelja. Stiže do Beča i Minhena, ali pošto je prirodom nestalani i nestrpljiv, ne zadržava se nigde predugo, tu boravi kraće vreme.
Možda vas zanima:
Đura Jakšić: Pesnik koji je iz kafane izazvao turskog pašu na dvoboj
Đura Jakšić, jedno od najsvetlijih imena srpske književnosti i umetnosti XIX veka, bio je pesnik, slikar, boem i simbol borbe za slobodu.
RASKOŠNI TALENAT KOJI JE MONSTRUOZNO UBIJEN Tragičan kraj srpskog genija
„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".
Možda vas zanima:
Đura Jakšić: Pesnik koji je iz kafane izazvao turskog pašu na dvoboj
Đura Jakšić, jedno od najsvetlijih imena srpske književnosti i umetnosti XIX veka, bio je pesnik, slikar, boem i simbol borbe za slobodu.
RASKOŠNI TALENAT KOJI JE MONSTRUOZNO UBIJEN Tragičan kraj srpskog genija
„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".
Možda vas zanima:
Đura Jakšić: Pesnik koji je iz kafane izazvao turskog pašu na dvoboj
Đura Jakšić, jedno od najsvetlijih imena srpske književnosti i umetnosti XIX veka, bio je pesnik, slikar, boem i simbol borbe za slobodu.
RASKOŠNI TALENAT KOJI JE MONSTRUOZNO UBIJEN Tragičan kraj srpskog genija
„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".
Najviše vremena provodi u Srbiji, na čije državljanstvo malo duže čeka, a gde radi kao nastavnik crtanja po selima, palankama i unutrašnjim zabačenim srpskim stranama. Živeo je jako bedno i teško – oskudno.
Porodicu nije mogao da hrani, a dolazio je u sukob sa zatucanim ljudima, sa nepismenima koji su ga progonili, vređali, hapsili, davali mu otkaze, itd… Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Jakšić dolazi 1872 u Beograd i dobija mesto korektora pri državnoj štampariji – 17 novembra 1872 i to je onaj malo svetliji trenutak, a kad ga nečja ruka malo više zaštiti…. Ali pre toga iskusio je Jakšić i nadničarski teški posao, te je radio na nekoj građevini u Beogradu nosajući malter!… Bio je i telesno slab i gladan, ali nikad razočaran u srpstvo…
Shutterstock
Anegdota o njemu, svakako, ima onoliko koliko je pića stao da popije Jakšić Đura, a mi smo ovog puta izdvojili neke od najinteresantijih:
**U jednoj anegdoti pesnik Đura Jakšić seda na fijaker unatraške, kočijaš ga upita što ne sedne napred, na šta mu Đura kaže:
– Pa gde ste vi videli da Srbin gleda unapred?!
** U kafani, kasnije nazvanoj „Poslednji groš“ ili “Kod zadnjeg groša”, Đura je dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno, tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila i ime:
– Nema više pića, jer si potrošio sve novce. Ništa ti nije ostalo, a na veresiju ne dajem!
– Nisi u pravu, ostao mi je još jedan groš.
– Pa šta možeš sa jednim grošem, ajde reci?
– Da, ali ovo nije običan groš, nego zlatan! – odgovorio je Đura.
** Jedan učitelj doneo je Đuri Jakšiću gomilu svojih pesama da ih pogleda i kaže svoje mišljenje. Đura je brzo pročitao pesme, ali je bio iznenađen velikim brojem pesama koje mu je kolega doneo, pa ga je upitao kako je mogao toliko da ih napiše.
– Ne znam ni sam kako sam to napisao, odgovara učitelj, malo više sam popio, pa mi došlo lepo u duši, osetio sam neko božansko nadahnuće, pa sve to stavio na papir… Gorim od nestrpljenja da čujem vaše cenjeno mišljenje.
– Dragi prijatelju, moje mišljenje je, bar što se tiče vaše poezije, da se odmah upišete u trezvenjake.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)