KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Književnik Đura Jakšić (1832-78; poživeo 46 godina) najtipičnija je beomska figura unutar srpskog romantizma, a pored pesama, pisao je pripovetke, drame i uz sve to još je i slikao.
Život Đure Jakšića ispunjava nemir, revolt, bunt, lutanja, bol, grčina, siromaštvo, beda, itd… Rodio se u sveštničkoj porodici u Srpskoj Crnji. Već sa 16 leta učesnik je u ustanku 1848, kada su se pobunili seljaci njegovog kraja. Revolucionari su poraženi i razočarani, a ideali i zanosi te 1848 slomljeni.
Jakšić se specijalizovao za slikarstvo. Napustio je treći razed gimnazije i posvećuje se slikarstvu, koje uči kod privatnih učitelja. Stiže do Beča i Minhena, ali pošto je prirodom nestalani i nestrpljiv, ne zadržava se nigde predugo, tu boravi kraće vreme.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Najviše vremena provodi u Srbiji, na čije državljanstvo malo duže čeka, a gde radi kao nastavnik crtanja po selima, palankama i unutrašnjim zabačenim srpskim stranama. Živeo je jako bedno i teško – oskudno.
Porodicu nije mogao da hrani, a dolazio je u sukob sa zatucanim ljudima, sa nepismenima koji su ga progonili, vređali, hapsili, davali mu otkaze, itd… Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Jakšić dolazi 1872 u Beograd i dobija mesto korektora pri državnoj štampariji – 17 novembra 1872 i to je onaj malo svetliji trenutak, a kad ga nečja ruka malo više zaštiti…. Ali pre toga iskusio je Jakšić i nadničarski teški posao, te je radio na nekoj građevini u Beogradu nosajući malter!… Bio je i telesno slab i gladan, ali nikad razočaran u srpstvo…
Shutterstock
Anegdota o njemu, svakako, ima onoliko koliko je pića stao da popije Jakšić Đura, a mi smo ovog puta izdvojili neke od najinteresantijih:
**U jednoj anegdoti pesnik Đura Jakšić seda na fijaker unatraške, kočijaš ga upita što ne sedne napred, na šta mu Đura kaže:
– Pa gde ste vi videli da Srbin gleda unapred?!
** U kafani, kasnije nazvanoj „Poslednji groš“ ili “Kod zadnjeg groša”, Đura je dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno, tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila i ime:
– Nema više pića, jer si potrošio sve novce. Ništa ti nije ostalo, a na veresiju ne dajem!
– Nisi u pravu, ostao mi je još jedan groš.
– Pa šta možeš sa jednim grošem, ajde reci?
– Da, ali ovo nije običan groš, nego zlatan! – odgovorio je Đura.
** Jedan učitelj doneo je Đuri Jakšiću gomilu svojih pesama da ih pogleda i kaže svoje mišljenje. Đura je brzo pročitao pesme, ali je bio iznenađen velikim brojem pesama koje mu je kolega doneo, pa ga je upitao kako je mogao toliko da ih napiše.
– Ne znam ni sam kako sam to napisao, odgovara učitelj, malo više sam popio, pa mi došlo lepo u duši, osetio sam neko božansko nadahnuće, pa sve to stavio na papir… Gorim od nestrpljenja da čujem vaše cenjeno mišljenje.
– Dragi prijatelju, moje mišljenje je, bar što se tiče vaše poezije, da se odmah upišete u trezvenjake.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
PRE JOVANKE TITO JE OŽENIO DEVOJČICU Nju varao sa sekretaricom, a najveću ljubav sahranio u dvorištu da bi je oplakivao
Svaka od ovih žena je na poseban način obeležila život Josipa Broza Tita
Crkva i pravoslavni vernici danas slave svetog SVEŠTENOMUČENIKA ANTIPA: Izgovorite sledeću molitvu
I tu posle njih življaše Antipa „kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata”
ISTINA O FILMU “LEPA SELA LEPO GORE” JE JEZIVA: Ono što se desilo tokom borbi za tunel kod Višegrada je bolno i preteško
Film "Lepa sela lepo gore" smatra se modernim klasikom srpske kinematografije, težak je za gledanje zbog ratne tematike, a rađen po istinitim motivima
OVAKO JE ZAISTA UMRO MEŠA SELIMOVIĆ: Velika sramota ga je pratila do GROBA, od njegovog tela ONA nije mogla da se odvoji
Meša Selimović je jedan od najuticajnijih pisaca 20. veka čija dela će živeti večno, a njegova životna priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim
REČI VLADIKE GRIGORIJA UZNEMIRILE VERNIKE: Da li KRSTITI DECU dok su mala ili čekati da porastu i sama odluče? (VIDEO)
Reči koje roditelji treba da zapamte.
Komentari(0)