RASKOŠNI TALENAT KOJI JE MONSTRUOZNO UBIJEN Tragičan kraj srpskog genija

11:00

Kultura 0

„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".

RASKOŠNI TALENAT KOJI JE MONSTRUOZNO UBIJEN Tragičan kraj srpskog genija
Youtube/Printscreen

Sava Šumanović je rođen 22. januara 1896. godine, u Vinkovcima, u Austrougarskoj, u dobrostojećoj građanskoj porodici.Četiri godine kasnije, zbog očevog prevremenog penzionisanja usled bolesti, seli se sa porodicom u Šid, odakle su mu bili roditelji.Otac Milutin bio je šumarski inženjer, upravnik šumarije u Vinkovcima, dok je majka Persida, rođena Tubić, završila ženski licej u Pečuju i Beču.

WIKIMEDIA COMMONS
 

U početku, porodica je htela da Šumanović postane pravnik. Međutim, još dok je učio gimnaziju u Zemunu krenuo je na časove slikanja kod profesora Isidora Junga, koji mu je otkrio slikarstvo Sezana i Van Goga. Ovaj zemunski učitelj izvršiće veliki uticaj na četrnaestogodišnjeg Savu, i opredeliti ga za slikarstvo

Iako je njegova porodica imala druge planove za njega, Sava se usprotivljuje roditeljima i 1914. upisuje Višu školu za umetnost i obrt u Zagrebu. Nekoliko godina kasnije odlazi u Pariz na doškolovanje kod profesora Andrea Lota.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

WIKIMEDIA COMMONS

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”.

Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.

Printscreen
 

 

Pošto je Šid u Sremu, koji je teritorijalno pripao NDH, ćirilica je bila zabranjena, slikar se nije potpisivao već je samo stavljao godinu, u znak protesta.

Na pravoslavni praznik Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše.

Kad su došli po njega, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete.

Svi uhapšeni su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni, a 30. avgusta 1942. i streljani.

U filmu Putevi (1958) Aleksandar Saša Petrović je snimio Persidu Šumanović koja je ispričala potresnu priču o Savinom hapšenju i stradanju. U filmu se navodi i da je Sava bio još živ kada su ga, kao i ostale uhapšene Srbe, ustaše posule živim krečom u jami, a onda ih, bez belega i obeležja, zatrpani.

U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice” koju je samo par dana ranije, 26. avgusta, završio.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

Komentari(0)

Loading