„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".
Sava Šumanović je rođen 22. januara 1896. godine, u Vinkovcima, u Austrougarskoj, u dobrostojećoj građanskoj porodici.Četiri godine kasnije, zbog očevog prevremenog penzionisanja usled bolesti, seli se sa porodicom u Šid, odakle su mu bili roditelji.Otac Milutin bio je šumarski inženjer, upravnik šumarije u Vinkovcima, dok je majka Persida, rođena Tubić, završila ženski licej u Pečuju i Beču.
WIKIMEDIA COMMONS
U početku, porodica je htela da Šumanović postane pravnik. Međutim, još dok je učio gimnaziju u Zemunu krenuo je na časove slikanja kod profesora Isidora Junga, koji mu je otkrio slikarstvo Sezana i Van Goga. Ovaj zemunski učitelj izvršiće veliki uticaj na četrnaestogodišnjeg Savu, i opredeliti ga za slikarstvo
Iako je njegova porodica imala druge planove za njega, Sava se usprotivljuje roditeljima i 1914. upisuje Višu školu za umetnost i obrt u Zagrebu. Nekoliko godina kasnije odlazi u Pariz na doškolovanje kod profesora Andrea Lota.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”.
Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.
Printscreen
Pošto je Šid u Sremu, koji je teritorijalno pripao NDH, ćirilica je bila zabranjena, slikar se nije potpisivao već je samo stavljao godinu, u znak protesta.
Na pravoslavni praznik Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše.
Kad su došli po njega, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete.
Svi uhapšeni su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni, a 30. avgusta 1942. i streljani.
U filmu Putevi (1958) Aleksandar Saša Petrović je snimio Persidu Šumanović koja je ispričala potresnu priču o Savinom hapšenju i stradanju. U filmu se navodi i da je Sava bio još živ kada su ga, kao i ostale uhapšene Srbe, ustaše posule živim krečom u jami, a onda ih, bez belega i obeležja, zatrpani.
U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice” koju je samo par dana ranije, 26. avgusta, završio.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)