„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".
Sava Šumanović je rođen 22. januara 1896. godine, u Vinkovcima, u Austrougarskoj, u dobrostojećoj građanskoj porodici.Četiri godine kasnije, zbog očevog prevremenog penzionisanja usled bolesti, seli se sa porodicom u Šid, odakle su mu bili roditelji.Otac Milutin bio je šumarski inženjer, upravnik šumarije u Vinkovcima, dok je majka Persida, rođena Tubić, završila ženski licej u Pečuju i Beču.
WIKIMEDIA COMMONS
U početku, porodica je htela da Šumanović postane pravnik. Međutim, još dok je učio gimnaziju u Zemunu krenuo je na časove slikanja kod profesora Isidora Junga, koji mu je otkrio slikarstvo Sezana i Van Goga. Ovaj zemunski učitelj izvršiće veliki uticaj na četrnaestogodišnjeg Savu, i opredeliti ga za slikarstvo
Iako je njegova porodica imala druge planove za njega, Sava se usprotivljuje roditeljima i 1914. upisuje Višu školu za umetnost i obrt u Zagrebu. Nekoliko godina kasnije odlazi u Pariz na doškolovanje kod profesora Andrea Lota.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”.
Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.
Printscreen
Pošto je Šid u Sremu, koji je teritorijalno pripao NDH, ćirilica je bila zabranjena, slikar se nije potpisivao već je samo stavljao godinu, u znak protesta.
Na pravoslavni praznik Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše.
Kad su došli po njega, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete.
Svi uhapšeni su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni, a 30. avgusta 1942. i streljani.
U filmu Putevi (1958) Aleksandar Saša Petrović je snimio Persidu Šumanović koja je ispričala potresnu priču o Savinom hapšenju i stradanju. U filmu se navodi i da je Sava bio još živ kada su ga, kao i ostale uhapšene Srbe, ustaše posule živim krečom u jami, a onda ih, bez belega i obeležja, zatrpani.
U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice” koju je samo par dana ranije, 26. avgusta, završio.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Uoči zimske slave: Zašto se kuća ne mete i ne presipa voda preko praga
U danima pred Aranđelovdan, Nikoljdan i Božić, srpski domaćini znali su – kuća se ne čisti na silu, ne izbacuje ništa preko praga i ne „dira tišina“ bez potrebe
Manastir Svetog Romana kod Đunisa: Svetinja koju zna samo tišina
Na obroncima Jastrepca, skriven između šuma i tišine, stoji manastir Svetog Romana – mesto gde ljudi dolaze ne da govore, već da slušaju ono što se u sebi više ne čuje
Zašto se u novembru nosi voda u kuću bez reči: Običaj tihe molitve koja se ne izgovara, ali se zna
U danima pred zimu, naročito uoči velikih praznika, naši stari su znali – voda se ne unosi u kuću bilo kako. Ako želiš da ti kuća bude mirna, voda se nosi ćutke.
Kako su se u novembru palile prve „domaće zvezde“: Ognjište, kandilo i lampa pre struje
U dugim novembarskim noćima, pre nego što je u selo stigla struja, srpske kuće osvetljavale su se plamenom – ne samo zbog svetla, već zbog poštovanja, tišine i porodične topline
Aranđelovdanske večeri: Zašto se kaže da Arhangel „ne prašta, ali čuva“
Uoči Aranđelovdana, koji se obeležava 21. novembra, u narodu se šapuće više nego što se govori. Sveti Arhangel Mihailo se ne slavi zbog veselja – već zbog zaštite, istine i tišine
Komentari(0)