„Putevi istorije su tokovi, da na njima samo je sila koja prolazi glatko, a slabi kako drugi dosude".
Sava Šumanović je rođen 22. januara 1896. godine, u Vinkovcima, u Austrougarskoj, u dobrostojećoj građanskoj porodici.Četiri godine kasnije, zbog očevog prevremenog penzionisanja usled bolesti, seli se sa porodicom u Šid, odakle su mu bili roditelji.Otac Milutin bio je šumarski inženjer, upravnik šumarije u Vinkovcima, dok je majka Persida, rođena Tubić, završila ženski licej u Pečuju i Beču.
WIKIMEDIA COMMONS
U početku, porodica je htela da Šumanović postane pravnik. Međutim, još dok je učio gimnaziju u Zemunu krenuo je na časove slikanja kod profesora Isidora Junga, koji mu je otkrio slikarstvo Sezana i Van Goga. Ovaj zemunski učitelj izvršiće veliki uticaj na četrnaestogodišnjeg Savu, i opredeliti ga za slikarstvo
Iako je njegova porodica imala druge planove za njega, Sava se usprotivljuje roditeljima i 1914. upisuje Višu školu za umetnost i obrt u Zagrebu. Nekoliko godina kasnije odlazi u Pariz na doškolovanje kod profesora Andrea Lota.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”.
Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.
Printscreen
Pošto je Šid u Sremu, koji je teritorijalno pripao NDH, ćirilica je bila zabranjena, slikar se nije potpisivao već je samo stavljao godinu, u znak protesta.
Na pravoslavni praznik Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše.
Kad su došli po njega, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete.
Svi uhapšeni su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni, a 30. avgusta 1942. i streljani.
U filmu Putevi (1958) Aleksandar Saša Petrović je snimio Persidu Šumanović koja je ispričala potresnu priču o Savinom hapšenju i stradanju. U filmu se navodi i da je Sava bio još živ kada su ga, kao i ostale uhapšene Srbe, ustaše posule živim krečom u jami, a onda ih, bez belega i obeležja, zatrpani.
U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice” koju je samo par dana ranije, 26. avgusta, završio.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
"Ne moram ja ništa" Pavle Vuisić je tako odbrusio Titu da je maršal odlučio da ga odmah odvede u sporednu prostoriju, a tamo...
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor, a o njegovoj reakciji se i danas priča.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)