Bogato oslikana kupola i monumentalni polijelej simbolizuju večnost, Hrista kao svetlost sveta i božanski poredak
Kupola Hrama Svetog Save jedna je od najupečatljivijih i najlepše oslikanih u pravoslavnom svetu. Na fotografiji koju gledamo, pogled je usmeren naviše – ka oslikanom svodu koji dominira centralnim delom hrama, dok ispod nje lebdi zlatni, kružni polijelej (veliki luster), ukrašen krstovima, ikonama i simbolima pravoslavlja.
Pogled ka Hristu u slavi
U središtu kupole nalazi se freska Hrista Pantokratora – „Svedržitelja“, koji gleda odozgo na vernike. Ovaj motiv tradicionalno zauzima centar nebeskog svoda u pravoslavnim crkvama i podseća na Božju sveprisutnost. Oko Hrista su anđeli, proroci i svetitelji, a freske prate koncentrične slojeve, simbolišući hijerarhiju neba.
Možda vas zanima:
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA MOJSIJA BOGOVIDCA: Ujutru rano, za zdravlje porodice, obavezno ispoštujte jedan običaj
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
Možda vas zanima:
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA MOJSIJA BOGOVIDCA: Ujutru rano, za zdravlje porodice, obavezno ispoštujte jedan običaj
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
Možda vas zanima:
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA MOJSIJA BOGOVIDCA: Ujutru rano, za zdravlje porodice, obavezno ispoštujte jedan običaj
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
Zlatni venac koji lebdi – simbol nebeskog Jerusalima
Monumentalni zlatni polijelej, koji lebdi ispod kupole, predstavlja venac svetlosti i simbol je nebeskog Jerusalima – savršene božanske zajednice. Njegov kružni oblik označava večnost, dok ukrasi poput krstova, ikona, svetiljki i plamenova oslikavaju neugasivu svetlost vere. U mnogim crkvama, ovakvi lusteri se koriste i tokom velikih praznika kada se pale sveće i lampice kao deo bogosluženja.
Shutterstock
Zidovi koji pričaju – freske koje uče i opominju
Zidovi i svodovi hrama bogato su oslikani prizorima iz Starog i Novog zaveta, života svetaca i značajnih trenutaka pravoslavne istorije. Ovi prikazi nisu samo umetnost – oni su „otvorena knjiga“ za vernika, podsetnik na večnu borbu dobra i zla, na oproštaj, žrtvu i večni život.
Zašto je važno podići pogled ka gore
U pravoslavnoj arhitekturi ništa nije slučajno – svaki ugao, svaki lik, svaki simbol ima svoje značenje. Kupola nas poziva da podignemo pogled ka nebu, da se uzdignemo duhom i podsetimo da vera nije samo zemaljska, već neprekidna veza između čoveka i božanskog. Upravo zbog toga Hram Svetog Save nije samo arhitektonsko čudo – on je prostor molitve, umetnosti i večne simbolike.
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Komentari(0)