Zašto se verovalo da pauk ne sme da se ubije iznad vrata: Pauk kao tihi posmatrač kućne sreće
U srpskoj narodnoj tradiciji, pauk nije bio samo nepoželjna stvorenja iz ćoška. Ako se pojavi iznad vrata, verovalo se da ga ne treba dirati – jer čuva mir u kući, hvata tešku misao i plete nit sreće između ukućana.
U savremenoj svakodnevici, paukovi se najčešće čiste metlom i nepoželjni su u domu. Ali naši preci su ih, naročito one koji se nastane iznad ulaza ili u uglovima iznad vrata, posmatrali drugačije. Ti pauci se nisu dirali. Verovalo se da su oni posmatrači, a ne štetočine, i da u kuću donose tišinu, čuvaju red i sprečavaju da zla reč pređe prag. Starije žene su znale da kažu:
„Gde pauk plete – kuća pamti dobrog domaćina.“
Pauk kao nit između ljudi i onog što ne vide
U narodnom predanju, posebno u brdskim krajevima Srbije, mreža koju pauk plete nije samo zamka za insekte, već simbol reda, strpljenja i tihe zaštite.
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Zato su se pauci u tim mestima gledali, ali ne dirali.
Ako ih ima – kuća nije prazna.
Šta znači ako pauk ode sam
Ako se pauk koji dugo stoji iznad vrata povuče ili nestane, domaćica bi primetila.
U nekim selima govorilo se: „Ako se mreža izgubi a nisi je dirao – nešto novo dolazi u kuću.“
To je moglo značiti selidbu, dolazak gosta, novu vest.
Tada bi se vrata umivala vodom u kojoj je stajao bosiljak, a oko kvake bi se stavio konac – da se nit ne prekine dok nova ne dođe.
Kada se pauk ne sme dirati
Posebno se pazilo:
– na pauka iznad ulaznih vrata,
– u ćošku sobe gde je ikona,
– i iznad dečjeg krevetića – ako se pojavi tu, verovalo se da dete ima „dobru senku“.
Ukoliko bi neko ipak ubio pauka „iz neznanja“, stara domaćica bi palila sveću i šapatom govorila da nit nije prekinuta zlonamerno.
Danas – strah jači od vere u tihu zaštitu
U današnjem svetu, paukova mreža je znak zapuštenosti.
Ali stari bi rekli – ako je u kući sve savršeno čisto, a nema mira, možda nema više ničega što plete.
Pauk možda ne priča.
Ali zna da čeka. I zna da gleda.
A ponekad – zna i da čuva.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
„Nikada neću biti ljubavnik ni heroj“ - Glumački div koji je voleo skromnost više od slave
Rođen 7. aprila 1934. u Kruševcu, u cincarskoj porodici, Taško Načić , rano je pokazao talenat za glumu. Još kao gimnazijalac bežao je sa časova da bi gledao probe i predstave u pozorišnoj sali. U školskim predstavama igrao je upečatljive uloge, a kao Mitke u Koštani ostao je nezaboravan. Bio je jedan od malobrojnih maturanata svoje generacije koji je krenuo putem glume – i taj put ga je odveo do Akademije dramskih umetnosti u Beogradu.
Zašto je Srbija krenula u balkanske ratove – Početak kraja Osmanskog carstva
Početkom XX veka Osmansko carstvo, koje je vekovima gospodarilo Balkanom, bilo je na izmaku snage. Srbi, Bugari, Grci i Crnogorci sve češće su dizali glas za oslobođenje svojih sunarodnika koji su i dalje živeli pod turskom vlašću. Posle aneksione krize 1908. i velikih napetosti u regionu, formiran je Balkanski savez – Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora. Njihov cilj bio je jasan: isterati Osmanlije sa Balkana.
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Ovo najpopularnije prezime u Srbiji je izvedeno iz zanimanja: Nosi ga toliko Srba, a niko ne zna šta znači
U Srbiji ga nosi skoro 50.000 stanovnika
Komentari(0)