Trava za mir u kući: Kako su žene u Banatu palile suvu metvicu svake nedelje pre ručka
U nekim selima Banata, domaćice su svake nedelje stavljale list metvice na vruć šporet – verujući da miris ove biljke “smiruje duhove kuće” i donosi sklad među ukućanima.
Dok se danas mir u domu traži u tišini, savetima ili psihologiji, nekada se mir unosio – mirisom. U selima Banata, naročito oko Vršca, Plandišta i Alibunara, žene su svake nedelje pre ručka bacale list suve metvice na vrelu plotnu ili žar. Miris koji bi se tada raširio po kući nije bio samo prijatan – bio je znak da je vreme za mir, porodicu i zahvalnost. Ovaj tihi običaj, gotovo zaboravljen, bio je deo nedeljne rutine domaćica koje su znale da se sklad neguje svakim čulom.
Metvica – više od lekovite trave
Metvica, poznata i kao nana ili pitoma menta, raste u mnogim krajevima Srbije, ali u Banatu je zauzimala posebno mesto. Sem što se koristila za čajeve, u narodnoj tradiciji imala je i duhovnu funkciju – smatrala se trava za rasterivanje tenzije, protiv uroka, nemira i “lošeg govora” u kući.
Možda vas zanima:
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Možda vas zanima:
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Možda vas zanima:
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
U nedelju, kad se cela porodica okuplja za ručak, žene su imale običaj da “preduprede svaku svađu” paljenjem mirisa metvice.
Kako je izgledao ovaj običaj?
Metvica se sušila unapred, na koncu u kuhinji ili ispod strehe.
Uoči ručka, kada se šporet još grejao, jedan ili dva lista bi se spustila direktno na plotnu (ili na žar u peći).
U trenutku kada bi miris zamirisao, domaćica bi rekla:
– “Da bude meko, tiho i zdravo u ovoj kući.”
– Ili: “Gde miriše nana, tamo ćutnja zna da sluša.”
Niko nije smeo da ugasi miris dok sam ne utihne.
Zašto baš u nedelju?
Nedelja je u hrišćanskoj tradiciji dan odmora, porodice i molitve. U narodnoj praksi, to je bio i dan kada se “kuća čisti iznutra” – ne samo metlom, već i odnosima.
Metvica je bila simbol svežine, pamćenja i bistrine, i verovalo se da kad ona miriše u nedelju – kuća ne puca tokom sedmice.
Ko je smeo da pali metvicu?
Isključivo domaćica. Ako je ona bila odsutna, najstarija snaja je preuzimala tu čast. Nije se govorilo mnogo – čin se odvijao kao deo rutine, ali sa puno poštovanja.
Ako bi neko upitao šta to radi, odgovor bi bio:
“Ma da ne grmimo dok ručamo.”
Gde se još pamti ovaj običaj?
U selima kao što su Veliko Središte, Jermenovci i Uljma, starije žene još uvek znaju ovaj gest. Neke ga i dalje praktikuju, posebno kad osete da je “kuća nemirna” ili da “se uvukla teška reč”.
U etno-kućama i lokalnim udruženjima žena, ova praksa se povremeno izvodi kao deo radionica o narodnoj duhovnosti.
Miris koji govori više od reči
U vremenu kada tražimo mir spolja – u aplikacijama, savetima i knjigama – možda je vreme da se setimo mirisa koji su generacije žena koristile da smire srce kuće. Nisu sve molitve izgovorene. Neke su – samo zamirisale.
I kad domaćica uzme list metvice i položi ga na šporet, ne kaže ništa – ali cela kuća zna: danas se ne raspravlja. Danas se diše zajedno.
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA U CRKVI: Većina vernika pravi VELIKU GREŠKU pre nego se pomoli za najmilije, ovde se JEDINO KUPUJU
Lojanice, sveće, palile su se hiljadama godina pre Hrista. Po nekim procenama, otkrivene su pre oko 5.000 godina. Tada su se ljudi osamljivali u neke pećine ili prostorije kako bi se uz plamen sveće molili i u njemu pokušali da razaznaju odgovore na pitanja i dobiju rešanja za svoje probleme i nevolje.
TAJNA SRPSKOG IMENA KOJE ČUVA I OPOMINJE: Istovremeno je blagoslov i tiho prokletstvo za one koje ga nose
Da li znate da jedno naizgled obično srpsko žensko ime krije dva potpuno suprotna značenja – jedno nežno i zaštitničko, a drugo toliko mračno da se retko pominje naglas?
Hiljade ljudi uvereno je da će se Isus vratiti u 2025. godini: Evo zašto veruju u Hristov povratak
Zamislite svet u kome se ljudi klade ne samo na sportske rezultate ili cene kriptovaluta – već i na to da li će se Isus Hrist vratiti na Zemlju.
MOLITVA ZA SREĆAN BRAK: Veruje se da jača ljubav supružnika
Brak je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnom hrišćanstvu koja se obavlja u crkvi i predstavlja blagoslov i zajednicu između muža i žene pred Bogom. Neki od najlepših i najdubljih molitvenih tekstova čitaju se tokom svete tajne braka, a osmišljene su kako bi par imao blagosloven, uspešan i zdrav zajednički život.
Komentari(0)