Trava za mir u kući: Kako su žene u Banatu palile suvu metvicu svake nedelje pre ručka

Kiza R

21:00

Kultura 0

U nekim selima Banata, domaćice su svake nedelje stavljale list metvice na vruć šporet – verujući da miris ove biljke “smiruje duhove kuće” i donosi sklad među ukućanima.

nana
Shutterstock

Dok se danas mir u domu traži u tišini, savetima ili psihologiji, nekada se mir unosio – mirisom. U selima Banata, naročito oko Vršca, Plandišta i Alibunara, žene su svake nedelje pre ručka bacale list suve metvice na vrelu plotnu ili žar. Miris koji bi se tada raširio po kući nije bio samo prijatan – bio je znak da je vreme za mir, porodicu i zahvalnost. Ovaj tihi običaj, gotovo zaboravljen, bio je deo nedeljne rutine domaćica koje su znale da se sklad neguje svakim čulom.

Metvica – više od lekovite trave

Metvica, poznata i kao nana ili pitoma menta, raste u mnogim krajevima Srbije, ali u Banatu je zauzimala posebno mesto. Sem što se koristila za čajeve, u narodnoj tradiciji imala je i duhovnu funkciju – smatrala se trava za rasterivanje tenzije, protiv uroka, nemira i “lošeg govora” u kući.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U nedelju, kad se cela porodica okuplja za ručak, žene su imale običaj da “preduprede svaku svađu” paljenjem mirisa metvice.

Kako je izgledao ovaj običaj?

Metvica se sušila unapred, na koncu u kuhinji ili ispod strehe.

Uoči ručka, kada se šporet još grejao, jedan ili dva lista bi se spustila direktno na plotnu (ili na žar u peći).

U trenutku kada bi miris zamirisao, domaćica bi rekla:
– “Da bude meko, tiho i zdravo u ovoj kući.”
– Ili: “Gde miriše nana, tamo ćutnja zna da sluša.”

Niko nije smeo da ugasi miris dok sam ne utihne.

Zašto baš u nedelju?

Nedelja je u hrišćanskoj tradiciji dan odmora, porodice i molitve. U narodnoj praksi, to je bio i dan kada se “kuća čisti iznutra” – ne samo metlom, već i odnosima.

Metvica je bila simbol svežine, pamćenja i bistrine, i verovalo se da kad ona miriše u nedelju – kuća ne puca tokom sedmice.

Ko je smeo da pali metvicu?

Isključivo domaćica. Ako je ona bila odsutna, najstarija snaja je preuzimala tu čast. Nije se govorilo mnogo – čin se odvijao kao deo rutine, ali sa puno poštovanja.

Ako bi neko upitao šta to radi, odgovor bi bio:
“Ma da ne grmimo dok ručamo.”

Gde se još pamti ovaj običaj?

U selima kao što su Veliko Središte, Jermenovci i Uljma, starije žene još uvek znaju ovaj gest. Neke ga i dalje praktikuju, posebno kad osete da je “kuća nemirna” ili da “se uvukla teška reč”.

U etno-kućama i lokalnim udruženjima žena, ova praksa se povremeno izvodi kao deo radionica o narodnoj duhovnosti.

Miris koji govori više od reči

U vremenu kada tražimo mir spolja – u aplikacijama, savetima i knjigama – možda je vreme da se setimo mirisa koji su generacije žena koristile da smire srce kuće. Nisu sve molitve izgovorene. Neke su – samo zamirisale.

I kad domaćica uzme list metvice i položi ga na šporet, ne kaže ništa – ali cela kuća zna: danas se ne raspravlja. Danas se diše zajedno.

ovčarsko kablarska klisura

Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću

Kultura

18:00

29 avgust, 2025

Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.

Komentari(0)

Loading