Plavi kamen kod vrata: Zašto su stari stavljali kamenčić plave boje da zaštiti kuću od uroka
U narodnom verovanju širom Srbije, plavi kamen ispred praga imao je posebnu ulogu – nije bio ukras, već štit. Verovalo se da upija zle poglede, misli i namere pre nego što stignu do domaćina.
U starim kućama, naročito po Šumadiji, Zapadnoj Srbiji i delovima Homolja, ispred ulaza u kuću znao je da stoji mali, običan kamen plavičaste nijanse. Nije bio za gaženje niti slučajno zaboravljen. Bio je tu s razlogom. Verovalo se da plava boja štiti dom od uroka, nesreće i zlih jezika. Taj kamen se nije dirao, nije se pomerao, a kad bi nestao – ukućani bi ga tražili bez pitanja, kao da je reč o nečemu živom.
Plava boja kao prirodni štit
U srpskoj tradiciji, plava boja se povezivala sa nebom, vodom i zaštitom.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Nije bilo važno odakle je došao, ali jeste gde se postavi.
Najčešće bi stajao s desne strane ulaza, u visini kolena, uz prag ili temelj.
Tu bi "hvatao pogled" svakome ko dolazi – i, prema verovanju, upijao sve što nije čisto.
Ko je smeo da ga stavi i menja
Plavi kamen nije smeo da postavi bilo ko.
Uglavnom su to radile žene – majka, baba, snaja.
One bi znale da ga pronađu – pored reke, na polju, u šumi – i donesu u tišini, bez da govore kome je namenjen.
Kamen se prao vodom u kojoj je bilo zdravca ili bosiljka, sušio na suncu, i postavljao na dan kada se „vraća svetlo u kuću“ – najčešće na Đurđevdan, Ognjenu Mariju ili Veliku Gospojinu.
Šta se verovalo ako kamen promeni boju ili nestane
Ako plavi kamen izgubi boju, naprsne ili nestane, domaćice bi znale da to nije slučajno.
To je bio znak da je zaštita preuzela udarac, da je nešto što je bilo namenjeno kući – zaustavljeno.
Tada bi se novi kamen donosio, ali samo ako je prethodni nađen i zakopan uz reči:
„Hvala ti što si ćutao, sad idi u zemlju.“
U nekim krajevima, kamen se nikada nije sklanjao iz dvorišta – samo se zamenjivao tiho, bez svedočenja.
Danas – običaj na ivici zaborava
U retkim domaćinstvima ovaj običaj i dalje živi.
Starije žene ga prenose svojim snajama, često ne objašnjavajući sve – samo kažu:
„Neka stoji, da ulaz ne oseti težinu.“
Iako deluje kao sitnica, plavi kamen kod vrata predstavlja arhetipski znak zaštite, prisutan u mnogim kulturama, a kod Srba – utkan u svakodnevicu bez mnogo reči.
Možda tiho, ali deluje
Kamen ne govori.
Ali stari su verovali da čuva ono što reči ne mogu, i da vidi ono što čovek ne želi da prizna.
Zato su znali:
Ako imaš plavi kamen na pragu – ne moraš svakog gosta da proveravaš. Neki će stati pre nego što zakucaju.
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Raskovnik – biljka koja otključava svaku bravu: Legende i verovanja o čudu iz srpske narodne botanike
U narodnom predanju, postojala je biljka koja može da otključa svaku bravu, razveže svaki čvor i razbije svaki okov – raskovnik. Iako njeno postojanje nikada nije naučno potvrđeno, raskovnik je ostao snažan simbol oslobađanja, unutrašnje snage i duhovnog ključa koji otključava nevidljiva vrata.
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Komentari(0)