Obred “probijanja vode” kod porođaja: Drevna praksa iz Knjaževca i Pirota koja je pomagala ženama na mukama
Kako su izvori, glinene posude i magijske reči bili deo porođaja u istočnoj Srbiji
U zabačenim selima istočne Srbije, u okolini Knjaževca i Pirota, do pre samo nekoliko decenija postojao je obred koji današnjim generacijama zvuči kao da je iz bajke. Kada bi porođaj tekao teško, trudnicu bi žene iz kuće vodile do izvora, gde bi joj polako prale lice i ruke vodom iz glinene posude, izgovarajući rečenicu: „Kao što voda ide niz reku, tako da ide dete iz tebe.” Običaj je poznat kao “probijanje vode” i nosi duboke tragove paganske magije plodnosti i kulta žive vode.
Voda kao saveznik života i smrti
U srpskoj narodnoj religiji, voda je smatrana ne samo elementom čišćenja, već i pokretačem života. Čajkanović ukazuje da se voda u ovim ritualima ne koristi samo praktično, već i simbolički – ona pokreće, oslobađa, “rađa”. Izvor iz kog se voda uzima mora biti “neukaljan” – bez betonske obloge, u senci drveća i često u blizini crkvišta ili starih svetilišta.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Uloga žena kao nosilaca svetog znanja
Obred je uvek sprovodila starija žena iz porodice ili komšiluka – ona koja je već “izvela” desetine porođaja. Njena moć nije dolazila iz formalnog znanja, već iz iskustva, predanja i unutrašnjeg autoriteta. Reči koje je izgovarala često su bile šapat, ponekad praćene poljupcem u čelo trudnice ili prekrštavanjem vode pre nego što se pospe.
Zaboravljen običaj sa lekovitom psihološkom moći
Iako medicina danas ima drugačiji pristup porođaju, etnolozi i antropolozi ističu da je “probijanje vode” verovatno imalo i snažan psihološki efekat. Umirujuće reči, hladna voda i kontakt sa prirodom često su mogli smanjiti strah i olakšati proces porođaja. Meštani tvrde da su žene koje su prošle ovaj ritual “brže rađale” i “bile jače posle porođaja”.
Kako sačuvati pamćenje ovakvih običaja?
Obred “probijanja vode” danas gotovo da niko ne praktikuje, ali živi u sećanjima najstarijih stanovnica sela kao što su Bučje, Štrbac i Gornja Kamenica. Očuvanje ovakvih rituala ne znači vraćanje paganstvu, već poštovanje nasleđa koje je vekovima pomagalo ljudima da prežive – i rađaju.
Ako vam tuđa mačka dođe na kućni prag, to znači samo jedno: Spremite se, čeka vas ovo
Jedno staro verovanje!
Na ovom mestu nikada ne ostavljajte cipele: Kao magnet privlači bolest i nesreću
Predstavlja energetsku blokadu i magnet za lošu energiju
Ostavio sve i iz Meksika došao u Srbiju samo zbog nje: Neverovatna ljubavna priča Marije iz Užica i Federika, od poznanstva preko interneta do venčanja u crkvi - da moguće je
Marija Vasić iz Užica, studentkinja Pedagoškog fakulteta u Užica, oduvek je sanjala da nauči španski jezik – i upravo ta želja bila je sudbonosna. Preko drugarice upoznaje Federika Vargasa iz Meksika, a svakodnevni razgovori preko interneta ubrzo su prerasli u dublju povezanost. Dugi razgovori prerasli su prvo u iskreno prijeteljstvo, a potom i u pravu ljubav.
Srbi ne znaju kako je glasilo pravo ime ćerke Vuka Karadžića: Mnogi deci daju ime po ovoj umetnici, a ovo je istina
Rođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge značajne ličnosti srpske kulture toga doba.
Magijska moć belog luka: Srpska narodna verovanja i vradžbine!
U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk među ostalim biljkama ima počasno mesto
Komentari(0)