Jedan je od najpoznatijih glumaca u istoriji. Najčešće se navodi da potiče iz porodice jevrejskih imigranata iz današnje Belorusije, ali ga svojataju i Srbi i Crnogorci. A Josip Broz Tito ga je obožavao, on je cenio Maršala iako se deklarisao kao zakleti demokrata. Da li znate ko je bio Išur Danijelovič?
Mnogi ga ne znaju po ovom pravom svom imenu, ali kada se kaže Kirk Daglas, jasno je svima. Legenda, glumačka veličina.
Malo je nedostajalo da Kirk Daglas igra Tita u filmu "Sutjeska" ali je te 1973. godine kada se film snimao, već radio na dva velika projekta (glumio je u “Dr. DŽekilu i Mr Hajdu” i debitovao kao reditelj sa “Skalavagom”). Režiser je na kraju za tu rolu Ričarda Bartona.
I Josip Broz Tito i Daglas žalili su zbog takvog raspleta događaja, dok je Barton rekao da mu je to najgora uloga u životu.
Glumac i predsednik SFRJ bili su prijatelji od 1964. godine. Upoznali su se na zahtev Daglasa. Na internet stranici dobrotvornog udruženja ovog glumca Josip Broz Tito je jedini političar koji se spominje, uz DŽimija Kartera i Boba Kenedija. Doživotni demokrata se kod Amerikanaca ipak smatrao levim liberalom.
"Do sada sam sreo mnogo istaknutih ljudi, predsednika i rukovodilaca, ali Tito je nešto posebno. Dugo smo govorili o filmu i znate li o čemu još? O lovu. Predsednik Tito ima divne lovačke trofeje. Zavidim mu na njima", rekao je jednom prilikom.
Kirk Daglas je bio Srbin?
Postoji nekoliko teorija da je slavni Kirk Daglas zapravo bio Srbin iz Bosne uprkos raznim biografijama gde se navodi kao potomak Belorusa, a on je jednom prilikom rekao da mu je deda ruskog porekla.
O Daglasu kao Srbinu piše Savo Pujić, lingvista i poznavalac istorije trebinjskog kraja u knjizi "DŽivarska crkvena opština" (Edicija Baština, Svet knjige, Beograd 2010.)
Pujić navodi da je začetnik dživarskog ogranka Danilovića bio je iscelitelj pop Marko Danilović (1833. ili 1835-1915), koji je osnovnu školu završio u Dubrovniku, a za sveštenika se pripremao u manastirima Duži i Savina. Imao je tri sina.
"O najstarijem Dušanu, rođenom oko 1868, pričalo se da se poturčio. Zabeležena je priča da je napustio porodicu i ženu i otišao u Carigrad, gde se, u ruskoj crkvi, venčao as nekom Jermenkom i dobio sina (Išura Danilovića), koji se u Americi proslavio pod umetničkim imenom Kirk Daglas (Vukašinović: Zupci, 726)".
O srpskom porkelu Kirka Daglasa pisao je i prof. dr Nikola Bojanić, blizak srodnik sa pridvoračkim Danilovićima.
"Dušan je bio sveštenik u Čapljini, gde je, u nekakvom afektu, zapretio da će se poturčiti i otputovao u Carigrad, napustivši ženu i ćerku. Tamo se u ruskoj crkvi venčao sa jednom Jermenkom i odselio u Ameriku, gde je dobio slavnog sina. Navod da ga je Bojanić dovodio iz Dubrovnika u Čičevo sasvim je neverovatan, jer to ne bi moglo proći nezapaženo. U rodbini je kružila priča da je Dušanov bratić, akademik Vojo, prilikom jednog boravka u Americi, uspostavio vezu sa Daglasom, koji, uveren da mu je otac bio Rus, nije pokazao interesa za hercegovačko poreklo…".
Obožavao je Đorđa Marjanovića i Radmilu Karaklajić
Uveliko se govorio i o susretu glumca i Maršala o čemu je Kirk pisao u svojoj autobiografiji. Želoe je da se sretne sa Titom tokom ručka u američkoj ambasadi, ali mu je tadašnji ambasador Britanije u Beogradu rekao da je to nemoguće, jer on čeka šest nedelja na razgovor sa jugoslovenskim predsednikom.
„Izvinio sam se, izašao i okrenuo broj kabineta predsednika Tita. Sledećeg dana predsednik Tito mi je poslao svoj privatni avion – da preveze moju ženu i mene do njegove vile u LJubljani. Proveli smo sa njim puna tri sata – pili smo vino i pričali.
Tito je bio veliki ljubitelj filmova, naročito vesterna. Video je sve vesterne u kojima sam ja igrao, a najviše mu se dopao ‘Obračun kod O.K Korala’. Svi listovi objavili su slike nas dvojice zajedno. Kada sam se vratio u američku ambasadu u Beogradu, opet sam sreo britanskog ambasadora.
‘Dragi moj, ne razumem, vi ste proveli tri sata sa predsednikom Titom, a ja ne mogu ni deset minuta’, žalio se.
‘Recite mi, molim vas, kako vam je to pošlo za rukom?’
‘Gospodine ambasadore, koliko ste filmova vI snimili?‘.
Daglasa je jedan prijatelj iz Jugoslavije upoznao sa šljivovicom, obožavao je radove Mladena Srbinovića i Vladimira Veličkovića i muziku Đorđa Marjanovića i Radmile Karaklajić.
"Veoma ste hrabra i izdržljiva nacija". "Nikada nisam pred sobom video toliko divnih jela niti osetio želju da svako od njih probam". "Oduševljen sam vašom muzikom i pevačima Radmilom Karaklajić i Đorđem Marjanovićem". "Platna Vladimira Veličkovića su kao iz Hičkokovih filmova", govorio je.
Preminuo je 2020. u 104. godini života. Iza sebe je ostavio brojne potomke, između ostalih i sina, slavnog glumca Majkla Daglasa, koji je prema ovim teorijama takođe Srbin.
(Blic)
Da li je kultni Kirk Daglas bio Srbin, UNUK popa Danilovića?
Jedan je od najpoznatijih glumaca u istoriji. Najčešće se navodi da potiče iz porodice jevrejskih imigranata iz današnje Belorusije, ali ga svojataju i Srbi i Crnogorci. A Josip Broz Tito ga je obožavao, on je cenio Maršala iako se deklarisao kao zakleti demokrata. Da li znate ko je bio Išur Danijelovič?
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Komentari(0)