Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Prema narodnoj religiji starih Srba, koju je detaljno beležio Veselin Čajkanović, duša nije stanovala u srcu – već u glavi. Više nego organ, glava je bila svetinja – centar moći, pamćenja, života i posle smrti. Zato su se u nekim krajevima zadržali neobični običaji: lobanja se čuvala, posebno pokrivala, a ponekad i zakopavala odvojeno od tela. Taj kult, potisnut hrišćanskim učenjem, preživljava do danas u tragovima, kroz izraze, poštovanje predaka i tihe rituale.
“Na glavu ti gledam” – više od pogleda
U starom predanju, glava je bila sedište duše, ne samo razuma. Kad se govorilo: – “Glava ti sveta bila,”
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Zašto je lobanja poštovana i nakon smrti?
Verovalo se da duša ne napušta odmah telo, već da ostaje oko glave pokojnika još neko vreme. Zbog toga se:
- glava pokojnika nije pokrivala odmah,
- posteljina ispod glave nije dirana do trećeg dana,
- nije se smelo gledati direktno u lice umrlog, pogotovo deci i trudnicama.
U nekim krajevima, posebno u istočnoj Srbiji, postojalo je verovanje da ako se telo ne može sahraniti odmah, glava mora biti okrenuta ka istoku, jer tako duša lakše “nađe izlaz”.
Posebni slučajevi: čuvanje lobanje
U predanjima iz Homolja i jugoistočne Srbije, postoje i svedočenja o čuvanju lobanja predaka – diskretno, u drvenim kutijama ili “u temelju nove kuće”, posebno kad se kuća gradi na grobu.
To nije bilo nećešće, već znak čuvanja pamćenja. Lobanja nije bila predmet straha – već duhovni trag predaka koji čuva kuću.
Odvojeno zakopavanje: duša ide gde treba
U nekim legendama, kada bi se strahovalo da je duša „nemirna“ ili da se pokojnik ne može smiriti, lobanja se vadila i zakopavala posebno – ispod kućnog praga, ispod stabla ili u blizini izvora. Tako bi, verovalo se, duša našla mir, a kuća bila zaštićena.
Postojale su i zavetne izjave: – “Ako umrem van kuće, glavu vratite pod moj orah.”
Kult glave u svakodnevnom govoru i ponašanju
Ovaj kult preživeo je do danas kroz:
- narodne izreke (“Dok je glave, biće i kapice”),
- običaj da se dete dodirne po temenu u znak blagoslova,
- zabranu da se preko glave prebacuje konopac, torba ili ruka – jer se “ne pravi krug oko duše”.
U Pomoravlju se i danas može čuti:
“Nemoj mu gledati u teme dok spava – uznemirićeš mu snove.”
Zaboravljen pogled – sveta tišina
Danas, kada smrt brišemo iz svakodnevice, zaboravljamo da su naši preci poštovali ne samo dušu, već i telo koje je dušu nosilo. Glava, kao vrh bića, bila je svetinja.
Možda više ne zakopavamo lobanje ispod kuće, ali i dalje – kad nas nešto dotakne, prinosimo ruku čelu. Kad molimo, pognemo glavu. I kada volimo – gledamo nekog u lice.
To je ono što je ostalo od kulta lobanje. I to vredi čuvati.
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)