Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Prema narodnoj religiji starih Srba, koju je detaljno beležio Veselin Čajkanović, duša nije stanovala u srcu – već u glavi. Više nego organ, glava je bila svetinja – centar moći, pamćenja, života i posle smrti. Zato su se u nekim krajevima zadržali neobični običaji: lobanja se čuvala, posebno pokrivala, a ponekad i zakopavala odvojeno od tela. Taj kult, potisnut hrišćanskim učenjem, preživljava do danas u tragovima, kroz izraze, poštovanje predaka i tihe rituale.
“Na glavu ti gledam” – više od pogleda
U starom predanju, glava je bila sedište duše, ne samo razuma. Kad se govorilo: – “Glava ti sveta bila,”
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Zašto je lobanja poštovana i nakon smrti?
Verovalo se da duša ne napušta odmah telo, već da ostaje oko glave pokojnika još neko vreme. Zbog toga se:
- glava pokojnika nije pokrivala odmah,
- posteljina ispod glave nije dirana do trećeg dana,
- nije se smelo gledati direktno u lice umrlog, pogotovo deci i trudnicama.
U nekim krajevima, posebno u istočnoj Srbiji, postojalo je verovanje da ako se telo ne može sahraniti odmah, glava mora biti okrenuta ka istoku, jer tako duša lakše “nađe izlaz”.
Posebni slučajevi: čuvanje lobanje
U predanjima iz Homolja i jugoistočne Srbije, postoje i svedočenja o čuvanju lobanja predaka – diskretno, u drvenim kutijama ili “u temelju nove kuće”, posebno kad se kuća gradi na grobu.
To nije bilo nećešće, već znak čuvanja pamćenja. Lobanja nije bila predmet straha – već duhovni trag predaka koji čuva kuću.
Odvojeno zakopavanje: duša ide gde treba
U nekim legendama, kada bi se strahovalo da je duša „nemirna“ ili da se pokojnik ne može smiriti, lobanja se vadila i zakopavala posebno – ispod kućnog praga, ispod stabla ili u blizini izvora. Tako bi, verovalo se, duša našla mir, a kuća bila zaštićena.
Postojale su i zavetne izjave: – “Ako umrem van kuće, glavu vratite pod moj orah.”
Kult glave u svakodnevnom govoru i ponašanju
Ovaj kult preživeo je do danas kroz:
- narodne izreke (“Dok je glave, biće i kapice”),
- običaj da se dete dodirne po temenu u znak blagoslova,
- zabranu da se preko glave prebacuje konopac, torba ili ruka – jer se “ne pravi krug oko duše”.
U Pomoravlju se i danas može čuti:
“Nemoj mu gledati u teme dok spava – uznemirićeš mu snove.”
Zaboravljen pogled – sveta tišina
Danas, kada smrt brišemo iz svakodnevice, zaboravljamo da su naši preci poštovali ne samo dušu, već i telo koje je dušu nosilo. Glava, kao vrh bića, bila je svetinja.
Možda više ne zakopavamo lobanje ispod kuće, ali i dalje – kad nas nešto dotakne, prinosimo ruku čelu. Kad molimo, pognemo glavu. I kada volimo – gledamo nekog u lice.
To je ono što je ostalo od kulta lobanje. I to vredi čuvati.
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Kakva sudbinu čeka osobe rođene na Vaskrs? Prema starom verovanju Bog im je dao važan zadatak, ako bi krenuli lošim putem, na sebe bi navlačili gnev Gospoda
Naši stari su verovali da osobe koje su rođene na Vaskrs imaju velike šanse da u budućnosti postanu poznate i uticajne ličnosti koje će pratiti dobar glas!
Čistina bez gljiva: Znak svetog mesta u šumi?
Zašto narod veruje da postoje mesta u šumi gde ni pečurka ne sme da nikne – i zašto tamo niko ne seče drvo
Legenda koju zna samo jedno selo: Vila iz jasenove šupljine i zakleti konopac
U selu Trnavci na padinama Zlatara, i danas se šapuće priča o vili koja traži obećanje – i čuva ga koncem vezanim za drvo
Prvo crveno jaje se ne jede: Čuvarkuća kao amajlija doma u srpskoj tradiciji
Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
Komentari(0)