Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Prema narodnoj religiji starih Srba, koju je detaljno beležio Veselin Čajkanović, duša nije stanovala u srcu – već u glavi. Više nego organ, glava je bila svetinja – centar moći, pamćenja, života i posle smrti. Zato su se u nekim krajevima zadržali neobični običaji: lobanja se čuvala, posebno pokrivala, a ponekad i zakopavala odvojeno od tela. Taj kult, potisnut hrišćanskim učenjem, preživljava do danas u tragovima, kroz izraze, poštovanje predaka i tihe rituale.
“Na glavu ti gledam” – više od pogleda
U starom predanju, glava je bila sedište duše, ne samo razuma. Kad se govorilo: – “Glava ti sveta bila,”
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Zašto je lobanja poštovana i nakon smrti?
Verovalo se da duša ne napušta odmah telo, već da ostaje oko glave pokojnika još neko vreme. Zbog toga se:
- glava pokojnika nije pokrivala odmah,
- posteljina ispod glave nije dirana do trećeg dana,
- nije se smelo gledati direktno u lice umrlog, pogotovo deci i trudnicama.
U nekim krajevima, posebno u istočnoj Srbiji, postojalo je verovanje da ako se telo ne može sahraniti odmah, glava mora biti okrenuta ka istoku, jer tako duša lakše “nađe izlaz”.
Posebni slučajevi: čuvanje lobanje
U predanjima iz Homolja i jugoistočne Srbije, postoje i svedočenja o čuvanju lobanja predaka – diskretno, u drvenim kutijama ili “u temelju nove kuće”, posebno kad se kuća gradi na grobu.
To nije bilo nećešće, već znak čuvanja pamćenja. Lobanja nije bila predmet straha – već duhovni trag predaka koji čuva kuću.
Odvojeno zakopavanje: duša ide gde treba
U nekim legendama, kada bi se strahovalo da je duša „nemirna“ ili da se pokojnik ne može smiriti, lobanja se vadila i zakopavala posebno – ispod kućnog praga, ispod stabla ili u blizini izvora. Tako bi, verovalo se, duša našla mir, a kuća bila zaštićena.
Postojale su i zavetne izjave: – “Ako umrem van kuće, glavu vratite pod moj orah.”
Kult glave u svakodnevnom govoru i ponašanju
Ovaj kult preživeo je do danas kroz:
- narodne izreke (“Dok je glave, biće i kapice”),
- običaj da se dete dodirne po temenu u znak blagoslova,
- zabranu da se preko glave prebacuje konopac, torba ili ruka – jer se “ne pravi krug oko duše”.
U Pomoravlju se i danas može čuti:
“Nemoj mu gledati u teme dok spava – uznemirićeš mu snove.”
Zaboravljen pogled – sveta tišina
Danas, kada smrt brišemo iz svakodnevice, zaboravljamo da su naši preci poštovali ne samo dušu, već i telo koje je dušu nosilo. Glava, kao vrh bića, bila je svetinja.
Možda više ne zakopavamo lobanje ispod kuće, ali i dalje – kad nas nešto dotakne, prinosimo ruku čelu. Kad molimo, pognemo glavu. I kada volimo – gledamo nekog u lice.
To je ono što je ostalo od kulta lobanje. I to vredi čuvati.
Srbi ne znaju kako je glasilo pravo ime ćerke Vuka Karadžića: Mnogi deci daju ime po ovoj umetnici, a ovo je istina
Rođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge značajne ličnosti srpske kulture toga doba.
ZAŠTO JE ORLOV NOKAT BIO VAŽAN U SRPSKOJ MAGIJI: Simbolika i primena orlovih kandži u narodnim običajima
U srpskoj narodnoj tradiciji, orlov nokat zauzima posebno mesto kao predmet moćne simbolike i magijskih svojstava. Ova neobična relikvija bila je poznata po svojoj sposobnosti da pruži zaštitu, zdravlje i snagu, te je korišćena u različitim običajima i ritualima koji su se prenosili generacijama.
MAGIJSKI ZNAČAJ BELIH KONJA U SRBIJI: Kako je ova životinja postala simbol sreće i zaštite?
U srpskoj narodnoj tradiciji, beli konj zauzima posebno mesto kao životinja bogate simbolike. Kroz brojne priče, običaje i rituale, beli konji su smatrani nosiocima sreće, zaštitnicima od negativnih sila i važnim simbolom čistote i blagostanja.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Komentari(0)