Zašto Srbi posečeno drvo „umiruju” žrtvom kokoši i kako je ova praksa opstala vekovima
Tajanstveno "senovito" drvo
Prema srpskim verovanjima, određena stabla imaju specifične magične osobine i nazivaju se "senovitim" drvećem. Kada neko poseče ovakvo drvo, obavezno mora da izvrši poseban ritual kako bi izbegao nesreću – žrtvovanje kokoši direktno na panju.
Krvna žrtva za zaštitu od prokletstva
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Čajkanović ističe da se ovim ritualom simbolično prenosi zla sudbina sa čoveka na životinju. Ovaj čin, poznat kao „žrtva zamene”, prisutan je u mnogim kulturama širom sveta. Osim kod seče drveta, isti princip primenjuje se kada dve osobe u jednoj porodici umru jedna za drugom – tada se uz drugog pokojnika sahranjuje petao ili kokoš, verujući da će to prekinuti lanac smrti.
Opstanak drevnih običaja
Savremeni običaj jasno pokazuje koliko duboko su drevna verovanja ukorenjena u kolektivnom nesvesnom naroda. Kroz jednostavan čin prinošenja kokoši žrtve, naši preci pokušavali su da kontrolišu sudbinu i zaštite zajednicu od mogućih nesreća. Ovaj običaj, iako danas ređe praktikuje, ostaje zanimljiv primer kako drevna verovanja opstaju uprkos modernizaciji društva.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Komentari(0)