Zašto Srbi posečeno drvo „umiruju” žrtvom kokoši i kako je ova praksa opstala vekovima
Tajanstveno "senovito" drvo
Prema srpskim verovanjima, određena stabla imaju specifične magične osobine i nazivaju se "senovitim" drvećem. Kada neko poseče ovakvo drvo, obavezno mora da izvrši poseban ritual kako bi izbegao nesreću – žrtvovanje kokoši direktno na panju.
Krvna žrtva za zaštitu od prokletstva
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Čajkanović ističe da se ovim ritualom simbolično prenosi zla sudbina sa čoveka na životinju. Ovaj čin, poznat kao „žrtva zamene”, prisutan je u mnogim kulturama širom sveta. Osim kod seče drveta, isti princip primenjuje se kada dve osobe u jednoj porodici umru jedna za drugom – tada se uz drugog pokojnika sahranjuje petao ili kokoš, verujući da će to prekinuti lanac smrti.
Opstanak drevnih običaja
Savremeni običaj jasno pokazuje koliko duboko su drevna verovanja ukorenjena u kolektivnom nesvesnom naroda. Kroz jednostavan čin prinošenja kokoši žrtve, naši preci pokušavali su da kontrolišu sudbinu i zaštite zajednicu od mogućih nesreća. Ovaj običaj, iako danas ređe praktikuje, ostaje zanimljiv primer kako drevna verovanja opstaju uprkos modernizaciji društva.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
PROKLETA GRAĐEVINA DORĆOLA: Zbog serije krvavih zločina kuća u Strahinjića Bana važi za UKLETU, a poznati su svi detalji!
Beograd je prepun priča o prokletstvima, ali jedna zgrada na elitnoj lokaciji ima jezivu reputaciju. Iza najelegantnije ulice krije se kuća u kojoj se desilo više krvavih zločina, zbog čega je Dorćolci izbegavaju. Otkrivamo zašto kuća u Strahinjića Bana važi za ukletu.
Teška narodna beda nastala neprijateljskim pljačkanjem utkana u jednu od najlepših pesama Alekse Šantića!
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20.veka
ŽENSKI HEROJ IZDAN OD OTADŽBINE: Bila je veća ratnica od generala, a evo kako su je komunističke vlasti kaznile nakon rata
Srbija pamti mnoge muške heroje, ali retko se priča o ženama koje su u najtežim vremenima bile hrabrije od najvećih vojskovođa. Jedna od njih, lekarka sa frontova, nepravedno je bačena u zaborav – žrtva političkih čistki i nepriznavanja zasluga.
Put u duhovnost koji vodi ka večnosti - Kako žive monasi na Svetoj Gori
Na poluostrvu Atos u severnoj Grčkoj, u Egejskom moru, uzdiže se planina visoka 2.033 metra. Njene strme litice, guste šume i samotni manastiri čine Svetu Goru – jedno od najposebnijih mesta na svetu. Ovaj prostor, koji pravoslavni vernici nazivaju „vrt Presvete Bogorodice“, vekovima je čuvar duhovnosti, umetnosti i vere.
Komentari(0)