Zašto Srbi posečeno drvo „umiruju” žrtvom kokoši i kako je ova praksa opstala vekovima
Tajanstveno "senovito" drvo
Prema srpskim verovanjima, određena stabla imaju specifične magične osobine i nazivaju se "senovitim" drvećem. Kada neko poseče ovakvo drvo, obavezno mora da izvrši poseban ritual kako bi izbegao nesreću – žrtvovanje kokoši direktno na panju.
Krvna žrtva za zaštitu od prokletstva
Možda vas zanima:
KO JE BIO DOMAĆI Nevidljivi duh koji čuva kuću, jede prvi i nestaje kad se izgubi poštovanje
U staroj srpskoj tradiciji, svaka kuća imala je svog „domaćeg“ – nevidljivog duha koji čuva ognjište, porodicu i mir. Poštovan tiho, hranjen simbolično, ovaj duh je bio prvi znak da je kuća živa – i prvi koji bi nestao kada dom počne da se raspada iznutra.
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
Možda vas zanima:
KO JE BIO DOMAĆI Nevidljivi duh koji čuva kuću, jede prvi i nestaje kad se izgubi poštovanje
U staroj srpskoj tradiciji, svaka kuća imala je svog „domaćeg“ – nevidljivog duha koji čuva ognjište, porodicu i mir. Poštovan tiho, hranjen simbolično, ovaj duh je bio prvi znak da je kuća živa – i prvi koji bi nestao kada dom počne da se raspada iznutra.
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
Možda vas zanima:
KO JE BIO DOMAĆI Nevidljivi duh koji čuva kuću, jede prvi i nestaje kad se izgubi poštovanje
U staroj srpskoj tradiciji, svaka kuća imala je svog „domaćeg“ – nevidljivog duha koji čuva ognjište, porodicu i mir. Poštovan tiho, hranjen simbolično, ovaj duh je bio prvi znak da je kuća živa – i prvi koji bi nestao kada dom počne da se raspada iznutra.
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
Čajkanović ističe da se ovim ritualom simbolično prenosi zla sudbina sa čoveka na životinju. Ovaj čin, poznat kao „žrtva zamene”, prisutan je u mnogim kulturama širom sveta. Osim kod seče drveta, isti princip primenjuje se kada dve osobe u jednoj porodici umru jedna za drugom – tada se uz drugog pokojnika sahranjuje petao ili kokoš, verujući da će to prekinuti lanac smrti.
Opstanak drevnih običaja
Savremeni običaj jasno pokazuje koliko duboko su drevna verovanja ukorenjena u kolektivnom nesvesnom naroda. Kroz jednostavan čin prinošenja kokoši žrtve, naši preci pokušavali su da kontrolišu sudbinu i zaštite zajednicu od mogućih nesreća. Ovaj običaj, iako danas ređe praktikuje, ostaje zanimljiv primer kako drevna verovanja opstaju uprkos modernizaciji društva.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Crveni konac oko ruke: Kako su Srpkinje štitile sebe od smrti posle porođaja
Zaboravljena amajlija za majke – šta znači crvena nit na zglobu i zašto je važna baš tih 40 dana
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
Češljanje uveče "rasipa dušu": Narodno verovanje koje skriva duboku simboliku
Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
Omiljena popadija otkrila zašto baš nikada ne farba jaja na Veliki petak: Svekrva je naučila da ne pravi grešku koju čine sve Srpkinjei tako je spasila greha
Gotovo sve žene u Srbiji farbaju jaja na Veliki petak, a evo zašto nikako ne bi smele da to rade baš na taj dan!
Komentari(0)