U južnoj Srbiji, između Aleksinca i Kruševca, tik uz put koji vodi kroz tišinu i borove, nalazi se jedan od najstarijih manastira ovog kraja – Manastir Svetog Romana. Mesto koje ne traži reklamu, ali zna da pruži ono što modernom čoveku najviše fali: mir, smisao i prostor za dušu.

Ova svetinja, često zanemarena u vodičima, bila je vekovima utočište za one koji su tražili snagu u tišini, a i danas, posebno u jesen i pred zimu, prima poklonike, putnike i tihe hodočasnike koji više nemaju šta da pitaju – već žele da osete.

Ko je bio Sveti Roman?

Sveti Roman je bio grčki monah i iscelitelj, koji se u 9. veku povukao u šumske predele današnjeg Jastrepca i tu proveo godine u molitvi i podvigu. Po predanju, posedovao je dar da leči ljude i životinje, a narod ga je poštovao kao „onoga koji ništa ne traži, a svima daje“.

Njegovo telo počiva u manastiru, u kamenoj grobnici u crkvi, a vernici i danas dolaze da se poklone, dotaknu grob i u tišini zatraže pomoć. Kažu da Sveti Roman naročito pomaže onima koji boluju od duševnih nemira, neplodnosti, tihe tuge i strahova koje ni lekari ne razumeju.

Manastir ušuškan među borovima

Manastir je izgrađen u 14. veku, obnovljen više puta, ali je zadržao skromnost i tišinu svetinje. Nema raskoši, freske su jednostavne, ikonostas skroman, ali atmosfera – sabijena, sveta, i neverovatno lična.

Dovoljno je sesti na klupu ispod čempresa i ćutati nekoliko minuta. U jednom trenutku, počinjete da čujete ptice, vetar, vlastito disanje, a zatim – i ono što nosite iznutra.

Voda koja leči i tiha noćna služba

U manastirskom porti postoji izvor za koji se veruje da je lekovit, posebno za bolesti kože, kostiju i žene koje imaju problema sa zdravljem. Voda je hladna, čista, i pije se u tišini, bez komentara, jer se veruje da je „duhovna“.

Manastir je ženski, i monahinje su nenametljive, blage, uvek sa osmehom, ali retko sa mnogo reči. Liturgije su najlepše uveče, naročito u vreme posta i pred praznike, kada cela porta miriše na vosak, dim i smirenje.

Box: Image
 

Kome je ovaj manastir „lek“?

– ljudima koji su duhovno umorni
– ženama koje traže tišinu i snagu
– onima koji imaju „tihu bol“ – u telu ili duši
– onima koji su izgubili veru, ali još uvek traže
– putnicima kojima je dosta buke i prepunih svetilišta

Kako doći

Manastir se nalazi kod Đunisa, između Aleksinca i Kruševca. Najbliži put vodi iz pravca Žitkovca, lokalnim putem. Ulaz je slobodan, ali se dolazak preporučuje bez najave, tiho i s poštovanjem. Najlepše vreme za posetu je jesen – kad lišće pada, a svetinja šušti zajedno sa šumom.

Mesto koje ne viče da dođeš – ali zna da ostaneš

Manastir Svetog Romana nije mesto gde dolaziš po odgovor. To je mesto gde odjednom znaš da ti odgovori ne trebaju. I zato, ljudi koji su ga jednom posetili, vraćaju mu se – ne da bi nešto novo čuli, već da bi ponovo bili u mestu gde su ćutali bez straha.