„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
U vinogradima i baštama Negotinske krajine nekada se gajio luk posebnog mirisa i nežne arome, poznat kao „beli medenjak“. Ova autohtona sorta belog luka danas je na ivici opstanka, i preživljava zahvaljujući samo nekoliko porodica koje je i dalje sade – ne za pijacu, već za svoju dušu.
Kako izgleda „beli medenjak“?
Ova sorta se prepoznaje po:
Možda vas zanima:
Napuštene vinarije Negotinske Krajine – Tragovi vinske imperije na granici zaborava
Podrumi puni istorije i vina koje je vreme zaboravilo
Da li znate šta se desi ako jedete beli luk svaki dan? Može da se desi ozbiljna promena, svaki Srbin mora probati
Glavni sastojak belog luka je alicin
Možda vas zanima:
Napuštene vinarije Negotinske Krajine – Tragovi vinske imperije na granici zaborava
Podrumi puni istorije i vina koje je vreme zaboravilo
Da li znate šta se desi ako jedete beli luk svaki dan? Može da se desi ozbiljna promena, svaki Srbin mora probati
Glavni sastojak belog luka je alicin
Možda vas zanima:
Napuštene vinarije Negotinske Krajine – Tragovi vinske imperije na granici zaborava
Podrumi puni istorije i vina koje je vreme zaboravilo
Da li znate šta se desi ako jedete beli luk svaki dan? Može da se desi ozbiljna promena, svaki Srbin mora probati
Glavni sastojak belog luka je alicin
manjim, zbijenim glavicama sa čvrstom belom ljuskom
blagom mirisu koji ne ostaje dugo na prstima
sitnijim čenovima sa medastom teksturom kad se peče
Naziv "medenjak" potiče upravo od te nežnosti i blagog ukusa koji, prema pričama starih baštovana iz okoline Negotina i sela Bukovo, „može da se jede sirov, a da ne zasmeta želucu“.
Kako se čuvao nekad – u vencima i pod krovom
Jedna od posebnosti ove sorte jeste i način sušenja. Umesto u vrećama ili gajbicama, kao danas, „beli medenjak“ se vezao u vence i kačio pod strehu. Sušeni luk u vencima nije bio samo praktičan – bio je i dekoracija kuće i simbol domaćinstva.
– Vencima se merilo koliko je domaćica vredna – što više venca, to jača kuća, priča baka Desanka iz sela Kobišnica.
Zašto je skoro nestao?
Masovna proizvodnja, hibridne sorte i smanjenje interesovanja za baštovanstvo doveli su do toga da se danas "beli medenjak" može naći samo kod nekoliko porodica, najviše u selima Bukovo, Tamnič i Rajac. Ipak, entuzijasti iz Poljoprivredne škole u Negotinu pokušavaju da sačuvaju seme kroz projekte očuvanja starih sorti.
Zašto treba da ga sačuvamo?
Ova sorta nije samo ukusna i dekorativna – ona je genetski resurs Srbije, prilagođena našem tlu, otpornija na bolesti, i – što je najvažnije – deo sećanja na tradicionalno domaćinstvo.
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
TAJNE STARE VODENICE: Kako su srpski mlinari čuvali mistične običaje i verovanja?
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Komentari(0)