„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
U vinogradima i baštama Negotinske krajine nekada se gajio luk posebnog mirisa i nežne arome, poznat kao „beli medenjak“. Ova autohtona sorta belog luka danas je na ivici opstanka, i preživljava zahvaljujući samo nekoliko porodica koje je i dalje sade – ne za pijacu, već za svoju dušu.
Kako izgleda „beli medenjak“?
Ova sorta se prepoznaje po:
Možda vas zanima:
Kuvana kaša od kiselog mleka i belog luka: Zaboravljeno jelo koje je pastirima grejalo kosti i gasilo umor
U planinskim krajevima Srbije, naročito u Zlatiborskom i Pešterskom kraju, jela se jednostavna, ali snažna kaša od kiselog mleka, brašna i belog luka. Pravljena pred spavanje, služila je da „izvuče hladnoću iz tela“ i da se lakše zaspi.
Napuštene vinarije Negotinske Krajine – Tragovi vinske imperije na granici zaborava
Podrumi puni istorije i vina koje je vreme zaboravilo
Možda vas zanima:
Kuvana kaša od kiselog mleka i belog luka: Zaboravljeno jelo koje je pastirima grejalo kosti i gasilo umor
U planinskim krajevima Srbije, naročito u Zlatiborskom i Pešterskom kraju, jela se jednostavna, ali snažna kaša od kiselog mleka, brašna i belog luka. Pravljena pred spavanje, služila je da „izvuče hladnoću iz tela“ i da se lakše zaspi.
Napuštene vinarije Negotinske Krajine – Tragovi vinske imperije na granici zaborava
Podrumi puni istorije i vina koje je vreme zaboravilo
Možda vas zanima:
Kuvana kaša od kiselog mleka i belog luka: Zaboravljeno jelo koje je pastirima grejalo kosti i gasilo umor
U planinskim krajevima Srbije, naročito u Zlatiborskom i Pešterskom kraju, jela se jednostavna, ali snažna kaša od kiselog mleka, brašna i belog luka. Pravljena pred spavanje, služila je da „izvuče hladnoću iz tela“ i da se lakše zaspi.
Napuštene vinarije Negotinske Krajine – Tragovi vinske imperije na granici zaborava
Podrumi puni istorije i vina koje je vreme zaboravilo
manjim, zbijenim glavicama sa čvrstom belom ljuskom
blagom mirisu koji ne ostaje dugo na prstima
sitnijim čenovima sa medastom teksturom kad se peče
Naziv "medenjak" potiče upravo od te nežnosti i blagog ukusa koji, prema pričama starih baštovana iz okoline Negotina i sela Bukovo, „može da se jede sirov, a da ne zasmeta želucu“.
Kako se čuvao nekad – u vencima i pod krovom
Jedna od posebnosti ove sorte jeste i način sušenja. Umesto u vrećama ili gajbicama, kao danas, „beli medenjak“ se vezao u vence i kačio pod strehu. Sušeni luk u vencima nije bio samo praktičan – bio je i dekoracija kuće i simbol domaćinstva.
– Vencima se merilo koliko je domaćica vredna – što više venca, to jača kuća, priča baka Desanka iz sela Kobišnica.
Zašto je skoro nestao?
Masovna proizvodnja, hibridne sorte i smanjenje interesovanja za baštovanstvo doveli su do toga da se danas "beli medenjak" može naći samo kod nekoliko porodica, najviše u selima Bukovo, Tamnič i Rajac. Ipak, entuzijasti iz Poljoprivredne škole u Negotinu pokušavaju da sačuvaju seme kroz projekte očuvanja starih sorti.
Zašto treba da ga sačuvamo?
Ova sorta nije samo ukusna i dekorativna – ona je genetski resurs Srbije, prilagođena našem tlu, otpornija na bolesti, i – što je najvažnije – deo sećanja na tradicionalno domaćinstvo.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)