„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta

U vinogradima i baštama Negotinske krajine nekada se gajio luk posebnog mirisa i nežne arome, poznat kao „beli medenjak“. Ova autohtona sorta belog luka danas je na ivici opstanka, i preživljava zahvaljujući samo nekoliko porodica koje je i dalje sade – ne za pijacu, već za svoju dušu.
Kako izgleda „beli medenjak“?
Ova sorta se prepoznaje po:
Možda vas zanima:

Da li znate šta se desi ako jedete beli luk svaki dan? Može da se desi ozbiljna promena, svaki Srbin mora probati
Glavni sastojak belog luka je alicin

Ova biljka donosi silne pare, cena po kilogramu ide do 1.500 dinara: Koliko se posadi, toliko se i proda
Sadi se krajem oktobra, a vadi krajem juna
manjim, zbijenim glavicama sa čvrstom belom ljuskom
blagom mirisu koji ne ostaje dugo na prstima
sitnijim čenovima sa medastom teksturom kad se peče
Naziv "medenjak" potiče upravo od te nežnosti i blagog ukusa koji, prema pričama starih baštovana iz okoline Negotina i sela Bukovo, „može da se jede sirov, a da ne zasmeta želucu“.
Kako se čuvao nekad – u vencima i pod krovom
Jedna od posebnosti ove sorte jeste i način sušenja. Umesto u vrećama ili gajbicama, kao danas, „beli medenjak“ se vezao u vence i kačio pod strehu. Sušeni luk u vencima nije bio samo praktičan – bio je i dekoracija kuće i simbol domaćinstva.
– Vencima se merilo koliko je domaćica vredna – što više venca, to jača kuća, priča baka Desanka iz sela Kobišnica.
Zašto je skoro nestao?
Masovna proizvodnja, hibridne sorte i smanjenje interesovanja za baštovanstvo doveli su do toga da se danas "beli medenjak" može naći samo kod nekoliko porodica, najviše u selima Bukovo, Tamnič i Rajac. Ipak, entuzijasti iz Poljoprivredne škole u Negotinu pokušavaju da sačuvaju seme kroz projekte očuvanja starih sorti.
Zašto treba da ga sačuvamo?
Ova sorta nije samo ukusna i dekorativna – ona je genetski resurs Srbije, prilagođena našem tlu, otpornija na bolesti, i – što je najvažnije – deo sećanja na tradicionalno domaćinstvo.

KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.

ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.

Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Komentari(0)