Petar je vladao sam do 172. godine, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom.
Petar I Aleksejevič Romanov ili Petar Veliki je bio ruski car i imperator koji je vladao Rusijom od 7. 5. (27. 4. po julijanskom kalendaru) 1682. pa sve do svoje smrti 1725. godine.
Petar je vladao sam do 172. godine, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara 1721. i zamenio je titulom „imperatora“
Vladavina u znaku ratovanja
Od dolaska na vlast pa sve do njegove smrti, Petar je neprestano vodio ratove što je i uslovilo njegovu celokupnu spoljnu politiku. Ratovao je protiv Osmanskog carstva 1695. i 1696. kao i 1711. Petar je 1696. osvojio luku Azov, siguran izlaz na Crno more, da bi je kasnije 1711. izgubio u mirovnim pregovorima sa Turskom. Takođe je ratovao protiv Persije, kojom je prilikom osvojio i teritorije na zapadnoj i južnoj obali Kaspijskog mora. Rusija je posle te teritorije izgubila ubrzo nakon njegove smrti. Međutim, najveći i najvažniji rat od svih koje je vodio Petar Veliki, bio je rat protiv Švedske koji je trajao punih 21 godinu — od 1700. do 1721.
Titula imperatora
Posle Ništatskog mira, Senat je iz zahvalnosti Petru dodelio titulu „imperator i samodržac svjerosijski“. Nazvan je i „Ocem otadžbine“ i „Velikim“, a Rusija se počela zvanično nazivati „Ruska Imperija“, a sam Petar je zamenio titulu cara titulom „imperator čitave Rusije.
Reforme
Poslednje godine Petrovog života bile su obeležene nastavkom reformi u Rusiji. Cilj Petrovih reformi je bio obrazovanje snažne vojske i države, kao i korenite ekonomske i društvene promene. Bilo je već uobičajeno da se car, naslednik vizantijskih imperatora, smatra „samodršcem“, te je Petar insistirao na ovoj koncepciji i tako stvorio prosvećeni apsolutizam.
Godine 1721, ubrzo nakon sklapanja mira sa Švedskom, Petar je proglašen za cara cele Rusije. Odbio je predloge da uzme titulu "Cara Istoka". Titulu cara priznali su mu Avgust II iz Poljske, Frederik Vilhelm I iz Pruske te Frederik I iz Švedske, ali ne i ostali evropski monarsi. Naime, mnogima od njih reč "imperator" imala je prizvuk nadmoći i prevelike važnosti u odnosu na ostale vladare. Osim toga, neki vladari su se bojali da bi Petar pokušao da svoja vladarska prava stavi iznad njihovih, baš kao što se svojevremeno Sveto rimsko carstvo proglasilo sizerenom (vrhovnim vladarom) svih hrišćanskih naroda.
(Kurir)
ZA OVA IMENA SRPSKIH PRINCEZA SIGURNO NISTE ČULI DO SAD: Ćerka Uroša I Nemanjića zvala se BRNČA, a evo i zašto
Neke od ćerki srpskih vladara mahom su, kroz istoriju, bile zaboravljane, a o njima su ostala samo retka, usputna svedočanstva.
BIO SUROV: Petar Veliki je bacio sina u TAMNICU
Petar je vladao sam do 172. godine, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom.
KAD SU MLADENCI 2025. GODINE? Ove običaje treba ispoštovati
Za ovaj praznik se u Srbiji vezuje mnoštvo običaja i verovanja.
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
SRPSKA MONA LIZA DVA VEKA JE STARIJA OD PRAVE! Ovde je i NAJLEPŠA FRESKA IZ 13. VEKA U CELOM SVETU - Uspenje Presvete Bogorodice!
Većina i ne zna da je najlepša freska 13. veka upravo Uspenje Presvete Bogorodice u Sopoćanima, koja je posvećena Velikoj Gospojini, velikom prazniku u Srba
Komentari(0)