Petar je vladao sam do 172. godine, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom.
Petar I Aleksejevič Romanov ili Petar Veliki je bio ruski car i imperator koji je vladao Rusijom od 7. 5. (27. 4. po julijanskom kalendaru) 1682. pa sve do svoje smrti 1725. godine.
Petar je vladao sam do 172. godine, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara 1721. i zamenio je titulom „imperatora“
Vladavina u znaku ratovanja
Od dolaska na vlast pa sve do njegove smrti, Petar je neprestano vodio ratove što je i uslovilo njegovu celokupnu spoljnu politiku. Ratovao je protiv Osmanskog carstva 1695. i 1696. kao i 1711. Petar je 1696. osvojio luku Azov, siguran izlaz na Crno more, da bi je kasnije 1711. izgubio u mirovnim pregovorima sa Turskom. Takođe je ratovao protiv Persije, kojom je prilikom osvojio i teritorije na zapadnoj i južnoj obali Kaspijskog mora. Rusija je posle te teritorije izgubila ubrzo nakon njegove smrti. Međutim, najveći i najvažniji rat od svih koje je vodio Petar Veliki, bio je rat protiv Švedske koji je trajao punih 21 godinu — od 1700. do 1721.
Titula imperatora
Posle Ništatskog mira, Senat je iz zahvalnosti Petru dodelio titulu „imperator i samodržac svjerosijski“. Nazvan je i „Ocem otadžbine“ i „Velikim“, a Rusija se počela zvanično nazivati „Ruska Imperija“, a sam Petar je zamenio titulu cara titulom „imperator čitave Rusije.
Reforme
Poslednje godine Petrovog života bile su obeležene nastavkom reformi u Rusiji. Cilj Petrovih reformi je bio obrazovanje snažne vojske i države, kao i korenite ekonomske i društvene promene. Bilo je već uobičajeno da se car, naslednik vizantijskih imperatora, smatra „samodršcem“, te je Petar insistirao na ovoj koncepciji i tako stvorio prosvećeni apsolutizam.
Godine 1721, ubrzo nakon sklapanja mira sa Švedskom, Petar je proglašen za cara cele Rusije. Odbio je predloge da uzme titulu "Cara Istoka". Titulu cara priznali su mu Avgust II iz Poljske, Frederik Vilhelm I iz Pruske te Frederik I iz Švedske, ali ne i ostali evropski monarsi. Naime, mnogima od njih reč "imperator" imala je prizvuk nadmoći i prevelike važnosti u odnosu na ostale vladare. Osim toga, neki vladari su se bojali da bi Petar pokušao da svoja vladarska prava stavi iznad njihovih, baš kao što se svojevremeno Sveto rimsko carstvo proglasilo sizerenom (vrhovnim vladarom) svih hrišćanskih naroda.
(Kurir)
ZLAKUSKA LONČARIJA Muški članovi porodica su nosioci ovog znanja koje je stavljeno na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije (VIDEO)
Zlakuska lončarija je četiri veka stara tehnika ručne izrade posuđa od gline na sporom ručnom kolu (točku) i pečenog na otvorenoj vatri, što je redak slučaj na širem prostoru Balkanskog poluostrva.
JEDNA OD NAJLEPŠIH SLIKA ĐURE JAKŠIĆA Kako je poznati umetnik ovekovečio slavlje u Beograd unakon vesti o povratku Obrenovića
Georgije „Đura” Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 — Beograd, 16. novembar 1878) bio je srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac i učitelj.
OBJAŠNJENJE VLADIKE NIKOLAJA Koje je pravo značenje molitve "Oče naš"
Molitvu Gospodnju je Isus Hristos, kao najsavršeniju, predao svojim učenicima kao obrazac svih molitava
OVE SRPSKE IZREKE KORISTIMO SVAKODNEVNO, A NISMO SVESNI KOLIKO SU ZAPRAVO JEZIVE: Tužne da tužnije ne mogu biti!
Srpske izreke su velika riznica u celokupnoj baštini
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA
Jednu od najpoznatijih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture "Kosovku devojku", naslikao je čuveni slikar Uroš Predić (1857–1953). Poreklom je bio iz Orlovata, a školovao se na Likovnoj akademiji u Beču.
Komentari(0)