Na samo nekoliko sati vožnje od Beograda, u jednoj zabačenoj varoši, nalazi se kafana koja odoleva vremenu i još uvek služi jela po starim, tajnim receptima koji se prenose s kolena na koleno.
Zamislite mesto gde su nekada svraćali karavani, trgovci i putnici umorni od dugog puta. Krčma stara dva veka, sakrivena u srcu Srbije, i danas odiše istim duhom prošlih vremena. Ali ono što je čini posebnom nisu samo zidovi puni istorije – već i specijalitet koji se ovde priprema po receptu starom više od 200 godina.
Gde se nalazi ova legendarna krčma?
Negde na granici Šumadije i Zapadne Srbije, u malom selu kroz koje retko prolaze moderni turisti, nalazi se kafana koja prkosi zubu vremena. Iako je spolja deluje jednostavno, unutrašnjost je pravi vremeplov – drveni stolovi, ćilimi na zidovima i miris pečenog mesa vraćaju goste u prošla vremena.
Tajni recept koji niko nije uspeo da otkrije
Glavni razlog zašto ljudi dolaze u ovu kafanu nije samo atmosfera, već i čuveno jelo koje se priprema na isti način već dva veka. Radi se o specijalitetu od mesa i začina, koji se peče u glinenim loncima na tihoj vatri. Recept poznaje samo porodica koja vodi kafanu generacijama, a iako su mnogi pokušavali da ga rekreiraju – niko nije uspeo da postigne istu aromu i ukus.
Ko je sve ovde svraćao kroz istoriju?
Prema pričama starijih meštana, u ovu kafanu su dolazili i hajduci, vojvode i putnici sa svih strana sveta. Tokom 19. veka, služila je kao svratište za trgovce i zanatlije, a u doba Prvog svetskog rata čak su i vojnici ovde pronalazili utočište.
Zašto je ovo mesto i danas posebno?
Dok mnogi restorani gube autentičnost, ova kafana ostala je verna tradiciji. Hrana se služi u zemljanim tanjirima, domaće vino dolazi direktno iz drvenih buradi, a goste dočekuju sa osmehom i rakijom. Poseta ovoj krčmi nije samo gastronomski užitak, već i putovanje kroz istoriju Srbije.
Ako ste ljubitelj dobre hrane i priča iz davnih vremena, ovo je mesto koje jednostavno morate posetiti!
Zašto se sveća za pokoj pale levo, a za žive desno: Pravoslavni običaj koji nije slučajan
U tišini crkve, plamen sveće nosi poruku – jedna molitva za zdravlje, druga za mir duše
MNOGI VERNICI TO ČINE POGREŠNO: Otac Gligorije o pravilima obeležavanja SLAVE - da li se gosti ZOVU i gde se LOMI KOLAČ?
U našem narodu ustaljeno je verovanje da se na slavu ne zove, što danas, međutim, nije slučaj. Kako kaže otac Gligorije Marković, to je stvar praktičnosti.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Evo zašto se većina završava na - IĆ!
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju
Komentari(0)