Na samo nekoliko sati vožnje od Beograda, u jednoj zabačenoj varoši, nalazi se kafana koja odoleva vremenu i još uvek služi jela po starim, tajnim receptima koji se prenose s kolena na koleno.
Zamislite mesto gde su nekada svraćali karavani, trgovci i putnici umorni od dugog puta. Krčma stara dva veka, sakrivena u srcu Srbije, i danas odiše istim duhom prošlih vremena. Ali ono što je čini posebnom nisu samo zidovi puni istorije – već i specijalitet koji se ovde priprema po receptu starom više od 200 godina.
Gde se nalazi ova legendarna krčma?
Negde na granici Šumadije i Zapadne Srbije, u malom selu kroz koje retko prolaze moderni turisti, nalazi se kafana koja prkosi zubu vremena. Iako je spolja deluje jednostavno, unutrašnjost je pravi vremeplov – drveni stolovi, ćilimi na zidovima i miris pečenog mesa vraćaju goste u prošla vremena.
Tajni recept koji niko nije uspeo da otkrije
Glavni razlog zašto ljudi dolaze u ovu kafanu nije samo atmosfera, već i čuveno jelo koje se priprema na isti način već dva veka. Radi se o specijalitetu od mesa i začina, koji se peče u glinenim loncima na tihoj vatri. Recept poznaje samo porodica koja vodi kafanu generacijama, a iako su mnogi pokušavali da ga rekreiraju – niko nije uspeo da postigne istu aromu i ukus.
Ko je sve ovde svraćao kroz istoriju?
Prema pričama starijih meštana, u ovu kafanu su dolazili i hajduci, vojvode i putnici sa svih strana sveta. Tokom 19. veka, služila je kao svratište za trgovce i zanatlije, a u doba Prvog svetskog rata čak su i vojnici ovde pronalazili utočište.
Zašto je ovo mesto i danas posebno?
Dok mnogi restorani gube autentičnost, ova kafana ostala je verna tradiciji. Hrana se služi u zemljanim tanjirima, domaće vino dolazi direktno iz drvenih buradi, a goste dočekuju sa osmehom i rakijom. Poseta ovoj krčmi nije samo gastronomski užitak, već i putovanje kroz istoriju Srbije.
Ako ste ljubitelj dobre hrane i priča iz davnih vremena, ovo je mesto koje jednostavno morate posetiti!
Prokopovdan: Dan kada se zemlja otvara i priroda daje znakove
U srpskoj narodnoj tradiciji, Prokopovdan (21. jul) je dan prepun mistike i verovanja da priroda tog dana otkriva svoje tajne. Ovaj praznik posvećen je Svetom Prokopiju, ali njegovi običaji vuku korene iz starih narodnih shvatanja o povezanosti čoveka i zemlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Đurđevdan: Praznik proleća, običaja i radosti koji budi narodnu dušu
Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
KO JE NAJLEPŠI SRBIN? Svi saglasni da je on NAJBOLJI FRAJER, ceo život voleo SAMO NJU, a ona do kraja čuvala jednu stvar u AMANET
Na društvenoj mreži "X" korisnik je pokrenuo anketu koji je najlepši Srbin svih vremena, i verovali ili ne najviše glasova dobio je jedan od naših najvećih pisaca 20. veka, Bora Stanković.
Komentari(0)