Mnogo puta ste čuli da neko hvata zjala/zjale ili prodaje zjala (ili zjake), kada dangubi i ne radi ništa produktivno. Sada otkrivamo šta su to zjale koja se mogu hvatati i prodavati?
Zjalo je reč srednjeg roda koja označava usta, usni otvor ili čeljust, a u sekundarnom značenju ponor, ambis, prazninu. Onaj koji prodaje zjale zapravo ne prodaje ništa do jednu veliku prazninu ili ništavilo, pa samim tim provodi vreme ne radeći ništa, besposliči ili zaludniči.
Otuda nam i glagol zjakati u značenju uludo provoditi vreme i blenuti (u prazno, kao u ambis) i imenice zjakalo i zjakan – onaj koji beskorisno provodi vreme, odnosno zjaka – pokr. glupača, luda.
U vezi sa zjalom je i glagol zijati – držati otvorena, razjapljena usta, odnosno blenuti, zuriti, dangubiti, a onaj ponor i ambis iz definicije zjala možemo dovesti u vezu i sa glagolima zjapiti, razjapiti (npr. upravo čeljust).
Praslovensko zijati (ili zjati) može se dovesti u vezu sa glagolom zevati (prasl. *zijati, *zěvati), koji u sekundarnom značenju takođe znači lenčariti, traćiti vreme i sl.
Tako dolazimo do naslova našeg članka – ispostavlja se da onaj što hvata ili prodaje zjala zapravo u isto vreme i zeva i provodi vreme beskorisno.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Komentari(0)