Nađa je bila jedina Srpska "Bond devojka": Ovako je čuveni Šon Koneri na prevaru pokušao da dobije poljubac od nje
Nađa je važila za jednu od najlepših devojaka u Beogradu, a onda su je otkrili i u Holivudu
Nađa Regin, rođena kao Nadežda Poderegin, bila je dama sa filmskim šarmom i talentom koja je uspela da se upiše u istoriju „Bond devojaka“, ali i mnogo šire.
Rođena 1931. godine u Nišu, Nađa Regin je detinjstvo provela u Kraljevu, gde su se njeni roditelji, profesori Milka i Ignjatije Poderegin, doselili zbog posla. Nažalost, njen život je obeležila i velika tragedija – tokom nacističkog streljanja u Kraljevu 1941. godine, njen otac je izgubio život, odbivši da napusti svoje učenike. Nakon toga, Nađa, njena majka i sestra Jelena sele se u Beograd, gde će kasnije započeti svoj umetnički put. Nađa i Jela su sredinom pedesetih godina prošlog veka važile za prave beogradske lepotice.
Nađa je završila Sedmu žensku gimnaziju u Beogradu, a potom upisala Akademiju za pozorišnu umetnost, gde se njena ljubav prema glumi produbila. Paralelno je studirala i na Filozofskom fakultetu, a govorila je pet jezika.
Debitovala je 1949. godine u filmu „Priča o fabrici“, a tokom studija igrala je i u ostvarenjima „Čudotvorni mač“ i „Frosina“. Nakon diplomiranja, nastavila je da gradi karijeru u domaćem filmu, pa su usledile uloge u filmovima poput „Ešalon doktora M.“ i „Kuća na obali“.
Početkom 1960-ih, Nađa je odlučila da okuša sreću u inostranstvu. Brzo je pronašla mesto u britanskoj i nemačkoj kinematografiji, ali ono što ju je zaista učinilo poznatom širom sveta bile su dve uloge u filmovima o Džejmsu Bondu. Godine 1963. pojavila se u filmu „Iz Rusije s ljubavlju“ kao ljubavnica Kerima Beja, dok je 1964. u „Goldfingeru“ igrala plesačicu Bonitu. Njena saradnja sa Šonom Konerijem ostala je upamćena, a jednom prilikom je ispričala i anegdotu:
- Vozač koji me je vozio na snimanja zamolio me je da uzmem autogram od Šona. Pokucala sam na njegova vrata i zamolila za autogram. U šali je rekao da može, ali ako dobije poljubac. Odgovorila sam da ću pozvati šofera da ga poljubi – kroz osmeh je prisetila se Nađa.
Nakon uloga u Bondovim filmovima, Nađa je nastavila da gradi karijeru u britanskoj i nemačkoj kinematografiji. Pojavila se u brojnim serijama, uključujući „Svetac“ sa Rodžerom Murom, „Osvetnici“ i „Opasan čovek“. Iako je ostvarila veliki broj uloga, s vremenom se povukla iz glume i posvetila se radu iza kamera – kao scenaristkinja na BBC-u.
Nađa Regin ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj i domaćoj kinematografiji. Bila je jedna od retkih žena sa Balkana koja je uspela da se probije do Holivuda i britanske filmske scene, a njen šarm, talenat i elegancija ostali su upamćeni i decenijama kasnije. Preminula je 2019. godine u Londonu i za sobom ostavila ćerku Tanju.
(Blic)
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Komentari(0)