Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
- Nakon osvajanja pojedinih krajeva Rimljani su gradili puteve koji bi omogućavali brže kretanje vojske koja je išla u osvajačke pohode, ali i razvoj trgovine. Na teritorije opštine Požega pronađeno je mnoštvo nalaza iz razdoblja kasne antike, ostaci arhitekture upućuju na postojanje života u antičko doba. Pronađeno je raznovrsno keramičko posuđe,oružje kao i ukosnice i igle koje su tadašnje žiteljke koristile u svakondevnom životu“, kaže za RINU novinar Rade Marković koji se sa posebnom pažnjom bavio arheološkim lokalitetima u Požegi.
U selu Visibabe postoji nekoliko arheoloških nalazišta a najplodinija za istraživače bila su Krčevine, Varošište. Postojanje velikog rimskog naselja moralo je podrazumevati i postojanje rimskog groblja koje su arheolozi pronašli na lokalitetu Blaškovina koji se nalazi u istočnom delu mesta Visibaba, na terasi iznad Zapadne Morave. Istraživanja i iskopavanja su izvršena u drugoj polovini 20. veka, a pretpostavlja se da groblje datira datira iz perioda II i III veka. Otkriveni su spomenici, postamenti i fragmenti nadgrobnih spomenika, ali i jedna kamena urna visine preko jednog metra sa udubljenjem. Nalazižte pripada kategoriji spomenika kulture od velikog značaja, upisan u centralni registar 1983.
rina
- Izuzetan je pronalazk cipusa sa poljem sa natpisom i reljefom, na kojem je predstavljen Atis. Od ostalih nalaza izdvajaju se ostaci građevine koja je imala strane dužine oko 12 m oko koje su ležali brojni fragmentovani ostaci arhitektonske plastike od sivog krečnjaka. Prema navodima arheologa za sada je registrovano 29 spomenika na rimskom groblju u Blaškovini koja je još poznata pod imenom Zlenac“, kaže Marković.
Možda vas zanima:
Vatrogasci, policija i Hitna pomoć dežuraju na novom autoputu evo i zbog čega: Otkrivamo šta znači "zlatni sat" i koliko je važan, dnevno ovom deonicom prođe preko 10.000 vozila
Nova deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraća do Požege, otvorena 6. jula, već pokazuje prve rezultate. Značajno je smanjen saobraćaj kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a bezbednost svih učesnika u saobraćaju podignuta je na najviši nivo. U javnosti je prethodnih dana aktuelna tema dežuranja službi Hitne pomoći na ovoj deonici auto-puta, a zamenik direktora JP „Putevi Srbije“, Miodrag Poledica, dao je odgovore na ta pitanja.
Elektromotorni vozovi zameniće one dizelmotorne: Velika promena na liniji Požega - Kraljevo, poznata i tačna satnica
Elektromotorni vozovi od 3. februara zameniće dosadašnje dizelmotorne vozove na linijama Kraljevo – Požega.
Možda vas zanima:
Vatrogasci, policija i Hitna pomoć dežuraju na novom autoputu evo i zbog čega: Otkrivamo šta znači "zlatni sat" i koliko je važan, dnevno ovom deonicom prođe preko 10.000 vozila
Nova deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraća do Požege, otvorena 6. jula, već pokazuje prve rezultate. Značajno je smanjen saobraćaj kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a bezbednost svih učesnika u saobraćaju podignuta je na najviši nivo. U javnosti je prethodnih dana aktuelna tema dežuranja službi Hitne pomoći na ovoj deonici auto-puta, a zamenik direktora JP „Putevi Srbije“, Miodrag Poledica, dao je odgovore na ta pitanja.
Elektromotorni vozovi zameniće one dizelmotorne: Velika promena na liniji Požega - Kraljevo, poznata i tačna satnica
Elektromotorni vozovi od 3. februara zameniće dosadašnje dizelmotorne vozove na linijama Kraljevo – Požega.
Možda vas zanima:
Vatrogasci, policija i Hitna pomoć dežuraju na novom autoputu evo i zbog čega: Otkrivamo šta znači "zlatni sat" i koliko je važan, dnevno ovom deonicom prođe preko 10.000 vozila
Nova deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraća do Požege, otvorena 6. jula, već pokazuje prve rezultate. Značajno je smanjen saobraćaj kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a bezbednost svih učesnika u saobraćaju podignuta je na najviši nivo. U javnosti je prethodnih dana aktuelna tema dežuranja službi Hitne pomoći na ovoj deonici auto-puta, a zamenik direktora JP „Putevi Srbije“, Miodrag Poledica, dao je odgovore na ta pitanja.
Elektromotorni vozovi zameniće one dizelmotorne: Velika promena na liniji Požega - Kraljevo, poznata i tačna satnica
Elektromotorni vozovi od 3. februara zameniće dosadašnje dizelmotorne vozove na linijama Kraljevo – Požega.
Većina ostataka života Starih Rimljana na teritoriji opštine Požega danas nije vidljiva golim okom. Ali, sećanje na stare ratnike u selu Visibabe čuva kovač rimskog oružja, Bato Đokić koji na originalan način predstavlja tajne rimske vladavine.
rina
- Da bi se uradio jedan rimski mač potrebno je uložiti isto vremena i truda kao da sa njim idete u rat, iako je on u današnje vreme samo igračka. Mačevi se vrlo često koriste glumci u pozorištu kako bi na što bolji način predstavili duh starih vremena. Pretvoriti usijano gvožđe u hladno oružje, poprilično je dug proces. Sav potreban materijal pronalazim u prirodi, trudim se da što više radim ručno a manje da koristim mašine”, rekao je Bato.
U antičko vreme ovim zanatom bavili su se posebeni majstori kovači-oružari. Znalo se ko kuje mačeve, ko strele, a ko pravi lukove ili štitove. Uz brojne druge, to je samo još jedan dokaz koji pokazuje koliko je bila razvijena civilizacija Starih Rimljana i da pokolenja kroz vekove od njih mogu mnogo da nauče.
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)