Vatrogasci, policija i Hitna pomoć dežuraju na novom autoputu evo i zbog čega: Otkrivamo šta znači "zlatni sat" i koliko je važan, dnevno ovom deonicom prođe preko 10.000 vozila
Nova deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraća do Požege, otvorena 6. jula, već pokazuje prve rezultate. Značajno je smanjen saobraćaj kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a bezbednost svih učesnika u saobraćaju podignuta je na najviši nivo. U javnosti je prethodnih dana aktuelna tema dežuranja službi Hitne pomoći na ovoj deonici auto-puta, a zamenik direktora JP „Putevi Srbije“, Miodrag Poledica, dao je odgovore na ta pitanja.
- Putevi Srbije posebnu pažnju posvetili su bezbednosti putnika na novoj deonici. To su mere koje smo u obavezi da poštujemo i dajemo svoj makismum u tome. U blizini ovih saobraćajnih koridora, gde je velika frekvencija saobraćaja, u letnjem periodu očekuje se još veći broj vozila, zbog čega je neophodno prisustvo hitnih službi koje trebaju da reaguju u slučaju potrebe. Hitne službe su vatrogasne jedinice, saobraćajna policija i hitna pomoć. Tu je termin ‘zlatni sat’ jako poznat ljudima koji se bave bezbednošću saobraćaja, jer svetska praksa je pokazala da što je kraće vreme odziva hitnih službi, postoji šansa da se spasi 50% ljudskih života u tih prvih sat vremena“, rekao je Poledica za RINU.
Rina
Pored stručnih službi na terenu, u operativnom centru kod tunela Munjino Brdo dežura šest do sedam specijalizovanih jedinica koje 24 sata dnevno prate situaciju i reaguju na moguće vanredne događaje.
- Naš cilj je da nova deonica, kao što je u ovih prvih 15 dana bila bezbedna, i dalje bude sigurna za sve učesnike u saobraćaju, zaključio je Poledica.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Rina
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
On ističe da za prvih 15 dana deonicom auto-puta Miloš Veliki od Pakorvaća do Požege prošlo je preko 200.000 vozila. Dnevno tu prolazi najmanje 13.000 do 14.000 vozila svakoga dana u oba smera.
- Najfrekfentniji dani su svakako petak, subota i nedelja, kada imamo nekde oko 15.000 do 16.000 vozila, a ovim radnim danima nekde oko 10.000, 11.000, 12.000 vozila. U poređenju sa postojećom magistralom koja prolazi kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, mi mislimo da danas svega tamo prolazi nekde oko 1.000 do 2.000 vozila. Praktično kompletan saobraćaj, ili 90% saobraćaja, je prešlo na novu otvorenu deonicu autoputa u ovoj dužini od 19,5 km, kazao je Poledica.
Rina
Pored rasterećenja saobraćaja, očekuje se i značajno unapređenje bezbednosti svih učesnika, jer je Ovčarsko-kablarska klisura bila poznata kao jedna od rizičnijih deonica na kojoj je često dolazilo do saobraćajnih nezgoda.
- Prema podacima sa kojima raspolažemo, od 2022. do 2024. godine na postojećoj magistrali koja prolazi od Čačka preko Kratovske stene pa sve do Požege evidentirano je 28 saobraćenih nezgoda sa nastradanim licima. Ukupno je bilo 60 takvih lica, povređenih i poginulih. Mi očekujemo da se te brojke smanje i do 70 odsto, kao što je to bio slučaj sa otvaranjem deonice do Čačka, kada je saobraćaj sa Ibarske magistrale izmešten u velikoj meri na auto-put, naglasio je Poledica.
Ibarska magistrala proglašena za drugu najsmrtonosniju saobraćajnicu na svetu: Ozloglašena deonica decenijama odnosi živote ali tome dolazi kraj
Od 2016. godine broj nesreća smanjen za 70 odsto
Vatrogasci, policija i Hitna pomoć dežuraju na novom autoputu evo i zbog čega: Otkrivamo šta znači "zlatni sat" i koliko je važan, dnevno ovom deonicom prođe preko 10.000 vozila
Nova deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraća do Požege, otvorena 6. jula, već pokazuje prve rezultate. Značajno je smanjen saobraćaj kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a bezbednost svih učesnika u saobraćaju podignuta je na najviši nivo. U javnosti je prethodnih dana aktuelna tema dežuranja službi Hitne pomoći na ovoj deonici auto-puta, a zamenik direktora JP „Putevi Srbije“, Miodrag Poledica, dao je odgovore na ta pitanja.
Suša drma, ali reka Rzav se još uvek dobro drži: Trenutni proticaj je 1.700 litara u sekundi, kad padne ispod 1400 tada slede restrikcije za Čačak i još četiri opštine
Još jedan tropski talas najavljen je u Srbiji, ali uprkos tome za sada još uvek nema restrikcija vode. U sistemu za vodosnabdevanje Rzav sa kog se vodom snabdeva pet lokalnih samouprava za sada je situacija stabilna. Vode ima dovoljno, te nema nikakvih ograničenja niti restrikcija isporuke pijaće vode na vodosistemu „Rzav”.
Smanjuje se rizik od izlivanja reke u Prijepolju: Ekipe Srbijavoda uređuju obale Lima - uklanjanje materijala i vegetacije, ravna se teren
Ekipe Javnog preduzeća „Srbijavode“ započele su radove na uređenju obale reke Lim, na potezu od ušća Mileševke do naselja Šarampov u Prijepolju.
Proveravaju da li su im verne ljubavnice više nego žene, kao i da li se deca drogiraju: Evo zbog čega se u Čačku najčešće unajmljuju privatni detektivi
Dugačak kaput, šešir, naočare i probušene novine – to više nije oprema koju u Srbiji koriste privatni detektivi. Danas su oni savremeno obučeni i savršeno implementirani u sredinu u kojoj izvršavaju svoj posao, ne odskaču od prosečnih građana ni milimetar i to je tajna njihovog uspeha. Za privatne detektive se može čuti da “znaju gde đavo spava”. Ponekad su na terenu i po nekoliko dana, a ponekad i nekoliko meseci.
Komentari(0)