KO JE MISTERIOZNA SRPSKA PRINCEZA? Ovo je FRESKA koja već vekovima predstavlja MISTERIJU za ISTORIČARE
Na zidu manastira Visoki Dečani nalazi se freska koja godinama zadaje muke istoričarima
Dušan Nemanjić je bio najveći srpski srednjovekovni vladar. Državu je proširio do neslućenih granica, doneo legendarni zakonik i učvrstio vlast na teritoriji koja je sezala na čak tri mora.
Ipak, posle smrti cara Dušana, njegovo veliko carstvo počelo je da se rastače. Car Uroš nije posedovao očevu odlučnost i srčanost, pa nije uspeo da sačuva državu. U narodu je ostao upamćen kao Uroš Nejaki. Dug niz srpskih vladara iz dinastije Nemanjić sa njim se prekinuo.
Ipak, freska u jednom manastiru i zapisi jednog istoričara pričaju drugačiju priču! Da li je moguće da su car Dušan i carica Jelena imali još jedno dete?
Možda vas zanima:
PALMAN BRAHTU JE BIO NAJSILNIJI VITEZ DUŠANA SILNOG: Niko jači nije bio od ovog junaka!
Dušanovi najamnici bili su silni, uostalom isto toliko silni kao i sam car
CAR DUŠAN SILNI JE JEDINI NEMANJIĆ KOJI NIJE POSTAO SVETAC: A veruje se se da je razlog VELIKI GREH njegove žene JELENE
Car Dušan je ispisao neverovatnu istoriju napeg naroda, ali nikada nije proglašen svecem. Do danas, pravi razlog nije otkriven, ali istoričari veruju da je veliki udeo u tome imala njegova supruga.
Možda vas zanima:
PALMAN BRAHTU JE BIO NAJSILNIJI VITEZ DUŠANA SILNOG: Niko jači nije bio od ovog junaka!
Dušanovi najamnici bili su silni, uostalom isto toliko silni kao i sam car
CAR DUŠAN SILNI JE JEDINI NEMANJIĆ KOJI NIJE POSTAO SVETAC: A veruje se se da je razlog VELIKI GREH njegove žene JELENE
Car Dušan je ispisao neverovatnu istoriju napeg naroda, ali nikada nije proglašen svecem. Do danas, pravi razlog nije otkriven, ali istoričari veruju da je veliki udeo u tome imala njegova supruga.
Možda vas zanima:
PALMAN BRAHTU JE BIO NAJSILNIJI VITEZ DUŠANA SILNOG: Niko jači nije bio od ovog junaka!
Dušanovi najamnici bili su silni, uostalom isto toliko silni kao i sam car
CAR DUŠAN SILNI JE JEDINI NEMANJIĆ KOJI NIJE POSTAO SVETAC: A veruje se se da je razlog VELIKI GREH njegove žene JELENE
Car Dušan je ispisao neverovatnu istoriju napeg naroda, ali nikada nije proglašen svecem. Do danas, pravi razlog nije otkriven, ali istoričari veruju da je veliki udeo u tome imala njegova supruga.
Misteriozna figura sa freske
Na zidu manastira Visoki Dečani nalazi se freska koja godinama zadaje muke istoričarima. Na njoj su prikazani carica Jelena, njen sin – mladi carević Uroš, ali i još jedna nepoznata figura, viša (starija?) od Uroša, ali svakako još mlada. Nepoznata osoba na glavi jedina nema venac, a natpis pored nje je u celosti uništen tako da ju je nemoguće identifikovati.
Ipak, činjenica da je oslikana pored carice i carevića govori o njenom visokom poreklu. Drugi dokaz je odelo ukrašeno dvoglavim orlovima, simbolom Nemanjića. Smatra se da je freska nastala pre jeseni 1343. godine.
Pojedini istoričari veruju da je misteriozna figura zapravo princeza – izgubljena ćerka cara Dušana. Ako je postojala, zvala se Teodora, isto kao Dušanova majka.
Ipak, ima i onih koji poriču ovu tvrdnju.
- Prema našoj istorijografiji ta druga figura pored Uroša je Simeon Siniša, polubrat cara Dušana. Ipak, ovo ne odgovara onome što je prikazano na fresci. Razlika u godinama između Uroša i Simeona Siniše je velika, oko 12 ili 13 godina. Uroš je rođen 1337. a Simeon Siniša 1326. Kada se gleda ta freska, razlika u starosti između figura je mnogo manja – kaže Aleksandar TešIć, književnik i autor serijala o Milošu Obiliću u kome se kao jedan od likova pominje upravo Teodora, Uroševa starija sestra i prvo dete cara Dušana.
Tešić ističe da njegova književna Teodora nije fiktivni lik. Osim freske, ključan dokaz mu predstavlja i zapis Nićifora Grigora, veoma uglednog vizantijskog istoričara čija se dela i zapisi smatraju veoma kvalitetnim štivom za proučavanje istorije, a koji pominje ćerku cara Dušana. Na sve to, Grigor je bio savremenik srpskog cara.
Ko je onda bila Teodora i kakva je bila njena sudbina
Nićifor Grigora u svom delu “Romejska istorija” detaljno opisuje epizodu pokušaja udaje ćerke cara Dušana za jednog od sinova turskog sultana Orhana 1351. godine. Njemu je upućeno srpsko poslanstvo sa predlogom o rodbinskom povezivanju, a sultan je, prema Grigoru “primivši radosno ovo poslanstvo, poslao i potvrdu ugovora kao i poslanike da potvrde brak”.
Na ovaj način, Dušan bi obezbedio bar privremen mir sa Turcima.
- Carevu ćerku Nićifor nije spomenuo tek uzgred! On je opisao ceo događaj i ne vidim zašto bi ga izmislio. U to vreme Dušan je bio u sukobu sa Jovanom Kantakuzinom, vizantijskim regentom. Onda se Jovan uplašio da će mu Dušan preoteti savezništvo sa Turcima jer je udaja značila savezništvo. Tako je Kantakuzin poslao vojsku da presretne tursko poslanstvo i pobio ih, čime je ovaj pokušaj povezivanja propao – objašnjava Aleksandar Tešić.
Ipak, Tešić navodi da postoji mogućnost da su ovi pregovori nastavljeni i da su krunisani sklapanjem braka između Dušanove ćerke i samog sultana Orhana.
Car Dušan iznenada je umro 1355. a 1361. ista sudbina je zadesila i sultana Orhana. Teodori se, negde među mnogobrojnim ženama “kuće suza” gde su upućivane žene i naložnice starog sultana, tada gubi trag.
Misteriju predstavlja činjenica da ostali istorijski spisi princezu Teodoru ne pominju. Nićifor Grigora važi za neosporni autoritet u naučnim krugovima, ali pojedini istoričari ipak osporavaju njegov rad.
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)