Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Neki su se na vrhuncu karijere okrenuli Bogu, dok su pojedine poznate ličnosti u crkvi našle spas, jer su vodile živote pun bluda i razvrata.
Aleksandar Jovanović potao još poznatiji kao monah Arsenije
Printscreen/Youtube
Trenutno je iguman manastira Ribnica, u selu Paštriću kod Mionice. Mada, pre nekoliko decenija svoj život je zamišljao potpuno drugačije.
Naime, rođen je u Beogradu 1960. godine kao Aleksandar Jovanović. Potiče iz porodice prosvetnih radnika, a obrazovanje je stekao u Trećoj beogradskoj gimnaziji, potom je diplomirao na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, iako mu je želja bila da studira Akademiju likovnih umetnosti.
Možda vas zanima:
Da li biste danas jeli ovu hranu od koje nam je nekada išla "voda na usta"? Nema ko je nije voleo u Jugoslaviji
Možda vam ova hrana sada nije privlačna, ali nema ko je nije jeo u "zlatno doba" Jugoslavije
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Možda vas zanima:
Da li biste danas jeli ovu hranu od koje nam je nekada išla "voda na usta"? Nema ko je nije voleo u Jugoslaviji
Možda vam ova hrana sada nije privlačna, ali nema ko je nije jeo u "zlatno doba" Jugoslavije
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Možda vas zanima:
Da li biste danas jeli ovu hranu od koje nam je nekada išla "voda na usta"? Nema ko je nije voleo u Jugoslaviji
Možda vam ova hrana sada nije privlačna, ali nema ko je nije jeo u "zlatno doba" Jugoslavije
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Za vreme studija bio je deo društva najpoznatijih rok muzičara jugoslovenskog „crnog talasa", a tu su bili umetnici poput Milana Mladenovića, Bojana Pečara, Margite Stefanović iz kultne grupe "EKV". Poznat kao Aca Plavi, bio je deo muzičke grupe „VIA talas", gde je kraće vreme pevao prateće vokale.
“Naduvaš se hašišom, uzmeš gitaru, kreneš u svoj svet, a od tog sveta, samo je jedan korak do suicida. Rođeni smo u Beogradu, bili nerazdvojni od detinjstva: ja, Milan Mladenović, Bojan Pečar, Magi, Ivica Vdović… Bojan i ja smo u to vreme imali svoju grupu, ja sam pevao i svirao klavijature. Mi smo bili ljudi koji su hteli nešto novo. Bili smo deca beogradskog asfalta, velikog srca, svi talentovani za umetnost. Međutim, krenuli smo putem kojim nismo imali nameru, a u tom komunističkom periodu možda je to i bio jedini način da iskažete bunt i upadnete u varljiva četiri zida rokenrola”, rekao je monah Arsenije za portal “Refleksija“.
Sedam godina Arsenije je proveo u manastirima širom sveta, bio osamljen pet godina na planini bez kontakta sa svetovnim, da bi pronašao put spasenja i izašao iz pakla iz kog nisu mogli njegovi prijatelji. Sada ga često zbog prošlosti zovu " isterivač rok đavola".
Aleksandar Saša Knežević
Printscreen/Youtube
Sa Vojslavom Tufegdžićem je autor knjige “Vidimo se u čitulji”, a po njoj su napravili i scenario za istoimeni film.
Knežević je bio novinar “Politike”, onda je tihovao u Studenici i zamonašio se na Hilandaru. Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji “Agape”, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu.
Rastko Lupulović
Printscreen/Youtube
Glumac kog najbolje pamtimo po ulozi Milančeta u seriji “Otvorena vrata” i član benda “Kanda, Kodža i Nebojša” zamonašio se 1996. godine. Te iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru “Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
- Zapravo, ja sam čak i bukvalno preko glume došao do manastira, zato što sam sa svojim kolegom sa klase Nenadom Jezdićem prvi put došao u manastir Visoki Dečani 1992. godine, posle prve godine glume. Eto, ja svoj život računam do tada i od tada. Ali zaista, godinu dana pre toga, jedan od tih kamenova koji su obeležavali moj život je bio zaista upis glume u klasi profesora Predraga Bajčetića i Bogu sam zahvalan što sam i njega upoznao i što sam zapravo kroz iskustvo bavljenja umetnošću počeo da nazirem tajnu života u crkvi.", rekao je Rastko Lupulović, sada Ilarion.
Printscreen/Youtube
Bio je glumac vrsnog talenta, a pozorišna publika i danas priča o nekim njegovim ulogama. U pozorištu se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica odvukla u “Dadov”. Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i duvao je travu. Danas je otac Ilarion, iguman manastira Draganac.
- Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo - rekao je Lupulović u emisiji “Eksploziv”.
Edita Majić
Hrvatska glumica Edita Majić se 2004. godine zamonašila. Ova vest je šokirala javnost, a više od decenije je sestra u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili. Otišla je u svet bosonogih karmelićanki i svoj život posvetila Bogu.
Printscreen/Youtube
Jedna je od sestara koja ne izlazi iz manastira, nema grejanje u sobi, toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi. Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj – da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.
„Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći“, ispričala je Jadranka.
Mani Gotovac, spisateljica s kojom je Edita sarađivala jednom prilikom izjavila da glumica zapravo nije mogla da preboli nesrećnu ljubav i da je zbog toga čak počela da uzima heorin, da bi na kraju pobegla od svega.
Ove navode su porodica i najbliži prijatelji glumice demantovali, a kada je to čula Edita je iz Avile poslala pismo u kojem je poručila da sve to nije istina, te da ona i Mani nikada nisu bile prijateljice, pa iz tog razloga spisateljica ne može biti verodostojan izvor podataka.
Veselinka Zastavniković
Monahinja Irina je javnosti najpoznatija kao bivša supruga nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Rođena je u Osjeku, kao ćerka oficira JNA. Bila je vrlo pametna i zgodna. I strašna protivnica religije. Revolucionarka… Radila je kao novinarka, a potom i u Ministarstvu vera.
S Tadićem se razišla nakon 16 godina braka. Sa dužnosti šefa službe za odnose sa javnošću 2002. godine otišla je u manastir Pećku patrijaršiju. Nakon pet godina takozvanog iskušenja, sredinom oktobra 2007.. godine, postala je monahinja s duhovnim imenom Irina.
Srđan Gile Gojković
Poznati muzičar i frontmen “Električnog orgazma” Srđan Gile Gojković je svojevremeno najavio da će se zamonašiti u jednom od budističkih hramova u Mjanmaru.
- Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktično – filozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem. Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo. Budizam je psihologija. Buda je čovek čiji bi najbliži opis bio – doktor. On je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš - rekao je Gile.
I Lazar Dubovac bio iskušenik
Naime, kada je posetio manastir Hilandar na Svetoj Gori, doživeo je neku vrstu prosvetljenja.
"Nisam mogao da se nagledam lepote. Posle nekog vremena provedenog tamo čovek počne da preispituje sebe: zašto je na ovoj planeti, kuda odlazi naša energija i stečeno znanje. Zapitao sam se čemu jurnjava za poslom, svađe, dokazivanja," ispričao je Lazar za kojeg se govorilo da je odlučio da se zamonaši. Međutim, on to nije uradio ali jeste bio neka vrsta iskušnika na Svetoj Gori.
Printscreen/Instagram
Kao iskušenik u manastiru Hilandar obavljao je razne poslove.
"Turisti su me prepoznali i čudili se otkud to da im glumac kuva i služi kafu. Monahe ne interesuje ko sam ja, čime se bavim, koliko novca imam, već je osnova svega ljubav. Kuvanje kafe je vrsta pažnje, a i to je ljubav.
Pored toga, krčio sam put u šumi, čistio manastir, pravio sveće i brojanice," pričao je Lazar.
Iako se ipak nije zamonašio, Lazaru je Sveta Gora promenila pogled na život. Danas izgleda neprepoznatljivo, ali se i dalje bavi glumom, ali više sinhronizacijom.
On se pre nekoliko godina oprobao i kao scenarista i režiser, a ispostavilo se da je i za taj deo umetnosti veoma talentovan, pa tako on potpisuje predstavu "Nemanjići - podela carstva".
Do sada je igrao u više od 15 predstava, a njegov glas možemo čuti u sinhronizaciji animiranih filmova iz serijala "Priča o igračkama". Takođe, imao je manju ulogu u popularnim serijama "Urgentni centar" i "Žene sa Dedinja".
Naime, Lazar danas ne izgleda ni nalik onome što smo videli u serijie, te je pustio kosu i bradu, a retko se pojavljuje u javnosti.
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Komentari(0)