Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
U eri tehnologije i masovne proizvodnje, starovremski zanati predstavljaju jedinstveni spoj tradicije, umetnosti i funkcionalnosti. U Srbiji, mnogi zanati uspešno odolevaju zubu vremena, zahvaljujući majstorima koji s ponosom čuvaju znanje svojih predaka. Ovaj tekst vodi vas kroz priče o zanatima koji i danas žive, uprkos izazovima modernog doba.
Kovači Užica: Čuvari vatre i čelika
Užice je grad poznat po veštim kovačima koji su vekovima izrađivali oruđe, oružje i ukrasne predmete. I danas, mali broj majstora nastavlja ovu tradiciju, praveći unikatne proizvode koji svedoče o snazi i umeću ruku.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Grnčarija iz Zlakuse: Blago od gline
Zlakusa, malo selo u zapadnoj Srbiji, čuveno je po svojoj grnčariji. Ovaj zanat, star više od 300 godina, koristi prirodnu glinu i tehniku ručnog oblikovanja. Posude iz Zlakuse su poznate po svojoj izdržljivosti i jedinstvenom ukusu koji daju hrani pripremljenoj u njima.
Opančari Šumadije: U koraku s tradicijom
Opanak, nekada osnovna obuća u Srbiji, simbol je narodne tradicije. Iako su opanci danas više suvenir nego obuća, nekoliko opančarskih radionica u Šumadiji i dalje proizvodi ovu obuću po starim metodama, koristeći ručni rad i prirodne materijale.
Tkačice Pirota: Magija pirotskih ćilima
Pirotski ćilim je pravo umetničko delo, čuven po svojoj izradi i geometrijskim šarama. Tkanje ćilima u Pirotu tradicija je koja traje vekovima, a majstorice ovog zanata ulažu puno truda u očuvanje ove umetnosti.
Zanati za budućnost
Uprkos izazovima, starovremski zanati sve više dobijaju na značaju kao deo kulturnog nasleđa i atrakcija za turiste. Očuvanje ovih veština nije samo pitanje tradicije već i mogućnost za razvoj lokalnih zajednica.
Starovremski zanati Srbije nisu samo sećanje na prošlost, već i inspiracija za budućnost. Posetom zanatskim radionicama možete otkriti priče o trudu, strpljenju i ljubavi prema tradiciji – vrednostima koje nikada ne izlaze iz mode.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
KAKO JE IVO ANDRIĆ IZBEGAO SMRT I GDE SE KRIO KADA JE PISAO "NA DRINI ĆUPRIJU": Nepoznati detalji iz života nobelovca!
Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Komentari(0)