Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
U eri tehnologije i masovne proizvodnje, starovremski zanati predstavljaju jedinstveni spoj tradicije, umetnosti i funkcionalnosti. U Srbiji, mnogi zanati uspešno odolevaju zubu vremena, zahvaljujući majstorima koji s ponosom čuvaju znanje svojih predaka. Ovaj tekst vodi vas kroz priče o zanatima koji i danas žive, uprkos izazovima modernog doba.
Kovači Užica: Čuvari vatre i čelika
Užice je grad poznat po veštim kovačima koji su vekovima izrađivali oruđe, oružje i ukrasne predmete. I danas, mali broj majstora nastavlja ovu tradiciju, praveći unikatne proizvode koji svedoče o snazi i umeću ruku.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Grnčarija iz Zlakuse: Blago od gline
Zlakusa, malo selo u zapadnoj Srbiji, čuveno je po svojoj grnčariji. Ovaj zanat, star više od 300 godina, koristi prirodnu glinu i tehniku ručnog oblikovanja. Posude iz Zlakuse su poznate po svojoj izdržljivosti i jedinstvenom ukusu koji daju hrani pripremljenoj u njima.
Opančari Šumadije: U koraku s tradicijom
Opanak, nekada osnovna obuća u Srbiji, simbol je narodne tradicije. Iako su opanci danas više suvenir nego obuća, nekoliko opančarskih radionica u Šumadiji i dalje proizvodi ovu obuću po starim metodama, koristeći ručni rad i prirodne materijale.
Tkačice Pirota: Magija pirotskih ćilima
Pirotski ćilim je pravo umetničko delo, čuven po svojoj izradi i geometrijskim šarama. Tkanje ćilima u Pirotu tradicija je koja traje vekovima, a majstorice ovog zanata ulažu puno truda u očuvanje ove umetnosti.
Zanati za budućnost
Uprkos izazovima, starovremski zanati sve više dobijaju na značaju kao deo kulturnog nasleđa i atrakcija za turiste. Očuvanje ovih veština nije samo pitanje tradicije već i mogućnost za razvoj lokalnih zajednica.
Starovremski zanati Srbije nisu samo sećanje na prošlost, već i inspiracija za budućnost. Posetom zanatskim radionicama možete otkriti priče o trudu, strpljenju i ljubavi prema tradiciji – vrednostima koje nikada ne izlaze iz mode.
DA LI POST SME DA SE PREKINE? Evo šta je zapravo istina prema pravoslavnoj tradiciji
Post u pravoslavnoj tradiciji nije samo odricanje od hrane, već celovita duhovna disciplina koja obuhvata molitvu, smirenje, praštanje i unutrašnju obnovu.
DANAS JE SVETI MATEJ: Slavi se jedan od 12 apostola, a ovo je važan običaj na dan nakon početka posta
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetom apostolu Mateju
VEĆ 100 GODINA: Ovo je najpopularnije žensko ime na svetu
U čak 20 zemalja je među tri najpopularnija imena!
Gavrilo Princip je PREDAK našeg poznatog pevača
Istorijsku ličnost kakva je Gavrilo Princip teško je dovesti u vezu sa ličnostima iz sveta popularne muzike.
TEOLOG ĐURĐEVIĆ: Zašto se riba jede tokom posta, a meso ne?
Ovo razlikovanje ima korene u drevnoj crkvenoj praksi, gde je meso toplokrvne životinje predstavljalo luksuz i bilo simbol uživanja, dok je riba bila skromnija hrana, naveo je teolog.
Komentari(0)