Zašto je Tito u širokom luku zaobilazio baš ovaj grad u Srbiji?
Urbana legenda koja se priča u čačanskom kraju kaže da vladari Srbije nikako nisu voleli ovaj grad. Kralj Aleksandar Karađorđević posetio ga je samo jednom i to zbog sahrane vojvode Stepe Stepanovića, Tito ga je zaobilazio, a ni noviji političari ga nisu naročito “mirisali”.
Kada smo kod Tita, doživotni predsednik Jugoslavije u istoriji je ostao poznat po svojim svetskim turnejama, obilascima država na drugom kraju sveta i putovanjima koja su trajala po nekoliko meseci. Ipak, priča kaže, Čačak je izbegavao u širokom luku.
Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine Tito je u Čačku bio sedam puta, ali uvek u prolazu, na putu ka Užicu. U Čačak planski nije dolazio gotovo nikada, a istoričari smatraju da je to zbog činjenice da je Broz do kraja života ovaj grad doživljavao kao blizak ravnogorskom pokretu.
Možda vas zanima:
OBIŠAO CEO SVET ALI OVDE NIKADA NIJE KROČIO Zašto je Josip Broz izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
OVO MESTO SE ZOVE "BUNTOVNIČKI GRAD" Kako je dobilo titulu i zašto ga je Tito izbegavao u širokom krugu (FOTO/VIDEO)
Desila se i jedna situacija da je u vreme govora Tita nestalo struje
Možda vas zanima:
OBIŠAO CEO SVET ALI OVDE NIKADA NIJE KROČIO Zašto je Josip Broz izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
OVO MESTO SE ZOVE "BUNTOVNIČKI GRAD" Kako je dobilo titulu i zašto ga je Tito izbegavao u širokom krugu (FOTO/VIDEO)
Desila se i jedna situacija da je u vreme govora Tita nestalo struje
Možda vas zanima:
OBIŠAO CEO SVET ALI OVDE NIKADA NIJE KROČIO Zašto je Josip Broz izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
OVO MESTO SE ZOVE "BUNTOVNIČKI GRAD" Kako je dobilo titulu i zašto ga je Tito izbegavao u širokom krugu (FOTO/VIDEO)
Desila se i jedna situacija da je u vreme govora Tita nestalo struje
I nije vredelo što su ga svaki put na proputovanju na ulicama dočekivale razdragane gomile ljudi… Čačani su u Titovim očima uvek ostali – četnici, valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pjesme “Na planini, na Jelici”.
U stvarnosti, izveštaji policije kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine Čačak su ocenili kao ozloglašeno “komunističko leglo” u Zapadnoj Srbiji. Iz ovog grada su bili čuveni komunisti – Filip Filipović, Kosta Novaković, Dragiša Mišović, Milka Minić, Miloš Minić…
Međutim, Tito je ipak imao drugačiju percepciju ovog mesta. Stariji Čačani još uvijek pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi označeni kao protivnici režima hapšeni preventivno i po nedelju dana ranije, a da je etiketu “buntovničkog grada” i mesta za izbegavanje, zapečatila situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, nestalo struje.
(Krstarica)
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Komentari(0)