Zašto je Tito u širokom luku zaobilazio baš ovaj grad u Srbiji?
Urbana legenda koja se priča u čačanskom kraju kaže da vladari Srbije nikako nisu voleli ovaj grad. Kralj Aleksandar Karađorđević posetio ga je samo jednom i to zbog sahrane vojvode Stepe Stepanovića, Tito ga je zaobilazio, a ni noviji političari ga nisu naročito “mirisali”.
Kada smo kod Tita, doživotni predsednik Jugoslavije u istoriji je ostao poznat po svojim svetskim turnejama, obilascima država na drugom kraju sveta i putovanjima koja su trajala po nekoliko meseci. Ipak, priča kaže, Čačak je izbegavao u širokom luku.
Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine Tito je u Čačku bio sedam puta, ali uvek u prolazu, na putu ka Užicu. U Čačak planski nije dolazio gotovo nikada, a istoričari smatraju da je to zbog činjenice da je Broz do kraja života ovaj grad doživljavao kao blizak ravnogorskom pokretu.
Možda vas zanima:
OBIŠAO CEO SVET ALI OVDE NIKADA NIJE KROČIO Zašto je Josip Broz izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
OVO MESTO SE ZOVE "BUNTOVNIČKI GRAD" Kako je dobilo titulu i zašto ga je Tito izbegavao u širokom krugu (FOTO/VIDEO)
Desila se i jedna situacija da je u vreme govora Tita nestalo struje
Možda vas zanima:
OBIŠAO CEO SVET ALI OVDE NIKADA NIJE KROČIO Zašto je Josip Broz izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
OVO MESTO SE ZOVE "BUNTOVNIČKI GRAD" Kako je dobilo titulu i zašto ga je Tito izbegavao u širokom krugu (FOTO/VIDEO)
Desila se i jedna situacija da je u vreme govora Tita nestalo struje
Možda vas zanima:
OBIŠAO CEO SVET ALI OVDE NIKADA NIJE KROČIO Zašto je Josip Broz izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
OVO MESTO SE ZOVE "BUNTOVNIČKI GRAD" Kako je dobilo titulu i zašto ga je Tito izbegavao u širokom krugu (FOTO/VIDEO)
Desila se i jedna situacija da je u vreme govora Tita nestalo struje
I nije vredelo što su ga svaki put na proputovanju na ulicama dočekivale razdragane gomile ljudi… Čačani su u Titovim očima uvek ostali – četnici, valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pjesme “Na planini, na Jelici”.
U stvarnosti, izveštaji policije kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine Čačak su ocenili kao ozloglašeno “komunističko leglo” u Zapadnoj Srbiji. Iz ovog grada su bili čuveni komunisti – Filip Filipović, Kosta Novaković, Dragiša Mišović, Milka Minić, Miloš Minić…
Međutim, Tito je ipak imao drugačiju percepciju ovog mesta. Stariji Čačani još uvijek pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi označeni kao protivnici režima hapšeni preventivno i po nedelju dana ranije, a da je etiketu “buntovničkog grada” i mesta za izbegavanje, zapečatila situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, nestalo struje.
(Krstarica)
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)