NAJLEPŠA IMENA ZA DECU ROĐENU NA BOŽIĆ: Roditelji ih biraju, a ne znaju svi koliko je jaka simbolika
Pročitajte koja imena se daju deci rođenoj na Božić
Božić je praznik kojem se deca najviše raduju, posebno ona koja taj dan povezuju sa svojim rođendanima. Ovaj dvostruki povod za slavlje donosi im dodatnu sreću i pažnju. Takođe, roditelji koji dobiju dete na Božić često veruju da je to poseban znak, simbol sreće i blagoslova za novorođenče. U narodnom predanju, deca rođena na ovaj sveti dan smatraju se izuzetno talentovanom, inteligentnom i uspešnom, a veruje se i da ih prate sreća i zaštita zbog simbolike dana rođenja.
Mnoga deca dobijaju imena kao što su Božidar, Božidarka, Božica, Boža ili Božimir, koja nose pečat ovog praznika. Drugi roditelji, vođeni istom simbolikom, biraju imena poput Kristijan, Kristina ili Hristina, koja u prevodu označavaju "hrišćanina" i takođe upućuju na zaštitu i povezanost s verom.
Čak i deca rođena tokom zime, bez obzira na tačan datum, bila su u prošlosti okružena posebnim verovanjima. Zbog hladnih i često surovih zimskih uslova, smatralo se da je neophodno dati imena koja će ih simbolično štititi ili im doneti snagu i zdravlje. Ovo su neka od tih imena:
Možda vas zanima:
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Možda vas zanima:
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Možda vas zanima:
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Nikola/Nikolina
Ova imena često su davana deci rođenoj u decembru, blizu dana Svetog Nikole, koji se slavi 19. decembra. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece.
Snežan/Snežana
Izvedena od reči "sneg", ova imena simbolizuju lepotu i nežnost. Dok je muška verzija imena postala retka, Snežana je i dalje popularno ime za devojčice.
Vuk/Vukosava
Roditelji su često birali ova imena za decu rođenu tokom zime, verujući da će im pružiti otpornost i snagu, neophodne za surovo vreme.
Andrej/Andrijana
Ova imena se povezuju sa Svetim apostolom Andrejem, čiji je dan 13. decembra. Simbolizuju hrabrost i odlučnost, pa se često daju mališanima rođenim u zimskim danima.
Stefan/Stefana
Deca koja dođu na svet blizu 9. januara, praznika Svetog Stefana, često nose ime ovog sveca, što ih povezuje s tradicijom i verom.
Vasilije/Vasilija
Ime koje znači "carski" obično se daje deci rođenoj na praznik Svetog Vasilija, 14. januara.
Jovan/Jovana
Rođeni na Svetog Jovana Krstitelja, 20. januara, često dobijaju ime koje znači "Bog je milostiv".
Sava/Savka
Ime inspirisano Svetim Savom, čiji dan se slavi 27. januara, nosi značenje pravednosti i mudrosti.
Mondo
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)