SUTRA PRIPREMITE CIPELE Običaji uoči Svetog Nikole, najviše raduju mališane, evo zašto
Nikoljdan je slava za koju se u narodu kaže da "pola slavi, a druga polovina odlazi na slavu".
U četvrtak 19. decembra pravoslavni vernici slave krsnu slavu koja je posvećena Svetom Nikoli, najvećem dobročinitelju, zaštitniku putnika i moreplovaca. Ova slava se smatra najmnogobrojnijom slavom.
Postoje običaji koji se podrazumevaju na dan slave, ali mnogi vernici takođe poštuju i određene običaje uoči slave. Domaćini slave bi prema verovanju trebalo dan pre slave da spreme slavsku trpezu i to je sve od kućnih poslova. Sve ostalo bi trebalo da sačeka 21. decembar.
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca. U nekim krajevima se i danas održao običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Dan slave
Na dan slave porodica koja slavi treba da se okupi uz sveću, slavski kolač i "Oče naš". Za Svetog Nikolu značajno je i da mu se mnoge nerotkinje mole za potomstva, a vjeruje se i da je zaštitnik putnika i siromašnih. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i "vodena slava", a veruje se da bi na ovaj dan trebalo odložiti sva planirana putovanja.
Životni ideal Svetog Nikole je bio pomaganje siromašnima i deci, pa je običaj da se na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima i onima koji su siromašniji, koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima.
Zato je i bila tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Još jedno pravilo je da, ukoliko otac prenosi ovu slavu sinovima, jedan sin uzme letnjeg, a drugi sin zimskog Svetog Nikolu.
Sveti Nikola letnji se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine iz Mira u Likiji prenete u Bari u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala česta destinacija hodočasnika. Tri godine nakon toga, stanovnici Barija su u čast Svetog Nikole podigli raskošnu crkvu. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu.
Sveti Nikola rođen je u gradu Patara, u oblasti Likija u Maloj Aziji, od oca Teofana i majke None, za vreme vladavine rimskog cara Valerijana.
Od ranog djetinjstva, Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da postane sveštenik, pa ga je njegov stric, koji je bio arhiepiskop, imenovao za sveštenika grada Mira.
Svoj duhovni život Nikola je otpočeo u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju. Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)