SUTRA PRIPREMITE CIPELE Običaji uoči Svetog Nikole, najviše raduju mališane, evo zašto
Nikoljdan je slava za koju se u narodu kaže da "pola slavi, a druga polovina odlazi na slavu".
U četvrtak 19. decembra pravoslavni vernici slave krsnu slavu koja je posvećena Svetom Nikoli, najvećem dobročinitelju, zaštitniku putnika i moreplovaca. Ova slava se smatra najmnogobrojnijom slavom.
Postoje običaji koji se podrazumevaju na dan slave, ali mnogi vernici takođe poštuju i određene običaje uoči slave. Domaćini slave bi prema verovanju trebalo dan pre slave da spreme slavsku trpezu i to je sve od kućnih poslova. Sve ostalo bi trebalo da sačeka 21. decembar.
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca. U nekim krajevima se i danas održao običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Dan slave
Na dan slave porodica koja slavi treba da se okupi uz sveću, slavski kolač i "Oče naš". Za Svetog Nikolu značajno je i da mu se mnoge nerotkinje mole za potomstva, a vjeruje se i da je zaštitnik putnika i siromašnih. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i "vodena slava", a veruje se da bi na ovaj dan trebalo odložiti sva planirana putovanja.
Životni ideal Svetog Nikole je bio pomaganje siromašnima i deci, pa je običaj da se na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima i onima koji su siromašniji, koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima.
Zato je i bila tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Još jedno pravilo je da, ukoliko otac prenosi ovu slavu sinovima, jedan sin uzme letnjeg, a drugi sin zimskog Svetog Nikolu.
Sveti Nikola letnji se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine iz Mira u Likiji prenete u Bari u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala česta destinacija hodočasnika. Tri godine nakon toga, stanovnici Barija su u čast Svetog Nikole podigli raskošnu crkvu. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu.
Sveti Nikola rođen je u gradu Patara, u oblasti Likija u Maloj Aziji, od oca Teofana i majke None, za vreme vladavine rimskog cara Valerijana.
Od ranog djetinjstva, Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da postane sveštenik, pa ga je njegov stric, koji je bio arhiepiskop, imenovao za sveštenika grada Mira.
Svoj duhovni život Nikola je otpočeo u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju. Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)