SUTRA PRIPREMITE CIPELE Običaji uoči Svetog Nikole, najviše raduju mališane, evo zašto
Nikoljdan je slava za koju se u narodu kaže da "pola slavi, a druga polovina odlazi na slavu".
U četvrtak 19. decembra pravoslavni vernici slave krsnu slavu koja je posvećena Svetom Nikoli, najvećem dobročinitelju, zaštitniku putnika i moreplovaca. Ova slava se smatra najmnogobrojnijom slavom.
Postoje običaji koji se podrazumevaju na dan slave, ali mnogi vernici takođe poštuju i određene običaje uoči slave. Domaćini slave bi prema verovanju trebalo dan pre slave da spreme slavsku trpezu i to je sve od kućnih poslova. Sve ostalo bi trebalo da sačeka 21. decembar.
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca. U nekim krajevima se i danas održao običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Dan slave
Na dan slave porodica koja slavi treba da se okupi uz sveću, slavski kolač i "Oče naš". Za Svetog Nikolu značajno je i da mu se mnoge nerotkinje mole za potomstva, a vjeruje se i da je zaštitnik putnika i siromašnih. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i "vodena slava", a veruje se da bi na ovaj dan trebalo odložiti sva planirana putovanja.
Životni ideal Svetog Nikole je bio pomaganje siromašnima i deci, pa je običaj da se na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima i onima koji su siromašniji, koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima.
Zato je i bila tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Još jedno pravilo je da, ukoliko otac prenosi ovu slavu sinovima, jedan sin uzme letnjeg, a drugi sin zimskog Svetog Nikolu.
Sveti Nikola letnji se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine iz Mira u Likiji prenete u Bari u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala česta destinacija hodočasnika. Tri godine nakon toga, stanovnici Barija su u čast Svetog Nikole podigli raskošnu crkvu. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu.
Sveti Nikola rođen je u gradu Patara, u oblasti Likija u Maloj Aziji, od oca Teofana i majke None, za vreme vladavine rimskog cara Valerijana.
Od ranog djetinjstva, Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da postane sveštenik, pa ga je njegov stric, koji je bio arhiepiskop, imenovao za sveštenika grada Mira.
Svoj duhovni život Nikola je otpočeo u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju. Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Tajna veza kneza Mihaila i glumice Katarine Ivanović: ljubav koja je potresla Beograd
Malo je poznato da je jedan od najomiljenijih srpskih vladara, knez Mihailo Obrenović, imao burnu ljubavnu aferu koja je intrigirala tadašnji Beograd. Iako se u istoriji najviše pamti po političkim reformama i tragičnom ubistvu u Košutnjaku 1868, njegov privatni život bio je jednako uzbudljiv.
Krvava misterija u Topčideru 1842: Ubistvo Karađorđevićevog generala
U haotičnim godinama nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka, Srbija je bila poprište političkih intriga i sukoba između Obrenovića i Karađorđevića. Jedan događaj iz 1842. godine ostao je upamćen kao prava krvava misterija – ubistvo generala Avrama Petronijevića, jednog od najbližih ljudi Karađorđevića.
Atentat na kralja Aleksandra Obrenovića koji je propao
Kralj Aleksandar Obrenović ostao je upamćen po krvavom Majskom prevratu 1903. godine, kada su on i kraljica Draga brutalno ubijeni u dvoru. Ipak, malo je poznato da su zavere protiv njega počele mnogo ranije, a jedan od pokušaja atentata umalo da promeni tok istorije Srbije još krajem 19. veka.
Komentari(0)