MISTERIOZAN KLIČEVAČKI IDOL Šta predstavlja pagansko božanstvo dubovačko-žutobrdske kulture
Na žalost original idola je uništen u tokom bombardovanja u Prvom svetskom ratu, a današnji primerak je napravljen od preostalih delova starog.
Kličevački idol predstavlja figuru paganskog božanstva iz bronzanog doba pronađen je u selu Kličevac nedaleko od Požarevca 1881. godine . Figura je izrađena od ilovače, visoka je 34 cm i široka 17 cm.
Prikazuje žensku figuru u karakterističnoj nošnji sa pljosnatom kapom na klavi i izuzetno ukrašenom pojasu zajedno sa raširenom i ukrašenom suknjom. Kličevački idol je pronađen pored urne sa pepelom u bogato ukrašenom grobu. Ovakvi grobovi su pronađeni u velikom broju u Kličevcu i okolini pa se pretpostavlja da je selo nastalo na praistorijskom groblju.
Idol pripada periodu bronzanog doba, kada je ovaj deo Podunavlja i Banata naseljavala posebna kulturna grupa koja se naziva dubovačko-žutobrdska grupa. Veliki je značaj kličevačkog idola za nauku, prvo zato što je bio prvi primerak svoje vrste koji je postao poznat praistorijskoj arheologiji na našem prostoru. Kasnije su nađeni slični primerci u Vršca i u Banatskom podunavlju, a do dan danas nije pouzdano utvrđeno šta simboliše figurina.
Printscreen
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)