Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Uranopolis, gradić na severoistočnom prstu Halkidikija, privlači pažnju turista ne samo prelepim plažama već i jednom od najbolje očuvanih srednjovekovnih kula u Grčkoj – kulom Prosforion. Ova veličanstvena građevina čuva vekovne tajne i priče o borbi, veri i trgovini, i nezaobilazna je stanica za sve koji planiraju da posete Svetu Goru.
Najveća kula na Halkidikiju
Kula Prosforion, poznata i kao Pirg, sagrađena je u 14. veku i smatra se najvećom i najvažnijom kulom na Halkidikiju. Njena osnovna funkcija bila je da štiti manastir Vatoped, koji je u to vreme imao značajna imanja i trgovinske interese u oblasti današnjeg Uranopolisa.
Možda vas zanima:
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Možda vas zanima:
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Možda vas zanima:
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Kula se nalazi na samoj obali mora, na ulazu u luku, što joj je omogućilo idealan pogled na sve koji dolaze sa mora. Zahvaljujući masivnim kamenim zidovima i strateškom položaju, bila je otporna na napade gusara i drugih neprijatelja.
Legenda o luli cara Dušana
Kažu da je jednom, u doba kada je car Dušan Silni proširio granice svoje carevine do obala Egejskog mora, posetio i Svetu Goru, ne samo kao vladar, već i kao pokrovitelj pravoslavne vere. U vreme velikih nemira i bolesti, car se sklonio u mir Svete Gore tražeći savet i blagoslov monaha.
Tokom te posete, Dušan je navodno darovao manastiru Vatoped – koji je tada imao posede u Uranopolisu – jedan neobičan i dragocen poklon: svoju ličnu lulu, izrađenu od mirisnog drveta, sa srebrnim okovima, umetnički graviranu. Monasi su, iz poštovanja, lulu čuvali u najčvršćem delu kule Prosforion, koja je tada služila i kao riznica.
Lula nije bila obično sredstvo uživanja, već simbol mira i razumevanja. Monasi su je, po predanju, vadili samo u posebnim prilikama – kada bi dolazili veliki gosti ili kada bi trebalo rešiti ozbiljan spor. Tada bi, u znak počasti, lulu postavljali na sto, ne da bi se pušila, već kao podsetnik na mudrost i pravdu.
Vremenom je priča o luli izbledela, a sama lula nestala – neki kažu da je odneta tokom jednog od gusarskih napada, drugi veruju da je sakrivena negde u zidinama kule, čekajući da ponovo ugleda svetlost dana.
Veza sa Svetom Gorom
Kula je pripadala manastiru Vatoped, jednom od najuticajnijih manastira Svete Gore. U Uranopolisu su monasi imali svoje posede, vinograde i skladišta, a kula je služila i kao stanica za hodočasnike koji su ovde pristajali pre nego što bi prešli u duhovni svet Atosa.
Danas, Uranopolis važi za „kapiju Svete Gore“, a kula Prosforion je simbol tog prelaza iz svakodnevnog u duhovno. Iako žene ne mogu ući na Svetu Goru, upravo ovde mogu doživeti duh Atosa – kroz posetu muzeju unutar kule.
Kula danas – muzej i kulturni centar
Danas je kula obnovljena i otvorena za javnost. U njoj se nalazi muzej posvećen istoriji Uranopolisa i Svete Gore, kao i izložba o paru Joice i Sydney Loch, škotskim humanitarcima koji su živeli u kuli tokom 20. veka i pomagali izbeglicama iz Male Azije.
Zahvaljujući njima, kula je sačuvana od propadanja i pretvorena u važan kulturni centar. Muzej sadrži eksponate iz vizantijskog i osmanskog perioda, stare mape i rukopise, kao i fotografije svakodnevnog života u ovom delu Grčke.
Kako doći i šta videti
Uranopolis je lako dostupan iz Soluna (oko 120 km), i predstavlja idealnu destinaciju za jednodnevni izlet ili početak duhovnog putovanja ka Atosu. Posetioci mogu da obiđu:
- Kulu Prosforion i muzej
- Prelepe plaže sa pogledom na Svetu Goru
- Mali trg sa tavernama koje nude ribu i lokalne specijalitete
- Luku iz koje kreću brodovi za Svetu Goru (samo za muškarce)
- Uranopolis – spoj mora, vere i istorije
Iako mali, Uranopolis nudi jedinstveno iskustvo – mesto gde se susreću more i monaštvo, istorija i svakodnevica, pravoslavlje i turizam. Poseta Kuli Prosforion je idealna prilika da se doživi deo vizantijske prošlosti i da se upozna svet koji je oblikovao duhovnu kartu Balkana.
Turci su raskopali Skenderbegov grob i kosti nosili kao amajliju: Albanski nacionalni heroj je Srbin, njegova porodica počiva u Hilandaru
Đurađ Kastriot je rođen u porodici srpskog porekla. Otac mu se zvao Ivan, a majka Vojislava (Vojsava). Ivan i Vojislava imali su četiri sina i pet kćeri. Zvali su se Repoš, Staniša, Konstantin, Đurađ, Mara, Jela, Angelina, Vlajica i Mamica.
Veliko otkriće kod Prijepolja, arheolozi ostali u čudu: Pronašli pečat koji menja tok celog istraživanja, manastir nije posvećen Svetom Petru i Pavlu, već Svetom Simeonu Mirotočivom
Najnovija arheološka istraživanja sprovedena u manastiru Pustinja kod Prijepolja otkrila su istorijsku istinu koja menja dosadašnja saznanja. Iako se decenijama verovalo da je u pitanju manastir posvećen Svetom Petru i Pavlu, arheolozi su pronašli olovni pečat sa likom Svetog Simeona Mirotočivog, što potvrđuje da je manastir zapravo posvećen ovom svetitelju.
Sveti Luka u srpskom narodu: Dan kada se ne radi, ne svađa i ne kreće na put
Sveti Luka je među najpoštovanijim svecima u srpskom narodu – ne samo kao apostol i lekar, već i kao duhovni štit pred dolazak zime
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Komentari(0)