Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Uranopolis, gradić na severoistočnom prstu Halkidikija, privlači pažnju turista ne samo prelepim plažama već i jednom od najbolje očuvanih srednjovekovnih kula u Grčkoj – kulom Prosforion. Ova veličanstvena građevina čuva vekovne tajne i priče o borbi, veri i trgovini, i nezaobilazna je stanica za sve koji planiraju da posete Svetu Goru.
Najveća kula na Halkidikiju
Kula Prosforion, poznata i kao Pirg, sagrađena je u 14. veku i smatra se najvećom i najvažnijom kulom na Halkidikiju. Njena osnovna funkcija bila je da štiti manastir Vatoped, koji je u to vreme imao značajna imanja i trgovinske interese u oblasti današnjeg Uranopolisa.
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
DOK SU DRUGI NARODI JELI PRSTIMA, SRBIMA JE VINO CEVIMA TEKLO DO DVOROVA: Naš najstariji vinovod datira iz vremena ovog vladara
Krajem 2022. godine u medijima je isplivao podatak koji je decenijama već poznat stručnoj javnosti, ali se nažalost o tome uvek malo govorilo, a još manje istraživalo.
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
DOK SU DRUGI NARODI JELI PRSTIMA, SRBIMA JE VINO CEVIMA TEKLO DO DVOROVA: Naš najstariji vinovod datira iz vremena ovog vladara
Krajem 2022. godine u medijima je isplivao podatak koji je decenijama već poznat stručnoj javnosti, ali se nažalost o tome uvek malo govorilo, a još manje istraživalo.
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
DOK SU DRUGI NARODI JELI PRSTIMA, SRBIMA JE VINO CEVIMA TEKLO DO DVOROVA: Naš najstariji vinovod datira iz vremena ovog vladara
Krajem 2022. godine u medijima je isplivao podatak koji je decenijama već poznat stručnoj javnosti, ali se nažalost o tome uvek malo govorilo, a još manje istraživalo.
Kula se nalazi na samoj obali mora, na ulazu u luku, što joj je omogućilo idealan pogled na sve koji dolaze sa mora. Zahvaljujući masivnim kamenim zidovima i strateškom položaju, bila je otporna na napade gusara i drugih neprijatelja.
Legenda o luli cara Dušana
Kažu da je jednom, u doba kada je car Dušan Silni proširio granice svoje carevine do obala Egejskog mora, posetio i Svetu Goru, ne samo kao vladar, već i kao pokrovitelj pravoslavne vere. U vreme velikih nemira i bolesti, car se sklonio u mir Svete Gore tražeći savet i blagoslov monaha.
Tokom te posete, Dušan je navodno darovao manastiru Vatoped – koji je tada imao posede u Uranopolisu – jedan neobičan i dragocen poklon: svoju ličnu lulu, izrađenu od mirisnog drveta, sa srebrnim okovima, umetnički graviranu. Monasi su, iz poštovanja, lulu čuvali u najčvršćem delu kule Prosforion, koja je tada služila i kao riznica.
Lula nije bila obično sredstvo uživanja, već simbol mira i razumevanja. Monasi su je, po predanju, vadili samo u posebnim prilikama – kada bi dolazili veliki gosti ili kada bi trebalo rešiti ozbiljan spor. Tada bi, u znak počasti, lulu postavljali na sto, ne da bi se pušila, već kao podsetnik na mudrost i pravdu.
Vremenom je priča o luli izbledela, a sama lula nestala – neki kažu da je odneta tokom jednog od gusarskih napada, drugi veruju da je sakrivena negde u zidinama kule, čekajući da ponovo ugleda svetlost dana.
Veza sa Svetom Gorom
Kula je pripadala manastiru Vatoped, jednom od najuticajnijih manastira Svete Gore. U Uranopolisu su monasi imali svoje posede, vinograde i skladišta, a kula je služila i kao stanica za hodočasnike koji su ovde pristajali pre nego što bi prešli u duhovni svet Atosa.
Danas, Uranopolis važi za „kapiju Svete Gore“, a kula Prosforion je simbol tog prelaza iz svakodnevnog u duhovno. Iako žene ne mogu ući na Svetu Goru, upravo ovde mogu doživeti duh Atosa – kroz posetu muzeju unutar kule.
Kula danas – muzej i kulturni centar
Danas je kula obnovljena i otvorena za javnost. U njoj se nalazi muzej posvećen istoriji Uranopolisa i Svete Gore, kao i izložba o paru Joice i Sydney Loch, škotskim humanitarcima koji su živeli u kuli tokom 20. veka i pomagali izbeglicama iz Male Azije.
Zahvaljujući njima, kula je sačuvana od propadanja i pretvorena u važan kulturni centar. Muzej sadrži eksponate iz vizantijskog i osmanskog perioda, stare mape i rukopise, kao i fotografije svakodnevnog života u ovom delu Grčke.
Kako doći i šta videti
Uranopolis je lako dostupan iz Soluna (oko 120 km), i predstavlja idealnu destinaciju za jednodnevni izlet ili početak duhovnog putovanja ka Atosu. Posetioci mogu da obiđu:
- Kulu Prosforion i muzej
- Prelepe plaže sa pogledom na Svetu Goru
- Mali trg sa tavernama koje nude ribu i lokalne specijalitete
- Luku iz koje kreću brodovi za Svetu Goru (samo za muškarce)
- Uranopolis – spoj mora, vere i istorije
Iako mali, Uranopolis nudi jedinstveno iskustvo – mesto gde se susreću more i monaštvo, istorija i svakodnevica, pravoslavlje i turizam. Poseta Kuli Prosforion je idealna prilika da se doživi deo vizantijske prošlosti i da se upozna svet koji je oblikovao duhovnu kartu Balkana.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)