Pitali smo sveštenika DA LI JE GREH ako se Sveti Nikola slavi MRSNO: Rečenica koju svi treba dobro da zapamte
Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji. Običaji nalažu da 19. decembra trpeza bude posna, ali postoje i oni koji se toga ne pridržavaju.
Pitali smo voždovačkog paroha Gligorija Markovića da li je greh ako se Sveti Nikola proslavi sa mrsnom trpezom i evo šta nam je rekao.
– Trebalo je pre 150 godina ući u neko planinsko selo. Kako je bilo moguće naći ribu usred zime 19. decembra ako su putevi odsečeni. Onda se spremala trpeza koja je drugačija od svakodnevne. Danas nemamo više takve izgovore. Tako da ne treba nijednu slavu koja pada u vreme posta i na posni dan da slavimo mrsno. To bi bilo isto kao da kažemo: želimo da idemo na dno mora, ali bez opreme. Naša oprema je naša vera – rekao je otac Gligorije Marković za Žena.rs.
Ko je bio Sveti Nikola
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Pravoslavni vernici u četvrtak 19. decembra slave Svetog Nikolu. Dan jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja, kome je posvećeno više od 1.300 verskih objekata pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, smatra se praznikom velikih čuda.
Sveti Nikola, ili Nikola Čudotvorac, bio je arhiepiskop Mire Likijske u Maloj Aziji. Živeo je u 4. veku, a postao je poznat po nesebičnom deljenju dobara siromašnima, ne tražeći ništa zauzvrat. Na osnovu njegovih žitija kasnije je proizašao običaj darivanja za Božić, a bio je i osnova za stvaranje lika Deda-Mraza (Santa Klaus).
U hrišćanskom svetu važi za gospodara vode, zaštitnika mornara, ribara, lađara, vodeničara, ali i putnika, dece, siromašnih. Čuvar mnogih domova u Srbiji upokojio se 19. decembra 343. godine po Julijanskom kalendaru. Pošto pada u vreme posta, slava je, kao što je istakao otac Gligorije Marković – posna.
Svaki kraj ima svoje običaje vezane za svece. Na Nikoljdan se sprema žito, kao za svaku slavu, ali ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine.
U južnoj Srbiji pravi se šareni kolač sa pricama, koji pop preliva vinom. Mese se ponekad i dva, da jedan pripadne svešteniku, a drugi, takozvani presveti, ostane u kući. Uveče na dan slave taj kolač se deli deci, koja bi trebalo da ga pojedu sedeći na drvetu.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Komentari(0)