Pitali smo sveštenika DA LI JE GREH ako se Sveti Nikola slavi MRSNO: Rečenica koju svi treba dobro da zapamte
Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji. Običaji nalažu da 19. decembra trpeza bude posna, ali postoje i oni koji se toga ne pridržavaju.
Pitali smo voždovačkog paroha Gligorija Markovića da li je greh ako se Sveti Nikola proslavi sa mrsnom trpezom i evo šta nam je rekao.
– Trebalo je pre 150 godina ući u neko planinsko selo. Kako je bilo moguće naći ribu usred zime 19. decembra ako su putevi odsečeni. Onda se spremala trpeza koja je drugačija od svakodnevne. Danas nemamo više takve izgovore. Tako da ne treba nijednu slavu koja pada u vreme posta i na posni dan da slavimo mrsno. To bi bilo isto kao da kažemo: želimo da idemo na dno mora, ali bez opreme. Naša oprema je naša vera – rekao je otac Gligorije Marković za Žena.rs.
Ko je bio Sveti Nikola
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Pravoslavni vernici u četvrtak 19. decembra slave Svetog Nikolu. Dan jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja, kome je posvećeno više od 1.300 verskih objekata pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, smatra se praznikom velikih čuda.
Sveti Nikola, ili Nikola Čudotvorac, bio je arhiepiskop Mire Likijske u Maloj Aziji. Živeo je u 4. veku, a postao je poznat po nesebičnom deljenju dobara siromašnima, ne tražeći ništa zauzvrat. Na osnovu njegovih žitija kasnije je proizašao običaj darivanja za Božić, a bio je i osnova za stvaranje lika Deda-Mraza (Santa Klaus).
U hrišćanskom svetu važi za gospodara vode, zaštitnika mornara, ribara, lađara, vodeničara, ali i putnika, dece, siromašnih. Čuvar mnogih domova u Srbiji upokojio se 19. decembra 343. godine po Julijanskom kalendaru. Pošto pada u vreme posta, slava je, kao što je istakao otac Gligorije Marković – posna.
Svaki kraj ima svoje običaje vezane za svece. Na Nikoljdan se sprema žito, kao za svaku slavu, ali ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine.
U južnoj Srbiji pravi se šareni kolač sa pricama, koji pop preliva vinom. Mese se ponekad i dva, da jedan pripadne svešteniku, a drugi, takozvani presveti, ostane u kući. Uveče na dan slave taj kolač se deli deci, koja bi trebalo da ga pojedu sedeći na drvetu.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)