Pitali smo sveštenika DA LI JE GREH ako se Sveti Nikola slavi MRSNO: Rečenica koju svi treba dobro da zapamte
Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji. Običaji nalažu da 19. decembra trpeza bude posna, ali postoje i oni koji se toga ne pridržavaju.
Pitali smo voždovačkog paroha Gligorija Markovića da li je greh ako se Sveti Nikola proslavi sa mrsnom trpezom i evo šta nam je rekao.
– Trebalo je pre 150 godina ući u neko planinsko selo. Kako je bilo moguće naći ribu usred zime 19. decembra ako su putevi odsečeni. Onda se spremala trpeza koja je drugačija od svakodnevne. Danas nemamo više takve izgovore. Tako da ne treba nijednu slavu koja pada u vreme posta i na posni dan da slavimo mrsno. To bi bilo isto kao da kažemo: želimo da idemo na dno mora, ali bez opreme. Naša oprema je naša vera – rekao je otac Gligorije Marković za Žena.rs.
Ko je bio Sveti Nikola
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Pravoslavni vernici u četvrtak 19. decembra slave Svetog Nikolu. Dan jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja, kome je posvećeno više od 1.300 verskih objekata pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, smatra se praznikom velikih čuda.
Sveti Nikola, ili Nikola Čudotvorac, bio je arhiepiskop Mire Likijske u Maloj Aziji. Živeo je u 4. veku, a postao je poznat po nesebičnom deljenju dobara siromašnima, ne tražeći ništa zauzvrat. Na osnovu njegovih žitija kasnije je proizašao običaj darivanja za Božić, a bio je i osnova za stvaranje lika Deda-Mraza (Santa Klaus).
U hrišćanskom svetu važi za gospodara vode, zaštitnika mornara, ribara, lađara, vodeničara, ali i putnika, dece, siromašnih. Čuvar mnogih domova u Srbiji upokojio se 19. decembra 343. godine po Julijanskom kalendaru. Pošto pada u vreme posta, slava je, kao što je istakao otac Gligorije Marković – posna.
Svaki kraj ima svoje običaje vezane za svece. Na Nikoljdan se sprema žito, kao za svaku slavu, ali ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine.
U južnoj Srbiji pravi se šareni kolač sa pricama, koji pop preliva vinom. Mese se ponekad i dva, da jedan pripadne svešteniku, a drugi, takozvani presveti, ostane u kući. Uveče na dan slave taj kolač se deli deci, koja bi trebalo da ga pojedu sedeći na drvetu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)