OBELEŽAVAMO PRAZNIK BEZUSLOVNE LJUBAVI Sazajte ko vam je srodna duša tako što ćete ispoštovati jedan običaj!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prepodomučenike Galaktiona i Epistimu.
Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je toliko jaka da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret.
U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.
Možda vas zanima:
CEPANJE KOŠULJE KAD SE RODI DETE Srpski običaj sa dugom tradicijom, ali šta predstavlja?
Cepanje košulje ocu pri rođenju deteta, običaj je sa dugom tradicijom
DANAS PROSLAVLJAMO VELIKI PRAZNIK Vernici, ispoštujte običaje, a zdravlje i sreća će obasjati vaš dom
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, svetiteljima koji su živeli i za hrišćansku veru stradali početkom 4. veka.
Možda vas zanima:
CEPANJE KOŠULJE KAD SE RODI DETE Srpski običaj sa dugom tradicijom, ali šta predstavlja?
Cepanje košulje ocu pri rođenju deteta, običaj je sa dugom tradicijom
DANAS PROSLAVLJAMO VELIKI PRAZNIK Vernici, ispoštujte običaje, a zdravlje i sreća će obasjati vaš dom
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, svetiteljima koji su živeli i za hrišćansku veru stradali početkom 4. veka.
Povukli su se na planinu Puplion, Galaktion je otišao u muški, a Epistima u ženski manastir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt. Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je tolika da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret.
Oboje su bili poštovani i voljeni u svojim manastirima, i nisu videli jedno drugo sve do pred smrt. Naime, nastupio je veliki progon hrišćana i njih dvoje behu uhvaćeni i izvedeni pred sud.
Galaktiona su išibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove i na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.
Ovo dvoje hrišćanskih mučenika danas se smatra zaštitnicima svih ljudi koji vole kakva god ta ljubav bila – bratska, sestrinska, prijateljska, telesna ili duhovna. Kao što je i njihov život posvedočio, ljubav uvek prevladava sve nedaće i, ako je jaka i čista, ništa je ne može ugasiti.
Stari kažu i da je na današnji dan moguće otkriti ko nam je srodna duša. Pred spavanje, kaže običaj, treba izgovoriti ovu molitvu i osoba koju sanjate vam je suđena.
„Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.“
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)