Stanovnik listopadnih evropskih šuma, plućnjak je trajna zeljasta biljka koja često uspeva na vlažnom zemljištu. Kako je u toku sezona njegovog cvetanja, pravo je vreme da potražite i sami.
Plućnjak je manje poznata biljka, ali vam samo ime govori da naš narod tačno zna da je dobra za organe za disanje, odnosno da pomaže plućima. I njen latnski naziv Pulmonaria officinalis upućuje na tu osobinu, kaže na svom Instagram nalogu fitoterapeut i novinar Momčilo Antonijević.
- Proleće je pravo vreme kada treba sakupljati plućnjak. On raste na proplancima, na obodima šuma ili u samim šumama. Kada ga sakupljite, potrebno je da ga ostavite na nekom promajnom i tamnom mestu da se dobro osuši, da ga usitnite, čuvate u nekim papirnim kesama ili staklenim teglama daleko od sunčeve svetlosti i upotrebljavate tokom godine protiv kašlja, bronhitisa, bolesti pluća i bronhija - savetuje travar.
Možete koristiti samo plućnjak, tako što jednu supenu kašiku prelijete šoljom ključale vode, ostavite da stoji 20 minuta, procedite i popijete toplo zaslađeno medom, a možete da ga pomešate sa jednakim količinama divizme i podbela. Na taj način ćete dobiti fantastičnu biljnu mešavinu koja može da pomogne kod bronhitisa, kod obstruktivnih bolesti pluća, pa čak i kod astme, dodaje Momčilo Antonijević.
Možda vas zanima:
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
POSTOJI LIMIT: Koliko čajeva smemo dnevno da popijemo?
Čaj ima brojne benefite za naše zdravlje, a bogat je kofeinom, flavonoidima i fluoridom.
Možda vas zanima:
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
POSTOJI LIMIT: Koliko čajeva smemo dnevno da popijemo?
Čaj ima brojne benefite za naše zdravlje, a bogat je kofeinom, flavonoidima i fluoridom.
Možda vas zanima:
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
POSTOJI LIMIT: Koliko čajeva smemo dnevno da popijemo?
Čaj ima brojne benefite za naše zdravlje, a bogat je kofeinom, flavonoidima i fluoridom.
Čajna mešavina za oporavak pluća
Potrebno vam je:
- 50 g plućnjaka (Pulmonaria officinalis)
- 50 g divizme (Verbascum thapsus)
- 50 g podbela(Tussilago farfara)
Priprema:
Sve biljke pomešajte pa punu supenu kašiku smeše prelijte sa 250ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 20 minuta. Procedite i popijte toplo. Piju se tri šolje na dan mesec dana. Čaj možete zasladiti medom.
Napomena: Ukoliko imate hroničnu bolest jetre, njen oslabljen rad ili porodičnu istoriju ciroze jetre, ne bi trebalo da koristite plućnjak, kao ni podbel, duže od dve nedelje u kontinuitetu.
(Kurir)
Da li je kultni Kirk Daglas bio Srbin, UNUK popa Danilovića?
Jedan je od najpoznatijih glumaca u istoriji. Najčešće se navodi da potiče iz porodice jevrejskih imigranata iz današnje Belorusije, ali ga svojataju i Srbi i Crnogorci. A Josip Broz Tito ga je obožavao, on je cenio Maršala iako se deklarisao kao zakleti demokrata. Da li znate ko je bio Išur Danijelovič?
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Komentari(0)