Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Na skrivenim proplancima Kopaonika, u predelima gde stopa retko kroči, raste biljka koju su naši preci zvali jednostavno – odoljen. Ova moćna biljka, poznata i kao valerijana, vekovima je korišćena u narodnoj medicini za lečenje nesanice, nervoze i srčanih tegoba. Danas je poznata širom sveta, ali kod nas je i dalje ostala skrajnuta, iako raste na najčistijim mestima Srbije.
Odoljen – biljka sa dušom planine
U narodnoj tradiciji, odoljen je bio biljka "koja odoleva zlu". Stavljala se ispod jastuka da odagna ružne snove, oko vrata dece da ih sačuva od straha, a žene su je sušile u ikoni da "kuću čuva mir i tišina". Ime joj dolazi upravo od reči "odolevati", jer se verovalo da jača iznutra i pomaže čoveku da prebrodi teške trenutke.
Možda vas zanima:
Čaj koji se ne pije: Zašto su žene u Negotinu kuvale „čaj za kuću“ i polivale ga po pragovima
U selima istočne Srbije, žene su jednom nedeljno kuvale čaj od bosiljka, nane i koprive – ne za piće, već za kuću. Tim čajem su prskale ćoškove i pragove, verujući da tako čiste dom od uroka, bolesti i teških reči.
POSTOJI LIMIT: Koliko čajeva smemo dnevno da popijemo?
Čaj ima brojne benefite za naše zdravlje, a bogat je kofeinom, flavonoidima i fluoridom.
Možda vas zanima:
Čaj koji se ne pije: Zašto su žene u Negotinu kuvale „čaj za kuću“ i polivale ga po pragovima
U selima istočne Srbije, žene su jednom nedeljno kuvale čaj od bosiljka, nane i koprive – ne za piće, već za kuću. Tim čajem su prskale ćoškove i pragove, verujući da tako čiste dom od uroka, bolesti i teških reči.
POSTOJI LIMIT: Koliko čajeva smemo dnevno da popijemo?
Čaj ima brojne benefite za naše zdravlje, a bogat je kofeinom, flavonoidima i fluoridom.
Možda vas zanima:
Čaj koji se ne pije: Zašto su žene u Negotinu kuvale „čaj za kuću“ i polivale ga po pragovima
U selima istočne Srbije, žene su jednom nedeljno kuvale čaj od bosiljka, nane i koprive – ne za piće, već za kuću. Tim čajem su prskale ćoškove i pragove, verujući da tako čiste dom od uroka, bolesti i teških reči.
POSTOJI LIMIT: Koliko čajeva smemo dnevno da popijemo?
Čaj ima brojne benefite za naše zdravlje, a bogat je kofeinom, flavonoidima i fluoridom.
U planinskim selima Kopaonika, Goča i Golije, stariji travari još uvek je beru u julu i avgustu, pažljivo – sa molitvom i u zoru, kada je "duša biljke najjača".
Kako izgleda i gde je pronaći
Odoljen je višegodišnja biljka sa sitnim ružičastim ili belim cvetovima, nežnog mirisa i dubokim korenom. Najlekovitiji deo je upravo korenska masa, koja se suši i koristi u čajevima, tinkturama i oblogama.
Može se pronaći u visinskim predelima iznad 1000 metara nadmorske visine, najčešće na vlažnim livadama i ivicama šuma – ali ne raste masovno, što je čini još vrednijom.
- Zdravstvene koristi koje su naučno potvrđene
- Ublažava nesanicu – kao prirodan sedativ, bez izazivanja zavisnosti
- Smanjuje napetost i nervozu – preporučuje se kod anksioznosti
- Reguliše srčani ritam – koristi se kod blagih oblika tahikardije
- Opušta mišiće – pomaže kod grčeva i napetosti u telu
- Poboljšava san – posebno kod ljudi izloženih stresu
U narodnoj medicini, koren odoljena se kuvao i pio kao čaj, ali i potapao u rakiju – i pio "po kašičicu kad duša zadrhti".
Zašto je odoljen danas potisnut?
Iako je valerijana (lat. Valeriana officinalis) poznata širom sveta kao prirodni sedativ, u Srbiji je nepravedno potisnuta modernim lekovima. Veoma retko se nalazi u apotekama u svom izvornom, domaćem obliku, i još ređe se koristi iz prirode – jer malo ko zna gde i kako se bere.
Ipak, sve više ljudi na selima i planinama vraća se starim znanjima, i odoljen doživljava tihu renesansu među ljubiteljima prirodne medicine.
Kako koristiti odoljen kod kuće
Ako imate pristup divljoj valerijani (nikako komercijalnoj, gajenoj!), možete:
- Napraviti čaj: 1 kafena kašičica suvog korena na šolju vrele vode, piti uveče.
- Praviti tinkturu: potopiti 100 g korena u 1 l domaće rakije, ostaviti 15 dana, uz povremeno mućkanje.
- Koristiti u kupkama: šaka suvog korena u lavor tople vode za umorne noge.
Povratak zaboravljenom znanju
U vremenu kada su stres i nesanica postali svakodnevica, možda je baš vreme da se setimo odoljena – skromne biljke sa planina, koja ne obećava čuda, ali daje mir. U narodnoj duši Srbije, nije sve moralo da se leči tabletom – često je dovoljno bilo sesti uz vatru, skuvati čaj od planinske valerijane i odolevati. Tiho, ali sigurno.
Zašto je svaka česma imala ime? Voda kao svetinja u narodnom verovanju
Nekada se nije išlo do česme samo zbog žeđi. Svaka česma u selima Srbije imala je ime, priču, i gotovo uvek — poštovanje koje je prevazilazilo svakodnevicu. U narodu, voda nije bila samo tečnost, već dar, znak, zavet ili lek.
OVA SRPKINJA JE PRE 100 GODINA PISALA LEZBIJSKU PROZU I ŽIVELA SLOBODNO: Njena ŽIVOTNA PRIČA je NEVEROVATNA! (FOTO)
Godine 1905. objavila je priču koja se smatra prvom lezbijskom prozom u srpskoj književnosti i koju je hvalio Jovan Skerlić
Koliko šolja kafe je previše? Evo kada postaje opasna za zdravlje, ovaj odgovor niste očekivali ni u snovima!
Za mnoge ljude kafa je nezaobilazan deo jutra, ali koliko je previše?
USPONI I PADOVI NIKOLE PAŠIĆA - KAKO MU JE KRAJ ALEKSANDAR ZAPEČATIO KARIJERU? Za sve je kriv njegov ROĐENI SIN!
Srpski ratni premijer i ministar inostranih poslova Nikola Pašić rođen je 1845. godine u Zaječaru
Komentari(0)