Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Na skrivenim proplancima Kopaonika, u predelima gde stopa retko kroči, raste biljka koju su naši preci zvali jednostavno – odoljen. Ova moćna biljka, poznata i kao valerijana, vekovima je korišćena u narodnoj medicini za lečenje nesanice, nervoze i srčanih tegoba. Danas je poznata širom sveta, ali kod nas je i dalje ostala skrajnuta, iako raste na najčistijim mestima Srbije.
Odoljen – biljka sa dušom planine
U narodnoj tradiciji, odoljen je bio biljka "koja odoleva zlu". Stavljala se ispod jastuka da odagna ružne snove, oko vrata dece da ih sačuva od straha, a žene su je sušile u ikoni da "kuću čuva mir i tišina". Ime joj dolazi upravo od reči "odolevati", jer se verovalo da jača iznutra i pomaže čoveku da prebrodi teške trenutke.
Možda vas zanima:
Zlatna trava ivanjčica: Biljka koju su devojke brale u ponoć za sreću u ljubavi
Biljka iz narodnih priča koja leči, ali i donosi radost i plodnost
Biljka planine tajni: Rtanjski čaj za zdravlje i snagu
Na obroncima mistične planine Rtanj raste rtanjski čaj, endemska biljka koja je vekovima bila dragocen saveznik u narodnoj medicini i jedan od najpoznatijih simbola ovog kraja.
Možda vas zanima:
Zlatna trava ivanjčica: Biljka koju su devojke brale u ponoć za sreću u ljubavi
Biljka iz narodnih priča koja leči, ali i donosi radost i plodnost
Biljka planine tajni: Rtanjski čaj za zdravlje i snagu
Na obroncima mistične planine Rtanj raste rtanjski čaj, endemska biljka koja je vekovima bila dragocen saveznik u narodnoj medicini i jedan od najpoznatijih simbola ovog kraja.
Možda vas zanima:
Zlatna trava ivanjčica: Biljka koju su devojke brale u ponoć za sreću u ljubavi
Biljka iz narodnih priča koja leči, ali i donosi radost i plodnost
Biljka planine tajni: Rtanjski čaj za zdravlje i snagu
Na obroncima mistične planine Rtanj raste rtanjski čaj, endemska biljka koja je vekovima bila dragocen saveznik u narodnoj medicini i jedan od najpoznatijih simbola ovog kraja.
U planinskim selima Kopaonika, Goča i Golije, stariji travari još uvek je beru u julu i avgustu, pažljivo – sa molitvom i u zoru, kada je "duša biljke najjača".
Kako izgleda i gde je pronaći
Odoljen je višegodišnja biljka sa sitnim ružičastim ili belim cvetovima, nežnog mirisa i dubokim korenom. Najlekovitiji deo je upravo korenska masa, koja se suši i koristi u čajevima, tinkturama i oblogama.
Može se pronaći u visinskim predelima iznad 1000 metara nadmorske visine, najčešće na vlažnim livadama i ivicama šuma – ali ne raste masovno, što je čini još vrednijom.
- Zdravstvene koristi koje su naučno potvrđene
- Ublažava nesanicu – kao prirodan sedativ, bez izazivanja zavisnosti
- Smanjuje napetost i nervozu – preporučuje se kod anksioznosti
- Reguliše srčani ritam – koristi se kod blagih oblika tahikardije
- Opušta mišiće – pomaže kod grčeva i napetosti u telu
- Poboljšava san – posebno kod ljudi izloženih stresu
U narodnoj medicini, koren odoljena se kuvao i pio kao čaj, ali i potapao u rakiju – i pio "po kašičicu kad duša zadrhti".
Zašto je odoljen danas potisnut?
Iako je valerijana (lat. Valeriana officinalis) poznata širom sveta kao prirodni sedativ, u Srbiji je nepravedno potisnuta modernim lekovima. Veoma retko se nalazi u apotekama u svom izvornom, domaćem obliku, i još ređe se koristi iz prirode – jer malo ko zna gde i kako se bere.
Ipak, sve više ljudi na selima i planinama vraća se starim znanjima, i odoljen doživljava tihu renesansu među ljubiteljima prirodne medicine.
Kako koristiti odoljen kod kuće
Ako imate pristup divljoj valerijani (nikako komercijalnoj, gajenoj!), možete:
- Napraviti čaj: 1 kafena kašičica suvog korena na šolju vrele vode, piti uveče.
- Praviti tinkturu: potopiti 100 g korena u 1 l domaće rakije, ostaviti 15 dana, uz povremeno mućkanje.
- Koristiti u kupkama: šaka suvog korena u lavor tople vode za umorne noge.
Povratak zaboravljenom znanju
U vremenu kada su stres i nesanica postali svakodnevica, možda je baš vreme da se setimo odoljena – skromne biljke sa planina, koja ne obećava čuda, ali daje mir. U narodnoj duši Srbije, nije sve moralo da se leči tabletom – često je dovoljno bilo sesti uz vatru, skuvati čaj od planinske valerijane i odolevati. Tiho, ali sigurno.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Komentari(0)