Potresna ispovest đakona iz Aranđelovca kojeg su odbili da se zamonaši: "Zbog iskušenja sam istrčao iz ćelije mokar od znoja i preplašen"
"Nisi još spreman, Jakove" – ispovest mladića iz Aranđelovca koji je želeo da postane monah
Zovem se Jakov. Rođen sam i odrastao u Aranđelovcu, u običnoj, skromnoj porodici. Od malih nogu osećao sam neku unutrašnju tišinu, čežnju za nečim višim, neuhvatljivim. Dok su se moji vršnjaci bavili sportom, izlascima, planovima za karijeru i brak, ja sam sve više vremena provodio u crkvi, tražeći odgovore koje svet napolju nije mogao da mi da.
Sa 26 godina, posle mnogo duhovnih preispitivanja i nevidljivih borbi, otišao sam u manastir Ostrog. Postao sam poslušnik – početnik u manastirskom životu. Taj period je bio težak, ali ispunjen mirom i nekom tišinom koju ranije nisam poznavao. Dani su mi prolazili u poslušnosti, molitvi, postu, razgovorima s monasima, i što je najvažnije – u tišini duše. Bio sam uveren da sam pronašao svoj put.
Nakon nekoliko godina života u manastiru, osetio sam da sam spreman da načinim sledeći korak – da se potpuno predam Bogu i primim monaški čin. Srce mi je drhtalo dok sam odlazio kod igumana, čoveka kome sam se divio, kome sam verovao. Seo sam naspram njega, pogledao ga u oči i rekao:
Možda vas zanima:
BANJSKO LEČENJE u samom srcu ŠUMADIJE: Okruženi umetnošću u centru predivnog grada
otkud tolike skulpture, izrađene od belog, nadaleko čuvenog venčačkog mermera, u parku ove banje?
BUKOVIČKU BANJU JE NAJBOLJE POSETITI U JESEN Kraljevska voda, blaga sedativna klima, velelepni park i umetnost na dlanu
Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.
Možda vas zanima:
BANJSKO LEČENJE u samom srcu ŠUMADIJE: Okruženi umetnošću u centru predivnog grada
otkud tolike skulpture, izrađene od belog, nadaleko čuvenog venčačkog mermera, u parku ove banje?
BUKOVIČKU BANJU JE NAJBOLJE POSETITI U JESEN Kraljevska voda, blaga sedativna klima, velelepni park i umetnost na dlanu
Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.
Možda vas zanima:
BANJSKO LEČENJE u samom srcu ŠUMADIJE: Okruženi umetnošću u centru predivnog grada
otkud tolike skulpture, izrađene od belog, nadaleko čuvenog venčačkog mermera, u parku ove banje?
BUKOVIČKU BANJU JE NAJBOLJE POSETITI U JESEN Kraljevska voda, blaga sedativna klima, velelepni park i umetnost na dlanu
Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.
„Oče, želim da postanem monah.“
Nije me ni pogledao. Samo je, hladno i gotovo ravnodušno, rekao:
„Nisi još spreman Jakove.“
Te reči su me pogodile kao nož. Osetio sam se poraženo. Nisam to očekivao. Prošao sam kroz sve – poslušanja, iskušenja, noći bez sna, molitve kroz suze – i opet nisam bio dovoljno dobar?
Dani su prolazili, a moje razočaranje je raslo. Povukao sam se u sebe, ćutao, ali iguman je to primetio. Jedne večeri me pozvao.
Rekao je:
„Čuj, Jakove... Ako hoćeš da znaš da li si spreman, noćas ćeš spavati sam u staroj ćeliji. Bez kreveta, bez jastuka, samo sa Biblijom. I pred tobom je zadatak – pročitaj 40 molitvi do jutra. Ako izdržiš, znaću.“
Pristao sam bez reči. Bila je to kamena ćelija, vlažna, mračna, gotovo pusta. Uzeo sam Bibliju i počeo da čitam molitve. U početku je sve bilo tiho. Osećao sam nadu, kao da će ta noć doneti moje konačno predanje.
Ali već posle pola sata, nešto se promenilo.
Počeo sam da osećam gušenje. Vazduh je postao težak. Srce mi je lupalo, kao da hoće da iskoči. Čuo sam neku buku spolja, a onda i iznutra – kao da mi duša vrišti. Osetio sam pritisak u grudima, drhtanje u rukama. Tlo mi se izmiče ispod nogu. I dalje sam pokušavao da čitam, ali reči su mi se mutila pred očima. Svaka sledeća rečenica bila je kao nož kroz um.
A onda – kao da me neko svom silinom bacio na zemlju. Nije to bio običan pad. To je bio udarac kakav telo ne zaboravlja. Ležao sam ukočen, zbunjen, preplašen. U tom trenutku, pobegao sam.
Bos, mokar, u polusvesti, izgreban po licu, istrčao sam iz ćelije i sišao do prostorije gde su sedeli ostali monasi. Bio sam sav mokar – ne od kiše, ne od vode – nego od znoja, od straha, kao da me neko polio. Sav u goloj vodi, kao da sam prošao kroz oganj.
Započeo sam da pričam šta mi se desilo. Govorio sam u bunilu, ali jasno: o pritisku, o glasu koji nisam razumeo, o padu. Monah koji me poslao u ćeliju samo me je pogledao i mirno rekao:
„Đavo te napao. Nisi još spreman za monaški čin, Jakove.“
Te reči su bile još teže od onih prvih.
Tada sam prvi put shvatio da monaštvo nije samo mir, molitva i povlačenje. To je rat – duhovni rat, nevidljiv, ali stvarniji od svega u spoljašnjem svetu. To je oganj koji ne možeš da preživiš ako nisi potpuno očišćen, ako u sebi imaš i najmanju senu sumnje, slabosti ili gordosti.
Nisam otišao iz manastira. Ostao sam. Nastavio sam kao poslušnik, ponovo – možda ispočetka, ali sa novim saznanjem: da je duhovna zrelost proces, a ne trenutak. I da Bogu nije važno kada ti misliš da si spreman, već kada On zna da jesi.
KO IMA PRAVO DA NASLEDI PORODIČNU PENZIJU? Možete lako da je izgubite zbog jedne greške, evo na šta da pazite
Pitanje nasleđivanja penzije često izaziva nedoumice, posebno kada se radi o bivšim supružnicima ili vanbračnim partnerima.
Doselila sam se u Beograd iz Amerike i zbog jedne stvari ne mogu da se načudim Srpkinjama: Ovako nešto nigde nisam videla
Kako je objasnila, u drugim gradovima u kojima je živela, nije morala puno da se trudi oko fizičkog izgleda. Prema njenim rečima, "lepota u Beogradu je pristupačna".
ČUVENI ORAO KRSTAŠ Koji je natariji poznati prikaz orla krstaša u srpskom srednjovekovlju
Po izgledu podseća na surog orla, samo što je manji.
FOTOAPARAT STAR 100 GODINA I DANAS RADI Nalazi se u najstarijoj kafani u Dragačevu i čuva ratne tajne partizanskih odreda
Danas kad se svi bitni momenti mogu ovekovečiti mobilnim telefonima i fotografije odmah pogledati, zaboravljamo da je pre više od pola veka fotoaparat bio čudo tehnike, slike su od zaborava čuvale događaje i ljude, a na njih se čekalo danima.
Svakodnevica kneza Miloša: Neočekivana dešavanja u konaku iza zatvorenih vrata!
Jednostavan kao život građanina, seljaka ili činovnika bio je i život kneza Miloša Obrenovića u njegovom konaku u Kragujevcu.
Komentari(0)