Potresna ispovest đakona iz Aranđelovca kojeg su odbili da se zamonaši: "Zbog iskušenja sam istrčao iz ćelije mokar od znoja i preplašen"
"Nisi još spreman, Jakove" – ispovest mladića iz Aranđelovca koji je želeo da postane monah
Zovem se Jakov. Rođen sam i odrastao u Aranđelovcu, u običnoj, skromnoj porodici. Od malih nogu osećao sam neku unutrašnju tišinu, čežnju za nečim višim, neuhvatljivim. Dok su se moji vršnjaci bavili sportom, izlascima, planovima za karijeru i brak, ja sam sve više vremena provodio u crkvi, tražeći odgovore koje svet napolju nije mogao da mi da.
Sa 26 godina, posle mnogo duhovnih preispitivanja i nevidljivih borbi, otišao sam u manastir Ostrog. Postao sam poslušnik – početnik u manastirskom životu. Taj period je bio težak, ali ispunjen mirom i nekom tišinom koju ranije nisam poznavao. Dani su mi prolazili u poslušnosti, molitvi, postu, razgovorima s monasima, i što je najvažnije – u tišini duše. Bio sam uveren da sam pronašao svoj put.
Nakon nekoliko godina života u manastiru, osetio sam da sam spreman da načinim sledeći korak – da se potpuno predam Bogu i primim monaški čin. Srce mi je drhtalo dok sam odlazio kod igumana, čoveka kome sam se divio, kome sam verovao. Seo sam naspram njega, pogledao ga u oči i rekao:
Možda vas zanima:
BANJSKO LEČENJE u samom srcu ŠUMADIJE: Okruženi umetnošću u centru predivnog grada
otkud tolike skulpture, izrađene od belog, nadaleko čuvenog venčačkog mermera, u parku ove banje?
BUKOVIČKU BANJU JE NAJBOLJE POSETITI U JESEN Kraljevska voda, blaga sedativna klima, velelepni park i umetnost na dlanu
Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.
Možda vas zanima:
BANJSKO LEČENJE u samom srcu ŠUMADIJE: Okruženi umetnošću u centru predivnog grada
otkud tolike skulpture, izrađene od belog, nadaleko čuvenog venčačkog mermera, u parku ove banje?
BUKOVIČKU BANJU JE NAJBOLJE POSETITI U JESEN Kraljevska voda, blaga sedativna klima, velelepni park i umetnost na dlanu
Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.
Možda vas zanima:
BANJSKO LEČENJE u samom srcu ŠUMADIJE: Okruženi umetnošću u centru predivnog grada
otkud tolike skulpture, izrađene od belog, nadaleko čuvenog venčačkog mermera, u parku ove banje?
BUKOVIČKU BANJU JE NAJBOLJE POSETITI U JESEN Kraljevska voda, blaga sedativna klima, velelepni park i umetnost na dlanu
Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.
„Oče, želim da postanem monah.“
Nije me ni pogledao. Samo je, hladno i gotovo ravnodušno, rekao:
„Nisi još spreman Jakove.“
Te reči su me pogodile kao nož. Osetio sam se poraženo. Nisam to očekivao. Prošao sam kroz sve – poslušanja, iskušenja, noći bez sna, molitve kroz suze – i opet nisam bio dovoljno dobar?
Dani su prolazili, a moje razočaranje je raslo. Povukao sam se u sebe, ćutao, ali iguman je to primetio. Jedne večeri me pozvao.
Rekao je:
„Čuj, Jakove... Ako hoćeš da znaš da li si spreman, noćas ćeš spavati sam u staroj ćeliji. Bez kreveta, bez jastuka, samo sa Biblijom. I pred tobom je zadatak – pročitaj 40 molitvi do jutra. Ako izdržiš, znaću.“
Pristao sam bez reči. Bila je to kamena ćelija, vlažna, mračna, gotovo pusta. Uzeo sam Bibliju i počeo da čitam molitve. U početku je sve bilo tiho. Osećao sam nadu, kao da će ta noć doneti moje konačno predanje.
Ali već posle pola sata, nešto se promenilo.
Počeo sam da osećam gušenje. Vazduh je postao težak. Srce mi je lupalo, kao da hoće da iskoči. Čuo sam neku buku spolja, a onda i iznutra – kao da mi duša vrišti. Osetio sam pritisak u grudima, drhtanje u rukama. Tlo mi se izmiče ispod nogu. I dalje sam pokušavao da čitam, ali reči su mi se mutila pred očima. Svaka sledeća rečenica bila je kao nož kroz um.
A onda – kao da me neko svom silinom bacio na zemlju. Nije to bio običan pad. To je bio udarac kakav telo ne zaboravlja. Ležao sam ukočen, zbunjen, preplašen. U tom trenutku, pobegao sam.
Bos, mokar, u polusvesti, izgreban po licu, istrčao sam iz ćelije i sišao do prostorije gde su sedeli ostali monasi. Bio sam sav mokar – ne od kiše, ne od vode – nego od znoja, od straha, kao da me neko polio. Sav u goloj vodi, kao da sam prošao kroz oganj.
Započeo sam da pričam šta mi se desilo. Govorio sam u bunilu, ali jasno: o pritisku, o glasu koji nisam razumeo, o padu. Monah koji me poslao u ćeliju samo me je pogledao i mirno rekao:
„Đavo te napao. Nisi još spreman za monaški čin, Jakove.“
Te reči su bile još teže od onih prvih.
Tada sam prvi put shvatio da monaštvo nije samo mir, molitva i povlačenje. To je rat – duhovni rat, nevidljiv, ali stvarniji od svega u spoljašnjem svetu. To je oganj koji ne možeš da preživiš ako nisi potpuno očišćen, ako u sebi imaš i najmanju senu sumnje, slabosti ili gordosti.
Nisam otišao iz manastira. Ostao sam. Nastavio sam kao poslušnik, ponovo – možda ispočetka, ali sa novim saznanjem: da je duhovna zrelost proces, a ne trenutak. I da Bogu nije važno kada ti misliš da si spreman, već kada On zna da jesi.
Potresna ispovest đakona iz Aranđelovca kojeg su odbili da se zamonaši: "Zbog iskušenja sam istrčao iz ćelije mokar od znoja i preplašen"
"Nisi još spreman, Jakove" – ispovest mladića iz Aranđelovca koji je želeo da postane monah
Da li je paradajz voće ili povrće - rešena dilema
Paradajz je jedna od onih pristupačnih, običnih biljaka kod kojih stvar nije do kraja jasna: da li je paradajz voće ili povrće? Treba nam odgovor jednom zasvada.
Zašto je Slobodan Milošević sahranjen bez mozga? Marija i Marko nikad nisu došli na grob svojih roditelja zbog ovoga
Prošlo je 19 godina od kako je Slobodan Milošević preminuo u Hagu. Njegovo telo je transportovano u Srbiju i sahranjeno u Požarevcu, ispod lipe u dvorištu porodične kuće.
Misterija Titove sahrane: U Jugoslaviji se šuškalo kako je umesto tela u sanduku bilo OVO, a onda je doktor otkrio SVE
Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine u 15.05 časova, usled moždanog krvarenja i moždane kome, a sahranjen je 8. maja.
SUDBINA NAJBOGATIJE BEOGRAĐANKE: Svirepo ubijena, a njenu imućnu porodicu pratila u stopu zla kob! (FOTO)
Koračajući svakodnevnom pešačkom rutom dr Vojislav Rašić, pravnik, bivši upravnik Doma staraca i začetnik Sokolskog pokreta u Srbiji, svratio je na kratko na adresu Kralja Milana 5.
Komentari(0)