ZNATE LI KOJI GRAD KRASI? Ovo je jedina carska dzamija u Srbiji, izgradjena od belog kamena, specifična po svojoj veličini i lepoti (FOTO)
Bošnjaci su na prostoru Sandzaka, kroz svoje vekovno postajanje ostavili dubok trag na ovim prostorima. U samom centru Sjenice nalazi se jedina carska dzamija u Srbiji, koju je 1870. godine podigla sultanija Valide, majka sultana Abdulaha.
Skoro dva veka kasnije i dalje je jedan od najprepoznatljivijih simbola ove opštine na jugozapadu Srbije, a u narodu je sačuvana legenda o tome kako je nastala ova građevina krajem 19. veka.
"Karavan sultanije Valide bio je opljačkan, nakon dužeg vremena je pronađen, a svo bogatstvo koje je bilo u njemu, ona je uložila u izgradnju dzamije. Isticala se po svojoj veličini i lepoti. Izgarađena je od belog kamena i materijala sa ovog podneblja, a unutrašnjost je bila obojena svetloplavom bojom, koja je tada bila sultanovo obeležje", rekao je imam Hazar Dacić za RINU.
Ova dzamija specifična je i jedinstvena u graditeljskom smislu. Ima sve odlike monumentalne arhitekture, kojom dominira poprilično velika kupola, prečnika od 15 metara. Zbog te svoje impozantne veličine nije izgrađena od zidne konstrukcije, već je bila od drveta i prekrivena olovom.
"Tokom Prvog svetskog rata austrougraska vojska skinula je sa dzamije olovo kako bi ga koristila u vojničke svrhe i pravljenje municije. Do 1988. godine bila je pokrivena sjeničkim crepom, a posle je na nju stavljen bakar", kaže Dacić.
Prošle godine u oktobru, završena je rekonstrukcija ove jedine carske dzamije u Srbiji, zahvaljujući sredstvima koja su obezbeđena od strane turske agencije TIKA. Objekat je obnovljen i stavljen u funkciju, na radost svih ovdašnjih vernika, ali i brojnih posetilaca koji sa pažnjom dolaze na ovo mesto kako bi se upoznali sa istorijom ovog podneblja.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)