ZNATE LI KOJI GRAD KRASI? Ovo je jedina carska dzamija u Srbiji, izgradjena od belog kamena, specifična po svojoj veličini i lepoti (FOTO)
Bošnjaci su na prostoru Sandzaka, kroz svoje vekovno postajanje ostavili dubok trag na ovim prostorima. U samom centru Sjenice nalazi se jedina carska dzamija u Srbiji, koju je 1870. godine podigla sultanija Valide, majka sultana Abdulaha.
Skoro dva veka kasnije i dalje je jedan od najprepoznatljivijih simbola ove opštine na jugozapadu Srbije, a u narodu je sačuvana legenda o tome kako je nastala ova građevina krajem 19. veka.
"Karavan sultanije Valide bio je opljačkan, nakon dužeg vremena je pronađen, a svo bogatstvo koje je bilo u njemu, ona je uložila u izgradnju dzamije. Isticala se po svojoj veličini i lepoti. Izgarađena je od belog kamena i materijala sa ovog podneblja, a unutrašnjost je bila obojena svetloplavom bojom, koja je tada bila sultanovo obeležje", rekao je imam Hazar Dacić za RINU.
Ova dzamija specifična je i jedinstvena u graditeljskom smislu. Ima sve odlike monumentalne arhitekture, kojom dominira poprilično velika kupola, prečnika od 15 metara. Zbog te svoje impozantne veličine nije izgrađena od zidne konstrukcije, već je bila od drveta i prekrivena olovom.
"Tokom Prvog svetskog rata austrougraska vojska skinula je sa dzamije olovo kako bi ga koristila u vojničke svrhe i pravljenje municije. Do 1988. godine bila je pokrivena sjeničkim crepom, a posle je na nju stavljen bakar", kaže Dacić.
Prošle godine u oktobru, završena je rekonstrukcija ove jedine carske dzamije u Srbiji, zahvaljujući sredstvima koja su obezbeđena od strane turske agencije TIKA. Objekat je obnovljen i stavljen u funkciju, na radost svih ovdašnjih vernika, ali i brojnih posetilaca koji sa pažnjom dolaze na ovo mesto kako bi se upoznali sa istorijom ovog podneblja.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
Komentari(0)