Srbija krije dragulje prirode u obliku botaničkih bašti koje su manje poznate široj javnosti, ali imaju ogroman značaj za očuvanje biljnog sveta.
Ove bašte nisu samo mesta za istraživanje botanike, već i oaze mira i lepote, idealne za sve koji žele da se povežu s prirodom.
Botanička bašta u Zrenjaninu
Jedna od manje poznatih botaničkih bašti nalazi se u Zrenjaninu. Ova bašta deo je škole "Uroš Predić" i domaćin je više od 300 vrsta biljaka, uključujući retke vrste lekovitog bilja i ukrasnih biljaka. Posebna atrakcija je stari hrast, za koji se veruje da je stariji od dva veka.
Botanički vrt na Divčibarama
Skriven na planinskoj visoravni Divčibare, ovaj vrt posvećen je očuvanju autohtonih biljnih vrsta. Poseban fokus je na planinskom bilju, poput encijana i runolista. Zbog svoje izolovane lokacije, ovaj vrt je prava oaza za ljubitelje prirode.
Bašta u Kraljevu
U Kraljevu se nalazi još jedan "tajni vrt," deo Poljoprivredne škole. Bašta ima specijalizovane sektore za lekovito bilje, ukrasne vrste i povrće. Meštani često posećuju ovu baštu kako bi se inspirisali za sopstvene vrtove.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)