Srbija krije dragulje prirode u obliku botaničkih bašti koje su manje poznate široj javnosti, ali imaju ogroman značaj za očuvanje biljnog sveta.
Ove bašte nisu samo mesta za istraživanje botanike, već i oaze mira i lepote, idealne za sve koji žele da se povežu s prirodom.
Botanička bašta u Zrenjaninu
Jedna od manje poznatih botaničkih bašti nalazi se u Zrenjaninu. Ova bašta deo je škole "Uroš Predić" i domaćin je više od 300 vrsta biljaka, uključujući retke vrste lekovitog bilja i ukrasnih biljaka. Posebna atrakcija je stari hrast, za koji se veruje da je stariji od dva veka.
Botanički vrt na Divčibarama
Skriven na planinskoj visoravni Divčibare, ovaj vrt posvećen je očuvanju autohtonih biljnih vrsta. Poseban fokus je na planinskom bilju, poput encijana i runolista. Zbog svoje izolovane lokacije, ovaj vrt je prava oaza za ljubitelje prirode.
Bašta u Kraljevu
U Kraljevu se nalazi još jedan "tajni vrt," deo Poljoprivredne škole. Bašta ima specijalizovane sektore za lekovito bilje, ukrasne vrste i povrće. Meštani često posećuju ovu baštu kako bi se inspirisali za sopstvene vrtove.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
Komentari(0)