LAGUMI KAO LETNJI FRIŽIDER DINASTIJE OBRENOVIĆ, PRETEČA DANAŠNJIH: Podzemno blago i misterija Botaničke bašte "Jevremovac" u Beogradu
Misterija laguma Botaničke bašte "Jevremovac"
Malo je Beograđana, koji znaju da Botanička bašta "Jevremovac" pored čarobnog sveta biljaka iz celog sveta, čuva i pravo podzemno blago. Desetak metara ispod zemlje se nalazi skriven letnji frižider dinastije Obrenovića koji je, po oceni stručnjaka sa Mašinskog fakulteta, preteče onih današnjih, modernih.
Put u "podzemlje" vodi kroz laboratorije koje koriste studenti Biološkog fakulteta. U "ledište" je moguće spustiti se samo uz pomoć merdevina ili skokom. Već pri prvom koraku oseća se drastična razlika u odnosu na spoljnu temperaturu. Hladnije je bar za 20 stepeni. Velika prostorija, sa visokim plafonima i ovalnim lukovima, svedoči o jednom vremenu. Tajne kraljeveske porodice nam otkriva Olivera Popović, stručni saradnik u Botaničkoj bašti zadužena za odnose sa javnošću.
Shutterstock
- Kada smo, krajem 90-tih godina, sređivali prvi podrum u laboratorijske svrhe, u jednom delu smo naišli na gomilu smeća - otkriva Popović. - Očistili smo, i ukazao se prostor, koji je bio iznenađenje za sve nas. Naslućivali smo da se tu nalazio neki podrum, ali nikad ništa više. Od nekih istoričara i stručnjaka mašinske struke smo čuli da se, verovatno, radi o podrumu za dvor, pošto je čitav ovaj prostor bio kraljevski voćnjak.
Možda vas zanima:
ZABORAVLJENO PARČE RAJA U BEOGRADU Prirodna oaza u samom centru grada mami svojom impozantnošću! (FOTO)
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Možda vas zanima:
ZABORAVLJENO PARČE RAJA U BEOGRADU Prirodna oaza u samom centru grada mami svojom impozantnošću! (FOTO)
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Možda vas zanima:
ZABORAVLJENO PARČE RAJA U BEOGRADU Prirodna oaza u samom centru grada mami svojom impozantnošću! (FOTO)
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Botanička bašta "Jevremovac" 1889. godine smeštena je na imanju prvog kralja Srbije Milana Obrenovića, koje je on poklonio Velikoj školi pod uslovom da uvek služi u prosvetne svrhe. Iako nema pisanih izvora, prenosi se priča da je voleo da uživa u hrani pa je, kako bi se sačuvala trajnost namirnica, naložio je da se sagradi velika ledara ispod zemlje.
SLADOLED
Kralj Milan Obrenović je uživao je u hrani, a naročito u sladoledu, koje je naručivao iz Pariza i Beča. Tokom leta, "ledara" ispod Botaničke bašte je služila za ove namene.
- Govorilo se da mu je sladoled bio omiljena namirnica što u to vreme nije baš bilo realno, jer nisu imali gde da ga čuvaju i skaldište - kaže Popović. - Verovatno da su to činili u lednicima ovom lagumu, pa se tako u 19. veku sladoled služio kao poslastica na srpskom dvoru.
- Pretpostavlja se da su u ovom prostoru čuvali namirnice tokom letnjeg perioda. Kada udari vrućina bilo je potrebno negde skladišti meso, povrće, voće - priča Popović.
Shutterstock
- Veruje se da su ljudi koji su služili kraljevsku porodicu u tablama skidali led sa Dunava i dovozili ovde. Onda su ređali red leda, red slame, kako bi napravila izolacija i održavala određena temperatura. Pogotovo, leti kada dostigne i 40 stepeni. Tome su doprineli i ventilacioni otvori koji su omogućavali protok vazduha. U svakom od tih laguma u sredini su bile rupe, ocedni bunari kako bi led, koji se polako topio imao svoj odvodni sistem i ne bi natapao i plavio.
Sagovornica navodi da sigurno ima još laguma, jer kada se otvorio prvi, "kuckanjem" u zid se već ukazao drugi. Za očekivati je da se ispod prelepe oaze u centru prestonice nalazi mreža podzemnih hodnika i laguma. Ona ističe, da bi ovaj prostor mogao da se koristi potrebno je uraditi ozbiljan sitem venitilacije, jer je velika vlaga ne može se duže boravati unutra.
Shutterstock
Pored ovog, Botanička bašta ima još jedan lagum koji je, uglavnom je pod vodom. Pretpostavlja se da je služio kao sklonište.
- Baka, koja živi u komšiliku, nam je jednom prilikom rekla da je, kao dete 1941. godine bombardovanje preživela u tom lagumu, pa je izvesno da se u Drugom svetskom ratu koristio kao sklonište - kaže Popović.
- Taj lagum je uži, pravouganog oblika, nema ovalni plafon, ima klupice pa je evidentno da je korišćen kao sklonište.
(Novosti)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Planina Ravna Gora: prirodna apoteka i istorijski simbol Srbije
Na padinama Suvobora, iznad Gornjeg Milanovca, prostire se Ravna Gora – planinsko područje koje je u srpsku istoriju ušlo kao simbol otpora tokom Drugog svetskog rata. Ipak, Ravna Gora je mnogo više od istorijskog pojma: to je kraj bogat šumama, livadama i pogledima koji osvajaju, mesto gde priroda i prošlost žive jedna pored druge.
Leči razna oboljenja i bolesti, izgleda kao raj na zemlji, a cena sića: Redovno je je posećivala Milunka Savić!
Jošanička Banja - planinska banja sa lekovitim izvorima, prirodnim lepotama i povoljnim smeštajem, nadomak Kopaonika
Gvozdena kapija: najdramatičniji prolaz Dunava kroz Srbiju
Gvozdena kapija, ili Đerdapska klisura, jedan je od najimpozantnijih prirodnih fenomena na Dunavu. Prostire se na oko 100 kilometara duž granice Srbije i Rumunije i vekovima je bila simbol prirodne moći, ali i prepreka ljudima i vojskama. Ovde se Dunav sužava, postaje najdublji i najdramatičniji, a stene planine Miroč nadvijaju se nad rekom kao prirodni bedemi.
OVO PLANINSKO SELO U SRBIJI JE IDILIČNO: Mesto gde bajka počinje i lepota o kojoj se priča, ZNATE LI O ČEMU JE REČ?
Poseta očaravajućem planinskom selu Zaovine
Komentari(0)