Freske su rađene na svežem malteru po čemu i nose ime (al fresco), a bilo je i detalja koji su rađeni na osušenom malteru (al seko).
Shutterstock
Srpsko srednjovekovlje bilo je ispunjeno izuzetnim arhtektonskim i likovnim dostignućima. Iako su crkve i njihovo okruženje, koje su pravili srpski vladari i velikaši, pretrpele velika oštećenja tokom turobnih vremena, dosta je ipak sačuvano zahvaljujući postojanosti i načinu na koji su građeni.
Svetinje su pravljene tako da je njihov spoljašnji izgled bio u prvom planu, a enterijer je bio u drugom planu. Čvrsti debeli zidovi su ostavljali malo prostora u unutrašnjosti crkava, a za izgled unutrašnjosti su bili zaduženi zografi, a ne graditelji. Umetnici koji su dolazili sa srpskog primorja i Vizantije donosili su ogromno umeće i iskustvo, a od njih su puno naučili i naši freskopisci.
U manastiru se čuva ruka Svetog Save, ali i njegov čudotvorni žezal (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje, otkriva vladika mileševski Atanasije Rakita
U manastiru se čuva ruka Svetog Save, ali i njegov čudotvorni žezal (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje, otkriva vladika mileševski Atanasije Rakita
U manastiru se čuva ruka Svetog Save, ali i njegov čudotvorni žezal (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje, otkriva vladika mileševski Atanasije Rakita
U manastiru se čuva ruka Svetog Save, ali i njegov čudotvorni žezal (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje, otkriva vladika mileševski Atanasije Rakita
Freske su rađene na svežem malteru po čemu i nose ime (al fresco), a bilo je i detalja koji su rađeni na osušenom malteru (al seko).
Živopisi dva manastira su posebno zanimljivi, oni iz Mileševe i iz Sopoćana. Freskopis Sopoćana po mnogima predstavlja najveći domet srpske i evropske srednjovekovne umetnosti, a pojednini istoričari umetnosti smatraju da je živopis Sopoćana preteča renesansne umetnosti.
Sa druge strane Mileševa je poznata po jednoj predstavi Mironosnice na Hristovom Grobu, poznata je pod imenom „Beli anđeo“. Ova najpoznatija srpska freska smatra se jednom od najlepših radova evropske umetnosti Srednjeg veka, a prema mišljenju Časlava Colića, našeg najpoznatijeg restauratora i kopista fresaka, bila je i inspiracija Leonardu da Vinčiju da naslika Mona Lizu.
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Lojanice, sveće, palile su se hiljadama godina pre Hrista. Po nekim procenama, otkrivene su pre oko 5.000 godina. Tada su se ljudi osamljivali u neke pećine ili prostorije kako bi se uz plamen sveće molili i u njemu pokušali da razaznaju odgovore na pitanja i dobiju rešanja za svoje probleme i nevolje.
Da li znate da jedno naizgled obično srpsko žensko ime krije dva potpuno suprotna značenja – jedno nežno i zaštitničko, a drugo toliko mračno da se retko pominje naglas?
Brak je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnom hrišćanstvu koja se obavlja u crkvi i predstavlja blagoslov i zajednicu između muža i žene pred Bogom. Neki od najlepših i najdubljih molitvenih tekstova čitaju se tokom svete tajne braka, a osmišljene su kako bi par imao blagosloven, uspešan i zdrav zajednički život.
Ne zna se pouzdano ko je tvorac “Belog anđela”, veruje se da je u pitanju grupa umetnika Grka, koji su negovali slobodan potez i imali razvijen osećaj za boju.
Komentari(0)