U Srbiji su se gajde očuvale u nekoliko tipova.
Na bogatoj listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije nalazi se sviranje na gajdama. Iako je prva asocijacija na gajde Škot koji ih svira noseći tradicionalni škotski kilt, one se rasprostranjene širom Evrope, a prisutne su u gotovo svim pastirskim krajevima. Čuvajući svoja stada pastiri su pravili gajde čiji su mehovi izrađivani od kože jareta ili jagnjeta, zavisi šta im je bilo pri ruci.
Gajde se sastoje od nekoliko elemenata: gajdenice (dela koji daje zvuk i koji se najčešće pravi od drveta šimšira, jorgovana, drena i šljive), piska od koga umnogome zavisi štim gajdi, mešine koja se pravi od kože jareta ili jagnjeta koja se suši, glavčine ili prstenova, i prdala (velike dugačke cevi koja daje dubok ton). Ceo instrument maže se lojem ili voskom, a mešina svinjskom mašću kako bi se što bolje očuvala.
U Srbiji su se gajde očuvale u nekoliko tipova: južnomoravski-makedonski tip, koji je ujedno i narasprostranjeniji tip, a poznate su i svrljiške, erske, banatske i vojvođanske gajde. Razlikuju se pre svega u metodama izrade, materijala od kojih se izrađuju ali i načina na koji se sviraju.
Na žalost gajde su potisnute iz svakodnevne muzike zbog svoje arhaičnosti i činjenice da se vezuju za ruralne slabo razvijene krajeve. Kola koja su se nekad izvodila isključivo na gajdama danas se sviraju na harmonici, a malo mladih uči da svira gajde.
Ipak koliko su nekad zauzimale važno mesto govori priča o gajdašu iz prvog svetskog rata koji je put Albanije prevalio noseći sa sobom gajde. Petar Milenković, srpski vojnik i gajdaš, je u rat krenuo sa tri konja i gajdama. Gajde je nosio sa sobom i svirao na njima čak i tokom golgote u Albaniji, a zvuci njegovog starog instrumenta su držali vojnike budnim i u nadi da nije još kraj. Petar i njegove gajde su preživeli golgotu, a sa njima je sokolio srpske vojnike prilikom oslobođenja Srbije.
View this post on Instagram
LEPOTA I VEŠTINA KOSOVSKOG VEZA Primeri srpske srednjovekovne primenjene umetnosti
Očuvanjem kosovskog veza čuva se i tradicija srpskog naroda.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
SVE SRPSKE HIMNE "Bože Pravde" jedna od najstarijih himni na svetu
Spisak srpskih himni obuhvata sve nezvanične i zvanične nacionalne himne koju je Srbija imala kroz svoju istoriju
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Komentari(0)