Otac mu je dao ime po najpoznatijem delu britanskog liberala.
Na današnji dan 1869. godine rođen je jedan od najumnijih ljudi svog vremena, Slobodan Jovanović. Bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je među osnivačima i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba. Drugi svetski rat je proveo u izbeglištvu u Londonu gde je bio predsednik jugoslovenske vlade.
Nakon rata osuđen je od strane komunističkog režima za narodnog izdajnika. Oduzeta mu je sva imovina i državljanstvo, a njegove knjige su postale zabranjene. Preminuo je u Londonu, 1958. u devedesetoj godini, kao apatrid. Slobodan Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Danas se njegov lik nalazi na novčanici od 5.000 dinara, a plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nosi njegovo ime.
Zanimljivo je to da je Slobodan Jovanović verovatno prvi Slobodan. Njegov otac, Vladimir je bio jedan od učenijih ljudi svog vremena. Vladimir je bio evropski đak i zanesen idejama liberalizma koje su se u ono vreme širile Evropom. Najveći utisak na njega je ostavilo delo „O slobodi“ Džona Stjuarta Mila, te je po njemu dao ime svom sinu. Dve godine kasnioje svojoj ćerki je dao ime Pravda. Žensko ime Pravda se nije primilo među Srbima, ali je Slobodan postalo najpopularnije ime.
Koliko je „sloboda“ bila važna Srbima u ono vreme i koliko je Milovo delo bilo popularno govori činjenica da je 1868. godine mladi knežević Petar Karađorđević preveo delo „O slobodi“ i napisao predgovor, koji će kasnije postati njegov politički program.
View this post on Instagram
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Komentari(0)