Otac mu je dao ime po najpoznatijem delu britanskog liberala.
Na današnji dan 1869. godine rođen je jedan od najumnijih ljudi svog vremena, Slobodan Jovanović. Bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je među osnivačima i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba. Drugi svetski rat je proveo u izbeglištvu u Londonu gde je bio predsednik jugoslovenske vlade.
Nakon rata osuđen je od strane komunističkog režima za narodnog izdajnika. Oduzeta mu je sva imovina i državljanstvo, a njegove knjige su postale zabranjene. Preminuo je u Londonu, 1958. u devedesetoj godini, kao apatrid. Slobodan Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Danas se njegov lik nalazi na novčanici od 5.000 dinara, a plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nosi njegovo ime.
Zanimljivo je to da je Slobodan Jovanović verovatno prvi Slobodan. Njegov otac, Vladimir je bio jedan od učenijih ljudi svog vremena. Vladimir je bio evropski đak i zanesen idejama liberalizma koje su se u ono vreme širile Evropom. Najveći utisak na njega je ostavilo delo „O slobodi“ Džona Stjuarta Mila, te je po njemu dao ime svom sinu. Dve godine kasnioje svojoj ćerki je dao ime Pravda. Žensko ime Pravda se nije primilo među Srbima, ali je Slobodan postalo najpopularnije ime.
Koliko je „sloboda“ bila važna Srbima u ono vreme i koliko je Milovo delo bilo popularno govori činjenica da je 1868. godine mladi knežević Petar Karađorđević preveo delo „O slobodi“ i napisao predgovor, koji će kasnije postati njegov politički program.
View this post on Instagram
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Mnogi misle da je bila najbolji diplomata kojeg je naša zemlja imala: Vreme ne briše ono što je uradila za Srbiju
Istorija pamti najvoljeniju srpsku caricu Milicu koja je učinila ogromnu žrtvu za Srbiju.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Komentari(0)