Slavni glumac je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru
Brat i sestra Bora Todorović i Mira Stupica proveli su okupaciju tokom Drugog svetskog rata u Beogradu.
Češće gladni nego siti, snalazili su se na razne načine kako bi preživeli. Ubrzana škola odrastanja ostavila je vidljive posledice na licima i dušama naših glumačkih legendi.
"Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg", priseća se Mira Stupica u svojim memoarima.
Možda vas zanima:
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Kako su ovo dopustili da se desi? Tužna sudbina Žike Milenković ledi krv u žilama - preminuo u teškoj bedi
Žika Milenković rođen je 1928. godine u Nišu
Možda vas zanima:
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Kako su ovo dopustili da se desi? Tužna sudbina Žike Milenković ledi krv u žilama - preminuo u teškoj bedi
Žika Milenković rođen je 1928. godine u Nišu
Možda vas zanima:
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Kako su ovo dopustili da se desi? Tužna sudbina Žike Milenković ledi krv u žilama - preminuo u teškoj bedi
Žika Milenković rođen je 1928. godine u Nišu
Za vreme okupacije Beograda, iako je imao svega jedanaest godina, slavni glumac je morao da krade kako bi prehranio porodicu.
Printscreen/Youtube
"Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad.
Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani.
Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao.
Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom imao glavu u torbi. Jednom su ga uhvatili Nemci s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu. Poređali su ih uza zid, repetirali šmajsere i na komandu Pali svakog nogom šutnuli u zadnjicu", otkrila je Mira.
Bora Todorović je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)