Slavni glumac je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru
Brat i sestra Bora Todorović i Mira Stupica proveli su okupaciju tokom Drugog svetskog rata u Beogradu.
Češće gladni nego siti, snalazili su se na razne načine kako bi preživeli. Ubrzana škola odrastanja ostavila je vidljive posledice na licima i dušama naših glumačkih legendi.
"Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg", priseća se Mira Stupica u svojim memoarima.
Možda vas zanima:
Naš glumac napravio kuću na selu pa sa ženom manekenkom okopava baštu: Imaju 3 sina i vaspitavaju ih na poseban način
Bane Tomašević decu vaspitava na poseban način, naučio ih je da cene prirodu i da u njoj uživaju.
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Možda vas zanima:
Naš glumac napravio kuću na selu pa sa ženom manekenkom okopava baštu: Imaju 3 sina i vaspitavaju ih na poseban način
Bane Tomašević decu vaspitava na poseban način, naučio ih je da cene prirodu i da u njoj uživaju.
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Možda vas zanima:
Naš glumac napravio kuću na selu pa sa ženom manekenkom okopava baštu: Imaju 3 sina i vaspitavaju ih na poseban način
Bane Tomašević decu vaspitava na poseban način, naučio ih je da cene prirodu i da u njoj uživaju.
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Za vreme okupacije Beograda, iako je imao svega jedanaest godina, slavni glumac je morao da krade kako bi prehranio porodicu.
Printscreen/Youtube
"Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad.
Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani.
Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao.
Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom imao glavu u torbi. Jednom su ga uhvatili Nemci s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu. Poređali su ih uza zid, repetirali šmajsere i na komandu Pali svakog nogom šutnuli u zadnjicu", otkrila je Mira.
Bora Todorović je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)