Da li slavi slava prve godine od smrti domaćina

21:00

Kultura 0

Da li se krsna slava slavi prve godine od smrti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.

slavski kolač
Shutterstock

Mnogi Srbi su u večitoj dilemi - da li valja proslavljati krsnu slavu, iste godine kada je domaćin preminuo? Crkva ima jasan stav po pitanju ovog slučaja, a teolog i psiholog Darko Nikolić, razjasnio je dilemu.

- Ovo pitanje jeste stalna dilema i pokreće polemike i nedoumice. Naš narod ima različita mišljenja treba li slaviti ili ne prve godine nakon što je domaćin preminuo, međutim stav Crkve je potpuno jasan. Krsna slava se proslavlja u kontinuitetu i bez prestanka, pa i u slučaju smrti domaćina ili nekog od ukućana. Ona se proslavlja podjednako i u dobru i zlu, u blagostanju i radosti, pa i onda kada je porodica u žalosti. Shodno tome, ukućani treba da nastave da slave slavu i običaji proslavljanja krsne slave se ne menjaju. Samo se menja to da nam nedostaju najmiliji, ali i u tim slučajevima ne treba očajavati već se moliti za spasenje njihove duše i radovati ponovnom zajedničkom susretu u Carstvu Nebeskom.

Članovi porodice treba da odu u crkvu na jutarnju molitvu

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

- Na dan slave, najpre naslednik, a po mogućnosti i ostali članovi porodice, trebalo bi da prvo odu na liturgijsko sabranje odnosno na službu u crkvu, na mesto gde će se pomoliti za zdravlje i napredak porodice, a isto tako i za preminulog domaćina, da ih se sećamo, pominjemo i molimo za spasenje njihovih duša. Posle se molitvena uspomena na našeg zaštitnika nastavlja u domu uz slavski kolač, žito, vino i sveću koje je prethodno sveštenik osveštao čitajući molitve i pominjući one koje slave, ali i naše pretke koji su slavili i od kojih smo nasledili krsnu slavu. To se naročito vidi iz molitve kojom se osvećuje slavsko žito. Sveštenik moli Gospoda da blagoslovi raznovrsne plodove (žito i plodove koji se u njemu nalaze) i osveti one koji ih budu jeli, jer su svečari prineli ovo u slavu NJegovu odnosno slavu Božiju, a u čast svetoga kojeg tog dana proslavljamo, i za spomen onih koji su preminuli u blagočestivoj veri (misleći se na naše pretke i srodnike) koji su nam slavu predali.

Slavski kolač, vino i žito su obavezni

- Zaključak je da i posle smrti domaćina, ukućani nastavljaju da proslavljaju zaštitnika uz slavski hleb, žito, vino i sveću, i u tom pogledu apsolutno nema nikakvih promena.

"Članovi porodice treba da se dogovore da li će proslaviti slavu u krugu porodice"

- Članovi porodice treba da se dogovore da li će proslaviti slavu u krugu porodice, ali neće pogrešiti i ukoliko to bude i sa gostima koji su inače dolazili. Podrazumeva se da je slava prilika da se najdraži okupe i da je to mesto koje ima za cilj skup i zajednicu koja treba molitveno da proslavlja svetitelja koji se tog dana slavi te je potrebno uzdržavati se od preteranog pića i nepriličnih razgovora, koji ionako ne priliče svetinji slave, a posebno kada je porodica koja slavi u žalosti. To je prilika da se gosti zajedno sa domaćinima sete, pomenu i evociraju uspomene na doskorašnjeg domaćina.

Da li treba skidati crninu na dan slave?

- Crnina nije samo izraz žalosti onoga koji je nosi, već je i znak ostalima sa kojima dolazi u dodir, da ponašanjem ne povređuju osećanja ožalošćenih. Svako ko ima potrebu da i na ovaj način iskaže bol i tugu, nema potrebe da zbog dana slave i gostiju skida crninu. Bitno je da radimo onako kako se mi osećamo. Neko će nam reći da treba ili ne treba da nosimo crninu, kao i koliko dugo, ali treba poštovati svačiji bol i tugu, na kraju krajeva nismo svi isti i nemamo svi iste kapacitete da se izborimo sa gubitnom drage osobe.

(Stil/ Ona)

Spomenik sovjetskim žrtvama

Spomenik sovjetskim ratnim žrtvama na Avali: Svedočanstvo o prijateljstvu i žrtvi

Kultura

18:00

6 novembar, 2024

Na padinama Avale, okružen tišinom šume, stoji spomenik posvećen sovjetskim vojnicima koji su tragično izgubili život u avionskoj nesreći iznad Beograda 19. oktobra 1964. godine. Ovaj spomenik, koji svojim izgledom dominira pejzažom, izrađen je kao simbol prijateljstva između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, kao i znak zahvalnosti za žrtve podnete tokom borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.

Petrovaradinsko-koviljski rit

Manastir Kovilj: Sveti Sava, stogodišnje ikone i miris tamjana u srcu Vojvodine

Kultura

17:00

6 novembar, 2024

Manastir Kovilj, smešten u pitomoj ravnici između Kovilja i Titela, predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih i duhovnih centara u Vojvodini. Prema predanju, osnovao ga je Sveti Sava još u 13. veku, nakon što je posetio ovo mesto i odlučio da ovde podigne manastir koji će vekovima biti duhovno utočište za vernike. Manastir je kroz istoriju bio mesto gde su se molili, stvarali i boravili monasi, čuvajući pravoslavnu tradiciju i kulturu Srba u ovim krajevima.

Komentari(0)

Loading