Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji
Po crkvenim kanonima slavu čine hleb, kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino - krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu, zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.
Slavska sveća
Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Slavski kolač
Dan pre slave, priprema se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljensike i osveštane vodeice. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu najčešće je ukras sa simbolom ISHS koji znači Isus Hristos pobeđuje.
Slavski kolač zapravo simbolizuje Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, članovi porodice uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Slavsko žito
Dan pred slavu, priprema se slavsko žito. Žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u činiju, lepo se oblikuje i ukrašava orasima i suvim voćem. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito - u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.
Žito prvo uzimaju članovi porodice, a zatim gosti. Služi se sa čašom crnog vina i vodom.
Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak porodice, kao i za uspomene na preminule pretke. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se žito ne sprema za sve slave, na primer za slavu Svetog Arhangela Mihaila. Međutim, to je novi običaj, jer se nekada žito pripremalo za svaku slavu jer se veruje da su svi sveci živi.
Slavska trpeza
Prema starim običajima slava ne mora da podrazumeva bogatu trpezu, već duhovnu svečanost, što je danas najčešče zaboravljeno. Slavska trpeza treba da bude pripremljena sa ljubavlju za članove porodice i drage ljude. Prema tradiciji, za obred slave potrebni su slavski kolač, žito, sveća i crveno vino, a sve ostalo je čin slavlja i treba da bude po mogućnosti i želji.
Prema verovanju, kada se slava proslavlja sredom, petkom ili za vreme posta, priprema se posna praznična gozba na kojoj je glavno jelo najčešće riba.
(Ona.rs)
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)