Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji
Po crkvenim kanonima slavu čine hleb, kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino - krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu, zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.
Slavska sveća
Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Možda vas zanima:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
Možda vas zanima:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
Možda vas zanima:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
Slavski kolač
Dan pre slave, priprema se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljensike i osveštane vodeice. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu najčešće je ukras sa simbolom ISHS koji znači Isus Hristos pobeđuje.
Slavsko žito
Dan pred slavu, priprema se slavsko žito. Žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u činiju, lepo se oblikuje i ukrašava orasima i suvim voćem. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito - u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.
Žito prvo uzimaju članovi porodice, a zatim gosti. Služi se sa čašom crnog vina i vodom.
Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak porodice, kao i za uspomene na preminule pretke. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se žito ne sprema za sve slave, na primer za slavu Svetog Arhangela Mihaila. Međutim, to je novi običaj, jer se nekada žito pripremalo za svaku slavu jer se veruje da su svi sveci živi.
Slavska trpeza
Prema starim običajima slava ne mora da podrazumeva bogatu trpezu, već duhovnu svečanost, što je danas najčešče zaboravljeno. Slavska trpeza treba da bude pripremljena sa ljubavlju za članove porodice i drage ljude. Prema tradiciji, za obred slave potrebni su slavski kolač, žito, sveća i crveno vino, a sve ostalo je čin slavlja i treba da bude po mogućnosti i želji.
Prema verovanju, kada se slava proslavlja sredom, petkom ili za vreme posta, priprema se posna praznična gozba na kojoj je glavno jelo najčešće riba.
(Ona.rs)
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)