POŠTUJEMO IH OD DAVNINA: Ovo su srpski slavski običaji

21:00

Kultura 0

Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji

posni slavski kolač
Shutterstock

Po crkvenim kanonima slavu čine hleb, kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino - krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu, zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.

Slavska sveća

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Slavski kolač

Dan pre slave, priprema se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljensike i osveštane vodeice. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu najčešće je ukras sa simbolom ISHS koji znači Isus Hristos pobeđuje. 

Slavski kolač zapravo simbolizuje Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, članovi porodice uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak. 

Slavsko žito

Dan pred slavu, priprema se slavsko žito. Žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u činiju, lepo se oblikuje i ukrašava orasima i suvim voćem. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito - u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.

Žito prvo uzimaju članovi porodice, a zatim gosti. Služi se sa čašom crnog vina i vodom.

Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.

Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak porodice, kao i za uspomene na preminule pretke. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.

U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se žito ne sprema za sve slave, na primer za slavu Svetog Arhangela Mihaila. Međutim, to je novi običaj, jer se nekada žito pripremalo za svaku slavu jer se veruje da su svi sveci živi.

Slavska trpeza

Prema starim običajima slava ne mora da podrazumeva bogatu trpezu, već duhovnu svečanost, što je danas najčešče zaboravljeno. Slavska trpeza treba da bude pripremljena sa ljubavlju za članove porodice i drage ljude. Prema tradiciji, za obred slave potrebni su slavski kolač, žito, sveća i crveno vino, a sve ostalo je čin slavlja i treba da bude po mogućnosti i želji.

Prema verovanju, kada se slava proslavlja sredom, petkom ili za vreme posta, priprema se posna praznična gozba na kojoj je glavno jelo najčešće riba.

(Ona.rs)

Spomenik sovjetskim žrtvama

Spomenik sovjetskim ratnim žrtvama na Avali: Svedočanstvo o prijateljstvu i žrtvi

Kultura

18:00

6 novembar, 2024

Na padinama Avale, okružen tišinom šume, stoji spomenik posvećen sovjetskim vojnicima koji su tragično izgubili život u avionskoj nesreći iznad Beograda 19. oktobra 1964. godine. Ovaj spomenik, koji svojim izgledom dominira pejzažom, izrađen je kao simbol prijateljstva između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, kao i znak zahvalnosti za žrtve podnete tokom borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.

Petrovaradinsko-koviljski rit

Manastir Kovilj: Sveti Sava, stogodišnje ikone i miris tamjana u srcu Vojvodine

Kultura

17:00

6 novembar, 2024

Manastir Kovilj, smešten u pitomoj ravnici između Kovilja i Titela, predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih i duhovnih centara u Vojvodini. Prema predanju, osnovao ga je Sveti Sava još u 13. veku, nakon što je posetio ovo mesto i odlučio da ovde podigne manastir koji će vekovima biti duhovno utočište za vernike. Manastir je kroz istoriju bio mesto gde su se molili, stvarali i boravili monasi, čuvajući pravoslavnu tradiciju i kulturu Srba u ovim krajevima.

Komentari(0)

Loading