DA LI STE DANAS USTALI NA LEVU NOGU? Svi verujete da to donosi nesreću, a malo ko zna odakle ova tradicija dolazi: Šta vi mislite?
U narodnom verovanju, leva i desna strana sveta su često odvojene. Veruje se da ova fraza verovatno potiče još iz vremena starih Rimljana, koji su verovali da nije važno kojom nogom ulazite u kuću.
Ako se osećate kao da ste jutros ustali na levu nogu, verovatno niste baš najbolje raspoloženi. Kao što verovatno znate, je izraz koji se koristi za označavanje nekoga ko je loše raspoložen. Ali malo ljudi zna kako je nastao taj termin.
Naime, u narodnim verovanjima često se razdvajaju leva i desna strana, tako da desna predstavlja jaču, dobru, napredniju stranu, dok leva označava slabiju, zaostalu stranu, praćenu nesrećom. Tako u narodu postoji izreka da pravi putevi vode Bogu, a levi đavolji put razvrata, a uz to je i narodno verovanje da će oni koji danju „pogrešnom” nogom biti u lošeg raspoloženja i manje srećnog ceo dan.
Veruje se, međutim, da je ova fraza još starija i da potiče još iz vremena starih Rimljana, koji su, zapravo, veoma slično razmišljali o levoj i desnoj strani sveta. Verovalo se da leva noga donosi nesreću, i da će se nešto loše dogoditi ako se ovom nogom pređe prag, pa su Rimljani obraćali pažnju na to.
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
OVAJ CVET PRIVLAČI BOGATSTVO, NEKAD GA JE OBAVEZNO IMALA SVAKA KUĆA U JUGOSLAVIJI! Njegov miris će vas oboriti s nogu, a tek izgled…
Jasmin nije samo simbol Mediterana, već i biljka koja donosi radost, prosperitet i blagostanje u svaki dom.
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
OVAJ CVET PRIVLAČI BOGATSTVO, NEKAD GA JE OBAVEZNO IMALA SVAKA KUĆA U JUGOSLAVIJI! Njegov miris će vas oboriti s nogu, a tek izgled…
Jasmin nije samo simbol Mediterana, već i biljka koja donosi radost, prosperitet i blagostanje u svaki dom.
Možda vas zanima:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
OVAJ CVET PRIVLAČI BOGATSTVO, NEKAD GA JE OBAVEZNO IMALA SVAKA KUĆA U JUGOSLAVIJI! Njegov miris će vas oboriti s nogu, a tek izgled…
Jasmin nije samo simbol Mediterana, već i biljka koja donosi radost, prosperitet i blagostanje u svaki dom.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)