Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
Simbolika breze u srpskoj tradiciji
Breza je u narodnoj tradiciji simbol čistote, novog početka i mladosti. Njena bela kora i vitke grane predstavljaju pročišćenje od svih nečistota i bolesti, što je naročito važno u proleće, kad se priroda obnavlja. Ovaj običaj posebno je rasprostranjen u centralnoj i zapadnoj Srbiji, gde je Spasovdan jedan od najvažnijih praznika.
Običaj branja brezovih grana
Možda vas zanima:
Da bi vam sve išlo od ruke na Spasovdan obavezno izgovorite ovih 5 moćnih reči: Molitva koja čini čuda
Spasovdan je dan čuda, dan novih početaka i dan kada sve može da se okrene na dobro ako se iskreno pomolite
Da li se na Spasovdan posti? Ovo je JEDINI ISPRAVAN NAČIN obeležavanja najsrećnijeg dana u godini
Vernici Srpske pravoslavne crkve u četvrtak 29. maja obeležavaju Spasovdan, dan kad se, po predanju, Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga. S obzirom na to da je Spasovdan upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi su u dilemi da li bi tog dana trebalo da poste ili ne.
Možda vas zanima:
Da bi vam sve išlo od ruke na Spasovdan obavezno izgovorite ovih 5 moćnih reči: Molitva koja čini čuda
Spasovdan je dan čuda, dan novih početaka i dan kada sve može da se okrene na dobro ako se iskreno pomolite
Da li se na Spasovdan posti? Ovo je JEDINI ISPRAVAN NAČIN obeležavanja najsrećnijeg dana u godini
Vernici Srpske pravoslavne crkve u četvrtak 29. maja obeležavaju Spasovdan, dan kad se, po predanju, Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga. S obzirom na to da je Spasovdan upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi su u dilemi da li bi tog dana trebalo da poste ili ne.
Možda vas zanima:
Da bi vam sve išlo od ruke na Spasovdan obavezno izgovorite ovih 5 moćnih reči: Molitva koja čini čuda
Spasovdan je dan čuda, dan novih početaka i dan kada sve može da se okrene na dobro ako se iskreno pomolite
Da li se na Spasovdan posti? Ovo je JEDINI ISPRAVAN NAČIN obeležavanja najsrećnijeg dana u godini
Vernici Srpske pravoslavne crkve u četvrtak 29. maja obeležavaju Spasovdan, dan kad se, po predanju, Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga. S obzirom na to da je Spasovdan upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi su u dilemi da li bi tog dana trebalo da poste ili ne.
Na Spasovdan, rano ujutru, pre izlaska sunca, domaćini su odlazili u šumu da naberu mlade brezove grane. Smatralo se da su grane ubrane u zoru na ovaj praznik posebno moćne i da imaju sposobnost da otklone negativnu energiju iz doma.
Nakon branja, grane su se postavljale iznad ulaznih vrata, prozora, ali i na kapije dvorišta. Ovaj običaj trebalo je da osigura da sve negativne sile ostanu van kuće, a unutra ostanu samo zdravlje, sreća i blagostanje.
Zaštitna i lekovita svojstva breze
Osim simboličnog značenja, narod je verovao i u lekovita svojstva breze. Listovi breze korišćeni su za pravljenje čaja koji je poznat po svojim diuretičkim i detoksikujućim svojstvima, a koristio se za čišćenje organizma nakon dugih zimskih meseci.
Takođe, u nekim krajevima Srbije postojao je običaj da se mlade grane breze stave u vodu za kupanje dece i odraslih, kako bi se sa njih skinula bolest i umor, a telo očistilo od negativne energije.
Legenda o brezovoj zaštiti
Narodno predanje govori o tome da je breza imala moć da odbije zle duhove i bolesti koje bi se ušunjale u kuću. Legenda iz Šumadije kaže da je nekada davno strašna bolest pogodila selo i da su stanovnici spas našli tek kada su svoje kuće ukrasili brezovim granama na Spasovdan. Bolest je nestala, a od tada se ovaj običaj redovno praktikuje.
Kako je običaj opstao do danas?
Uprkos modernizaciji, običaj branja brezovih grana na Spasovdan opstao je u mnogim delovima Srbije. U gradskim sredinama, ovaj običaj uglavnom se obeležava simbolično, dok se u selima i dalje brižljivo neguje i prenosi sa generacije na generaciju.
Poslednjih godina, sve je više ljudi zainteresovano za tradicionalne običaje, pa se na Spasovdan često mogu videti i gradska domaćinstva ukrašena brezovim granama, čime se očuvava duh starih vremena i povezanost sa prirodom.
Zašto je važno očuvati ovaj običaj?
Običaj branja i ukrašavanja domova brezovim granama nije samo deo folklorne tradicije već predstavlja i duboku povezanost naroda sa prirodom, njenim ciklusima i zdravim načinom života. Očuvanje ovakvih običaja važno je jer nam pomaže da bolje razumemo svoju kulturu, nasleđe, ali i da obnovimo poštovanje prema prirodi, koja nam vekovima pruža zaštitu i isceljenje.
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Komentari(0)