Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
Simbolika breze u srpskoj tradiciji
Breza je u narodnoj tradiciji simbol čistote, novog početka i mladosti. Njena bela kora i vitke grane predstavljaju pročišćenje od svih nečistota i bolesti, što je naročito važno u proleće, kad se priroda obnavlja. Ovaj običaj posebno je rasprostranjen u centralnoj i zapadnoj Srbiji, gde je Spasovdan jedan od najvažnijih praznika.
Običaj branja brezovih grana
Možda vas zanima:
CICVARA Staro ukusno domaće jelo koje se po narodnim običajima spremalo za Spasovdan
U većini recepata za cicvaru sastojke čine: brašno, mast i mlečni proizvodi (mleko, sir, kajmak)
DANAS OBELEŽAVAMO SLAVU BEOGRADA, SPASOVDAN ILI VAZNESENJE GOSPODNJE Ovo je običaj koji se praktikuje vekovima i veoma je značajan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najznačajnijih praznika tokom godine.
Možda vas zanima:
CICVARA Staro ukusno domaće jelo koje se po narodnim običajima spremalo za Spasovdan
U većini recepata za cicvaru sastojke čine: brašno, mast i mlečni proizvodi (mleko, sir, kajmak)
DANAS OBELEŽAVAMO SLAVU BEOGRADA, SPASOVDAN ILI VAZNESENJE GOSPODNJE Ovo je običaj koji se praktikuje vekovima i veoma je značajan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najznačajnijih praznika tokom godine.
Možda vas zanima:
CICVARA Staro ukusno domaće jelo koje se po narodnim običajima spremalo za Spasovdan
U većini recepata za cicvaru sastojke čine: brašno, mast i mlečni proizvodi (mleko, sir, kajmak)
DANAS OBELEŽAVAMO SLAVU BEOGRADA, SPASOVDAN ILI VAZNESENJE GOSPODNJE Ovo je običaj koji se praktikuje vekovima i veoma je značajan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najznačajnijih praznika tokom godine.
Na Spasovdan, rano ujutru, pre izlaska sunca, domaćini su odlazili u šumu da naberu mlade brezove grane. Smatralo se da su grane ubrane u zoru na ovaj praznik posebno moćne i da imaju sposobnost da otklone negativnu energiju iz doma.
Nakon branja, grane su se postavljale iznad ulaznih vrata, prozora, ali i na kapije dvorišta. Ovaj običaj trebalo je da osigura da sve negativne sile ostanu van kuće, a unutra ostanu samo zdravlje, sreća i blagostanje.
Zaštitna i lekovita svojstva breze
Osim simboličnog značenja, narod je verovao i u lekovita svojstva breze. Listovi breze korišćeni su za pravljenje čaja koji je poznat po svojim diuretičkim i detoksikujućim svojstvima, a koristio se za čišćenje organizma nakon dugih zimskih meseci.
Takođe, u nekim krajevima Srbije postojao je običaj da se mlade grane breze stave u vodu za kupanje dece i odraslih, kako bi se sa njih skinula bolest i umor, a telo očistilo od negativne energije.
Legenda o brezovoj zaštiti
Narodno predanje govori o tome da je breza imala moć da odbije zle duhove i bolesti koje bi se ušunjale u kuću. Legenda iz Šumadije kaže da je nekada davno strašna bolest pogodila selo i da su stanovnici spas našli tek kada su svoje kuće ukrasili brezovim granama na Spasovdan. Bolest je nestala, a od tada se ovaj običaj redovno praktikuje.
Kako je običaj opstao do danas?
Uprkos modernizaciji, običaj branja brezovih grana na Spasovdan opstao je u mnogim delovima Srbije. U gradskim sredinama, ovaj običaj uglavnom se obeležava simbolično, dok se u selima i dalje brižljivo neguje i prenosi sa generacije na generaciju.
Poslednjih godina, sve je više ljudi zainteresovano za tradicionalne običaje, pa se na Spasovdan često mogu videti i gradska domaćinstva ukrašena brezovim granama, čime se očuvava duh starih vremena i povezanost sa prirodom.
Zašto je važno očuvati ovaj običaj?
Običaj branja i ukrašavanja domova brezovim granama nije samo deo folklorne tradicije već predstavlja i duboku povezanost naroda sa prirodom, njenim ciklusima i zdravim načinom života. Očuvanje ovakvih običaja važno je jer nam pomaže da bolje razumemo svoju kulturu, nasleđe, ali i da obnovimo poštovanje prema prirodi, koja nam vekovima pruža zaštitu i isceljenje.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)